DANICA GRUJIČIĆ PRVI PUT OTKRILA ZAŠTO JE UŠLA U POLITIKU! Životni intervju na Republika TV: NATO štiti NOVE FARAONE! (VIDEO)

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je profesorka Danica Grujičić, neurohirug i bivša ministarka zdravlja.

Ona je u otvorenom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričala o studijama u Moskvi, razlogu zašto se opredelila za neurohirurgiju i zašto je ljudski mozak i dalje nepoznanica kao svemir, o svom braku koji je trajao četiri meseca, ulasku u politiku i otkrila koga, po njenom mišljenu, štiti NATO, koji je sada u velikom strahu od zemalja BRIKS-a.

Rođeni ste u Užicu, a srednju školu ste završili u Moskvi?

- Ja sam do petog razreda osnovne škole išla u školu u Užicu, a onda sam prešla u beogradsku školu "Aleksa Šantić". To je tragična škola jer je deo nje bio "Vladislav Ribnikar". Mi smo ulazili iz ulice Svetozara Markovića, a iz Kralja Milutina su ulazili "Slobodana Principa Selju". Dok se nisu objedinile te dve škole. Osmi razred sam završila u toj školi, a onda krenula u prvi razred Pete beogradske gimnazije. Posle prvog razreda smo otišli u Moskvu, jer je moj tata dobio posao tamo. Tamo sam ušla u deseti razred njihove škole. Tada je školovanje kod njih bilo desetogodišnje. Interesantno je da sam iz prvog razreda gimnazije uletela u gradivo četvrtog razreda gimnazije. Na primer, mi u prvom razredu nismo radili trigonometriju, a oni su je radili već uveliko. Prvo polugodište mi je bilo najteže, jer nisam dobro vladala ruskim jezikom. Znala sam samo dve reči: "ne panjimaju" i "spasiba". Lepo su me primili i profesori i drugovi. Pomagali su mi da nađem odgovarajuće reči na ruskom. Na kraju, imala sam četvorku samo iz ruskog jezika, a kad sam primala diplomu, direktorka škole mi se izvinila i rekla da kao stranac apsolutno zaslužujem pet plus, ali da niko od njihovih đaka nije dobio peticu iz ruskog, pa nisam mogla ni ja.

Dvoumili ste se da li da budete avio-konstruktor ili da studirate medicinu, a presudilo je to što ste strani držaljanin pa niste zbog toga mogli ovo prvo?

- Uvek sam volela matematiku. Mislim da lekari moraju da znaju matematiku. Zastupam tezu da na medicinski fakultet treba uvesti ekonomiju u medicini. Kad radite u državnoj firmi, malo se opustite i možda ponekad dozvolite da se previše novca potroši tamo gde ne treba. Privatnici to rade drugačije, ali doktor mora da bude dobar matematičar. Ne samo zbog ekonomije, već na kraju svih nauka dolazi matematika. Matematika je objektivnost. To nisu samo brojke.

Foto: RepublikaTV

Postali ste neurohirurg i kad su vas pitali kako doživljavate ljudski mozak, odgovorili ste - kao svemir?

- Tako je. Mi i dalje koristimo mali broj naurona koji postoji u moždanom tkivu. Citiraću ruskog naučnika Kaveljčuka, nukelarnog fizičara, koji je rekao da ne postoje društvene nauke. Zašto? Zato što su sve nauke proizvod neuromreža. Znači našeg mozga. Sve što se dešava u ljudskoj vrsti je produkt mozga, koji je nešto o čemu još ne znamo mnogo. Kada bismo znali da u prave svrhe koristimo sve te neurone i nađemo prave interkonekcije među njima, nisam sigurna da bi čak i neki superkompjuter mogao da se takmiči sa čovekom. Zašto je nama onemogućeno da koristimo kompletne mogućnoti našeg mozga - možda to do evolucije i možda će za nekih 10 hiljada godina čovek toliko razviti svoj mozak da će biti brži od superkompjutera. Pritom, ova invazija elektronskih aparata, mobilnih telefona i tako dalje,  ne ide u prilog tome.

Rekli ste da se kao hirurg osećate kao produžena ruka Boga. Sigurno je da ima dana kada se zbog neupele operacije osećate i jako loše?

- Posle svakog takvog slučaja trudite se da budete što bolji. Da više pročitate i da vidite šta je novo. Da sledeću operaciju uradite možda bolje. Nekada uradite briljantnu operaciju. Snimite je bi ste je pokazali drugima, a pacijent loše prođe. Vi onda tražite gde ste pogrešili. Imate kontrolni skner... Sve je u redu, a pacijent nije dobro. U najvećem broju slučajeva, kad nemate informaciju zašto je pacijent loše, nešto niste procenili kako treba pre operacije. Zato je važna predoperativna priprema.

Bili ste u braku četiri meseca, a kasnije ste se u potpunosti posvetili karijeri i poslu?

- Moj, sada već i pokojni, bivši suprug zaista je bio dobar čovek. Emocije su bile prisutne i kada smo se razvodili. Jednostavno smo shvatili da ne možemo zajedno. Prevelike su razlike u interesovanjima bile između mene i njega. Nismo tada još ništa ni stekli, a olakšavajuća okolnost je bila što nismo imali decu. Lepo smo se rastali, nikada nismo ništa ružno pričali jedno o drugome. Bila sam čak i mentor njegovom sinu za diplomski rad. Upoznala sam i njegovu drugu ženu, koja je fina, pristojna i normalna žena. Mislim da sam dobro izabrala. Za svih ovih 40 godina, koliko je prošlo, nikad se nisam pokajala.

Kako ste odlučili da uđete u politiku?

- Aktivno sam ušla u politiku 2012. godine da sebe zaštitim. Izlazak u javnost je uvek način da sebe zaštite. Uvek ima ljudi koji su ljubomorni i koji hoće da vam nameste neku igru, a ja sam sticajem okolnosti za to saznala,  i izlazak u javnost je bila moja odbrana. Nisam se pokajala zbog toga i mnogo sam toga naučila. U krajnjem slučaju uvek sam imala svoju profesiju kojoj sam mogla da se vratim.

Foto: RepublikaTV

Imamo politička žarišta širom sveta, živimo u vrlo turbulentnim vremenima, kakva nas budućnost očekuje?

- Ko je napravio ta žarišta? Ko je aktivno uticao da izbije rat u Ukrajini i na Bliskom istoku i da imate problem Tajvana i sve ostalo? Mislim da su to određeni vladajući krugovi, koji su navikli na viševekovne privilegije. Koji ne mogu da shvate da te privilegije više ne mogu da se poštuju, iz prostog razloga jer ne treba da se poštuju. Javlja se drugi, novi svet, koji se sa poštovanjem odnosi prema svima. Dok sam bila ministar imala sam priliku da razgovaram sa predstavnicima i Istoka i Zapada. Velika je razlika u komunikaciji. Stekla sam utisak da nas Zapad doživljava kao manje razvijene, kao nekoga ko treba tek da uči od njih. Ne dopada mi se, ni kao lekaru, ni kao čoveku, ogromna LGBT propaganda, koja utiče na to da vi praktično, kada pogledate broj stanovnika zemaljske kugle, vidite da bela rasa nestaje. Nisam rasista i poštujem sve civilizacije, ali to su činjenice. Takođe, oni dozvoljavaju sebi da pričaju o stvarima o kojima ništa ne znaju. Pa i 1999. se desila zbog toga. Slušali ste Džefrija Saksa u intervjuu kod Takera Karlsona - on je rekao: "Nama je tada trebala baza i mi smo odlučili da to bude Kosovo". Završena priča. U sadašnjoj međunarodnoj politici ne postoji pravo već samo zakon sile. Sada se pojavila jedna nova sila, dobro naoružana, sa kojom NATO, kao "odbrambena" asocijacija ima veliki problem. Prvo, NATO nije nikakva odbrambena alijansa, već napadačka sila. Ona brani nešto. A to su privilegije određene grupacije. To nije čak ni interes određenih naroda, već vladajuće kaste koja sebe izdiže iznad drugih i žele da budu savremeni faraoni. Na to više ne pristaju ni Kina, ni Indija, ni Rusija... Zemlje BRIKS-a, koje će se vremenom uvećavati.

Šta je još u ovom zanimljivom intervjuu ispričala Danica Grujičić pogledajte u emisiji koja se nalazi u linku na početku teksta.