ŠTA JE SUŠTINA ODLUKE EVROPSKOG SUDA PRAVDE: OVO SU TRI GLAVNE TEZE PROTIV SKAJA!

U Evropi su, u najmanju ruku, i dalje podeljena mišljenja o tome da li presretnute kriptovane komunikacije mogu biti dokaz u postupku. To pitanje i dalje je na tapetu i o njemu se izjašnjavaju sudovi, tužilaštva, advokati i pravni stručnjaci. I tako će se, nema sumnje, nastaviti još neko vreme.

Ono sto je mnogo jasnije, međutim, jeste to da u gotovo svim državama Evrope kriptokomunikacije ne mogu biti jedini dokaz. Dakle, a o tome je Srpski telegraf pisao u nekoliko navrata, podaci sa Skaja i sličnih aplikacija treba da služe policiji i tužilaštvu kao operativni, odnosno na osnovu njih moraju se prikupiti čvrsti materijalni (konvencionalni) dokazi. I samo tako, dakle, i sud može da donese odgovarajuću odluku.

USTAV I ZAKONI

Najočiglednija je bila situacija u Nemačkoj. Regionalni sud u Berlinu je zauzeo stav da kriptovane komunikacije ne mogu biti dokaz. Povodom žalbe na takav stav, Savezni sud Nemačke je doneo drugačiju odluku i presudio da kriptokomunikacije mogu biti dokaz.

Dalje, povodom odluke saveznog suda, sudije nemačkog regionalnog suda, da bi odbranile svoje pravno tumačenje, podnele su zahtev za odlučivanje po ovom pitanju Evropskom sudu pravde, čije je sedište u Luksemburgu.

Zanimljivo je da su ovaj zahtev berlinske sudije, kako su obrazložile, podnele ne samo da bi zaštitile svoj stav već i ustav i zakone Nemačke. U tom zahtevu je zatraženo da Evropski sud pravde odluči o tome da li je korišćenje kriptokomunikacije zakonito u Nemačkoj, imajući u vidu sledeća pitanja:

1. Način pribavljanja ovih komunikacija je u Francuskoj proglašen državnom tajnom. Dakle, način infiltracije u mrežu korisnika i presretanje komunikacija je nepoznat organima Nemačke, naročito pošto se radi o hakovanju

2. Preduzet je masovni nadzor prema svim korisnicima, dok je po nemačkom zakonu potrebno da se presretanje komunikacije preduzima samo zbog konkretne sumnje prema ciljanom pojedincu. Dakle, Nemci ne priznaju masovni nadzor (ovim pitanjem baviće se Srpski telegraf u narednom nastavku serijala o Skaju, sagledavajući kakav je po tom pitanju stav srpskog zakonodavstva)

3. Svi podaci su samo poslati Nemačkoj na kraju akcije, bez obaveštavanja Nemačke od Francuza da se presreću komunikacije koje se obavljaju na teritoriji Nemačke. Ovo je glavni razlog intervencije nemačkih sudova jer se time direktno povređuje suverenitet Nemačke

Kao što smo već pisali, Evropski sud pravde se o zahtevu nemačkih sudija izjasnio pozitivno i doneo je odluku koja treba da obaveze sve sudove EU. Prema tumačenjima više pravnih stručnjaka koji su se bavili ovom tematikom, poput Vanje Bajović, profesorke Pravnog fakulteta u Beogradu, to se apsolutno odnosi i na države koje su potpisale sporazume o pridruživanju sa EU, među kojima su Srbija, Crna Gora, Severna Makedonija...

ZAKLJUČAK

Sud pravde je, da zaključimo, odlučio da svaki dokaz koji je stigao iz druge države mora biti u skladu s nacionalnim zakonom države koja ga primenjuje. Odlučeno je da je morala biti obaveštena država na čijoj se teritoriji presretala komunikacija, ako ni zbog čega drugog, ono zbog zaštite suvereniteta.

- Naloženo je da države zanemare ove podatke s kriptokomunikacija ako okrivljeni nije u stanju da se izjasni o činjenicama o njihovom pribavljanju, što je i nemoguće jer je Francuska to proglasila tajnom, a sve ukoliko te komunikacije predstavljaju odlučujući dokaz u postupku - navodi se u stručnom tumačenju odluke evropskog suda.
Sličnu odluku, inače, doneo je i Vrhovni sud Italije.

 

BONUS VIDEO: