MEDVED NAPAO ČOVEKA U BAJINOJ BAŠTI! Lovac opisao do detalja susret sa opasnom zveri!

U Crnoj Gori, u selu Stabna kod Plužina, juče je medved napao lovca i nanio mu teške povrede na licu. Srećom, lovac je van životne opasnosti, ali je pretrpeo ozbiljne povrede. Ovaj napad podseća na slične incidente, jer je poslednji napad medveda na čoveka u Srbiji zabeležen još 2015. godine.

U Zapadnoj Srbiji u poslednjih nekoliko godina zabeležen je porast broja medveda. Na području Nacionalnog parka Tara, gde se procenjuje da se nalazi oko 60 medveda, ali i na Zlatiboru, Zlataru, Goliji, Jadovniku i Jelovoj Gori, prisustvo medveda je sve učestalije. Razlog za ovaj porast broja medveda je očuvanje prirodnog staništa i povoljne životne okolnosti za ove životinje.

Profesor Duško Ćirović sa Biološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koji od 2007. godine vodi projekat markiranje i praćenja medveda u Srbiji, kaže da trenutno prate pet medveda obeleženih i to dva na Tari i po jednog na Zlatiboru, Goliji i Zlataru.

- Prema onomo što vidimo ovi medvedi su još aktivni, ali je njihova aktivnost smanjena – kaže Ćirović.

Foto: instagram.com/beozoovrt

Njemu nije poznati neki skorašnji napad medveda na čoveka. U svakom slučaju dao je savete kako se ponašati kada se sretne medvede.

- Kada se sretnete sa medvedom treba stati i jednom viknuti. Onda se polako udaljiti, bez naglih pokreta i velike galame. Naročito je bitno kada se sretne mečka sa mečićima da se ništa ne preduzima naglo, jer su one tada još agresivnije. Ali, bez brige, naši medvedi su miroljubiviji od crnogorskih – dodao je profesor Ćirović u šali.

Ranko Milanović iz NP Tara kaže da u poslednjih 20 godina je zabeležen samo jedan slučaj napada medveda na čoveka.

- Bilo je susreta, mnogi svedoče da su videli medveda, ali nikada nije bilo incidenata. Jedino 2015. godine je bilo da je mečka napala lovca, ali na svu sreću to je prošlo bez velikih posledica – kaže Milanović.

On je istakao da je važno da se posetici Tare strogo pridržavaju pravila koje Nacionalni park propisuje, da se kreću samo obeleženim stazama a kada je mrki medved u pitanju, treba znati da on ne voli buku niti jake mirise. Posetioci treba da izbegavaju parfeme, ali i šuškavu odeću, što može uznemiriti gorskog cara.

A te 2015. godine lovac M.R. iz Bajine Bašte, koji je tada imao 35 godina, pričao je o tom susretu, kada je mislio da je gotov. Pričao je da se mečka pojavila ni sam ne zna odakle i da se propela na zadnje noge.

- Unela mi se u lice i iz sve snage ruknula. Za glavu je bila veća od mene. Ostao sam ukopan. A onda me je udarila šapom u grudi i bacila unazad. Leteo sam tri metra kroz šumu i pao na leđa. Imao sam osećaj da se cela šuma trese od njenog jezivog krika. Pokušao sam da se pomerim, pobegnem, da skinem pušku, ali strah me je paralisao, nisam mogao da mrdnem. Ni glasa nisam ima. Samo sam čekao da skoči na mene. Polako sam se pribrao, ustao i repetirao pušku. Ali životinje nije bilo u blizini, samo sam video tragove odraslog medveda i dva mečeta. Shvatio sam da me je mečka napala zbog mladih – pričao je tada M.R.

Prema važećem krivičnom zakonodavstvu u Srbiji, mrki medved je strogo zaštićena vrsta, a kazna za njegovo ubistvo može dostići do milion dinara ili do tri godine zatvora.

Zanimljivo je da klimatske promene utiču na ponašanje medveda. Od 2007. do 2023. godine, analizirano je 20 jedinki medveda, od kojih 14 mužjaka i 6 ženki. Kod šest mužjaka zabeležena je zimska aktivnost, a kod tri od njih registrovana je delimična aktivnost tokom zime. Međutim, odsustvo hibernacije zabeleženo je samo u jednoj zimi. Ženke su bile u stanju hibernacije jer su bile skotne ili su imale mladunce. Ove promene u ponašanju medveda mogu biti povezane sa promenama u okolini koje izaziva globalno zagrevanje.

(Kurir)

BONUS VIDEO