PROVEO VIŠE VREMENA NA ŽELEZNIČKIM STANICAMA NEGO NA SPORTSKIM IGRALIŠTIMA: Petar je mašinovođa koji je oduvek imao neobičnu strast!

Petar Milanović, najmlađi mašinovođa na barskoj pruzi, oduvek je gajio strast prema vozovima. Njegova opsesija vozovima bila je toliko jaka da je provodio više vremena na železničkim stanicama nego na sportskim igralištima, a često je bežao vozom u Požegu, smatrajući da su najvažnija dešavanja baš tamo. Iako je njegova majka bila inženjer poljoprivrede, a otac muzičar, Petar je pronašao svoje mesto u svetu mašinovođa, možda povukavši na daljeg strica koji radi na održavanju telekomunikacija u deonici TT Požega.

Nakon završene osnovne škole, Petar se upisuje na smer "Tehničar vuče" u beogradskom ŽTŠ-u, a za maturski ispit izabrao je temu "Informaciona tehnologija rada". Nakon što je kompanija "Srbijavoz" primila Petra u svoje redove, već godinu dana kasnije bio je u upravljačnici jednoposeda na lokomotivama serije 413, 441, 461.

- Viđali su me ljudi, dok sam još bio dete, kako stojim pored staničnih skretnica i satima piljim u teretne lokomotive. Majka me je u nekoliko navrata odvlačila sa pruge čudeći se mojoj neobičnoj strasti. Nikako joj, kao inženjeru poljoprivrede, nije bilo jasno otkuda mi "žica" za branšu sa kojom niko u familiji nije imao dodira. Otac mi je muzičar, sestra se bavi istim poslom. Ne znam, zaista. Biće da sam povukao na daljeg strica, u trećem kolenu. Taj, inače, radi na održavanju telekomunikacija u deonici TT Požega - priča za list "Pruga" mašinovođa Petar Milanović.

Petar ističe da je veoma rutiniran za nekoga ko je u kabini "Šveđanke" tek nekoliko meseci, a zbog čestog upravljanja Štadlerovim garniturama u pravcu Beograda ili do Prijepolja, dobro poznaje barsku prugu. On ističe da vozači putničkih vozila na divljim prelazima između Bele Reke i Vreoca zadaju najveće glavobolje, a opisuje i jedan stresan susret sa nesavesnim vozačima na pruzi.

Petar Milanović opisuje jedan dramatičan trenutak kada je na divljem prelazu, vozeći brzinom od 90 km/h, jedva izbegao sudar sa automobilom koji je neodgovorno prelazio prugu. Ovaj događaj jasno ilustruje opasnosti sa kojima se mašinovođe suočavaju tokom vožnje, ističući važnost svesti o saobraćajnim propisima i opasnostima na pruzi.

- Krenuo sam pre nepunih mesec dana vozom iz Beograda ka Valjevu. Na divljem prelazu, negde kod Stepojevca, kao da sada gledam tu situaciju, izlazi "reno senik" pravo na prugu. Bukvalno, kao da prelazi preko mosta. Kada sam spazio auto, bio je jedva 50 metara udaljen od mene. Kretao sam se prema njemu brzinom od 90 km/h. Počinjem da sviram, zavodim kočenje momentalno i svojim očima ne verujem šta gledam. A gledam u užas! U kolima sede tri muškarca bez panike na licu, kao da su nasred makadamskog puta. U poslednjem trenutku, sva trojica me tupo pogledaše i tog sekunda, vozač naglo daje gas. Izmiču mi skoro ispred nosa, a zatim "mrtvi hladni" nastavljaju dalje i na identičan način prelaze preko industrijskog (TENTovog) koloseka. Nalet je samo pukim čudom izbegnut, ali njih to, vidim, uopšte ne dotiče. Da su bar klimnuli glavom ili mi se obratili nekim izvinjavajućim gestom. Vulgarnom mimikom još mi dadoše do znanja da ih saobraćajni propisi uopšte ne dotiču - slikovito portretiše aktere nemilog događaja Pera Milanović, priznajući da se zbog doživljenog stresa nije "sabrao u glavi" sve do Vreoca.

Petar ističe da su situacije sa divljim životinjama koje se pojave na pruzi postale uobičajene, ističući da je veća verovatnoća naići na srnu ili lane duž zlatiborskog pružnog koridora, nego na slučajnog ljubitelja prirode koji se odsutno korača po tucaniku.

Petar Milanović je svoj profesionalni put započeo kao zaljubljenik u vozove, a danas je mladi mašinovođa sa izuzetnim iskustvom i veštinama. Njegova priča ilustruje izazove i neobične situacije sa kojima se mašinovođe susreću, ali i ljubav prema poslu koja ga je vodila kroz ovu karijeru.

BONUS VIDEO