TRAŽIO OSTAVKU OD SLOBE, SMATRAO DA JE DUŽAN DA SE ŽRTVUJE ZA NAROD! Neuspešni pokušaji da se zaustavi varvarsko bombardovanje NATO

Patrijarh Pavle je tokom bombardovanja 1999. godine posetio Slobodana Miloševića i savetovao ga da podnese ostavku kako bi se u svetu poboljšao položaj Srbije, otkrio je svojevremeno književnik, disident i bivši predsednik SRJ.

Milošević je to odbio rečima:

- Ne gone oni mene. Oni hoće Srbiju da unište. Ja zbog Srbije neću da se povučem.

Patrijarh je bio čvrsto uveren da je ostavka Miloševića patriotska obaveza:

- Njegova je dužnost da se žrtvuje za svoj narod. Ako mora da ide u Hag, neka ide. Čoveku je svejedno gde će svoju žrtvu priložiti za svoj narod.

I SRBI ČINILI ZLODELA

Strahovao je od građanskog rata i pokušavao na sve načine da nađe izlaz iz katastrofalne poratne situacije. Ponovo je tražio prijem kod Miloševića, ali ga je primio samo predsednik Srbije Milan Milutinović koji ga je uveravao da nije problem u njihovim ostavkama i ponavljao nerazumnu tezu da samo treba izdržati dok se SAD i Evropska unija ne "urazume".

Poglavar SPC je često razmišljao o rešenju kosovskog pitanja.

- Govoreći mu o neminovnosti kapitulacije dok nije sasvim dockan, rekoh: "Za opstanak, baš na Kosovu, primorani smo da budemo izdajnici. To je tragički paradoks našeg nacionalnog mita." Patrijarh me ispravi: "Nećemo biti izdajnici ako popustimo pred jačim da bismo opstali. Bog je čoveku dao moć da rasuđuje šta je dobro, a šta zlo, šta je niža, a šta viša sloboda. Knez Lazar se opredelio za božije carstvo i poginuo. Kneginja Milica je Bajazitu dala kćer da bi spasla Srbiju. A despot Stefan je bio vazal da bi održao narod i srpsku državu" - svedočio je Ćosić.

U jednom razgovoru, na pitanje šta se dešava na Kosovu, jedva čujno je rekao, zagledan u krst na mantiji:

- Jesu i Srbi činili zlodela. I oni su pljačkali i ubijali u mestima gde su se vodile borbe sa Albancima. A porušili su i neke džamije, što nikako nije smelo da se dogodi. Izgon kosmetskih Albanaca u Albaniju započeo je naredbom OVK u cilju izazivanja "humanitarne katastrofe" i medijske propagande protiv Srba; za njima izgon su vršili i srpska policija i dobrovoljci, negde i uz podršku domaćih Srba. Obavešten sam da, dok nije počelo bombardovanje NATO, taj izgon Šiptara u Albaniju nije imao masovan karakter.

STRAVIČAN TEROR

Zabrinuto je govorio da, posle povlačenja naše vojske i policije, granica sa Albanijom ne postoji.

- Iz Albanije su navalile bande ubica, palikuća i pljačkaroša, koji bestijalno ubijaju Srbe, pale i ruše srpska sela i crkve svuda gde stignu. Kfor daje izvesno obezbeđenje Srbima, ali je to nedovoljno pred silinom albanskog nasilja u kome i deca učestvuju. Srbi koji se vraćaju u svoja sela, bivaju ubijani i klani. Pričali su mi izbegli Srbi da Albanci ubijaju i bolesnike u postelji. Ako su Srbi poštedeli neke Albance u Peći, kao mirne i čestite ljude, za Albance ne postoje mirni i čestiti Srbi. Za njih su krvni neprijatelji svi Srbiji treba satrti sve srpsko... Majko Božja... - pričao je patrijarh.

Foto: Profimedia

Sahranio ubijenog dečaka koga je krstio

Patrijarh je služio opelo četrnaestorici seljaka u Grackom koje su na njivama, na žetvi, pobili i izmasakrirali Albanci. Sahranio je i dečaka starog 15 godina koga je on krstio.

Pričao je Ćosiću o spaljivanju Crkve Svete Trojice u Mušutištu, podignute pre Gračanice, a stradala je u albanskoj osveti. Prethodno su Srbi, tokom rata, minirali džamiju, opljačkali i popalili albanske kuće.

- U ratu nije postojala jedinstvena srpska komanda, pa su se neki srpski odredi borili samovoljno i osvetnički za svoje žrtve vršili zločine - govorio je patrijarh.