UHAPSIO OCA, PA MU NAPLATIO SLOBODU: Ko je zaista nasledio kneza Mihaila nakon atentata u Košutnjaku

Vek i po prošlo je od ubistva kneza Mihaila u beogradskom Košutnjaku, ali politička pozadina i motiv atentata ni danas nisu poznati. Neposredni izvršioci brzo su otkriveni i uhapšeni (braća Radovanović i družina), suđeno im je i još brže presuđeno, ali je ostalo nejasno da li su za smrt najmlađeg sina Miloša Obrenovića odgovorni i Karađorđevići, pre svih kneginja Persida i knez Aleksandar Karađorđević, neko od stranih faktora (kneževa politika u tom trenutku nije odgovarala gotovo nijednoj svetskoj sili) ili je, možda, reč o običnoj porodičnoj osveti uhapšene i streljane braće.

Kada bi se danas sprovela istraga, pretpostavljamo da bi se savremeni inspektori najpre pozabavili pitanjem ko bi od ove smrti najviše imao koristi. A odgovor bi ih, verovatno, veoma iznenadio.

Vanbračni sin knjaza Miloša

Naime, po svemu što se dešavalo neposredno posle ubistva kneza i njegove sestre od strica Anke Konstantinović, ali i godinama iza toga, vlast u zemlji je gotovo bez ikakvih ograničenja sprovodio Milivoje Petrović Blaznavac, do masakra u Košutnjaku samo ministar vojni, a nakon toga, praktično sve do svoje smrti, i nimalo obični namesnik maloletnog kneževskog naslednika Milana Obrenovića.

Foto: Wikipedia

Ono što celoj priči daje čudan tok, što bi rekao pesnik, bile su i čaršijske glasine da je Blaznavac, zapravo, vanbračni sin Miloša Obrenovića, a time i polubrat ubijenog kneza. Ovakve priče ministar vojni nikada nije demantovao, štaviše, činilo se da ih je i sam podsticao, ali je mnogo osnova da nije reč samo o glasinama i običnim izmišljotinama dokonog sveta.

Milivoje Petrović Blaznavac rođen je 1824. u selu Blaznava nadomak Topole, po kome je i dobio nadimak. U svom delu "Podvizi i stradanja Grofa od Takova", Dejan Mihailović o njemu piše:

- U narodu se pričalo da je Blaznavčeva majka Petrija kao devojka služila u knjaz Miloševom konaku u svojstvu lične knjaževe štumadle (sobarice) i kao takva u jesen 1823. iznenada zanela, pa ju je knjaz, kad je već bila pod vidnim bremenom, s dobrim mirazom otpremio i udao za nekog Petra iz Blaznave, propalog seoskog dućandžiju i marvenog trgovca. Novorođenog Milivoja Petrovića od malih nogu je, osim majčine ljubavi, grejalo i saznanje da mu je knjaz Miloš pravi otac, a Obrenović njegovo pravo prezime koje mu je na pravdi boga uskraćeno, pa se kroz život probijao kao Milivoje Blaznavac i kao takav svršio osnovnu školu u svom selu, bojadžijski zanat u Kragujevcu, a potom i vojnu nauku u Mecu.

Osim fizičkog izgleda, Blaznavac je od spornog roditelja nasledio i karakter, ambicioznost i želju za vlašću koje se ni u jednom trenutku nije odrekao. Podjednako dobro služio je i Karađorđevićima i Obrenovićima žudeći, verovatno, da jednog dana i sam zasedne na tron Srbije ili barem malo ispod njega. Ali put do toga bio je mukotrpan, dug i spor.

Foto: Wikipedia

Političku karijeru započeo je suprotstavljajući se upravo Obrenovićima. Svrstavajući se na stranu ustavobranitelja, koji su Miloša, a potom i Mihaila zbacili s vlasti i proterali iz Srbije, nagrađen je premeštajem u Beograd, gde je 1848. postao ađutant kneza Aleksandra Karađorđevića. Na tom mestu dobijao je i posebne zadatke od kojih se jedan i danas rado prepričava među istoričarima.

Zagrebačka nameštaljka

Naime, sluteći da će knjaz Miloš pokušati da iskoristi revolucionarni metež u Beču i Ugarskoj da se vrati na vlast u Srbiju, Blaznavac je od srpske vlade dobio zadatak da ga namami u Zagreb i tamo ga, barem na neko vreme, zadrži. S obzirom na to da je i sam Miloš, po svemu sudeći, znao da postoji mogućnost da je on Milojev otac, često ga je primao u svom domu u Beču, što će Blaznavcu znatno olakšati posao.

Zajedno s Ljudevitom Gajem uspeo je da pobudi sumnju lokalne policije i opanjka knjaza optužujući ga da finansira opoziciju i pokrete koji su radili na rušenju habzburške monarhije. Knjaz Miloš je priveden i ostavljen u zatvoru dvadesetak dana, sve dok opasnost od nemira nije prošla. Ne znajući da mu je čitavu spletku namestio upravo "rođeni sin", Miloš mu je dao i znatnu sumu novca kako bi "pokušao" da ga oslobodi.

Foto: Wikipedia

Nakon ove afere Miloš i Miloje se nisu videli desetak godina. Dok se knjaz zlopatio u izgnanstvu, Blaznavac je u Srbiji napredovao. Milošev povratak na vlast dočekaće u činu pukovnika, najvišeg u tadašnjoj srpskoj vojsci, ali je znao da ga položaj neće zaštititi. Knjaz mu nikada nije oprostio "Zagrebački pritvor", pa ga je ubrzo proterao u rodnu Blaznavu ostavljajući ga bez ikakvog zvanja. Srećom po njega, Miloš nije dugo poživeo (umro je 1860), a već naredne godine njegov sin i naslednik Mihailo postaviće ga za upravnika kragujevačke Topolivnice.

Atentat u Košutnjaku Blaznavac je dočekao kao ministar vojni u Vladi Srbije. I upravo će se on najbrže snaći u opštoj panici i rasulu. Dok su Vlada i Skupština preganjali šta dalje treba da se učini, praktično je izvršio državni udar proglašavajući maloletnog Milana Obrenovića, unuka Jevrema Obrenovića i sinovca ubijenog kneza, za novog suverena Srbije.

Milan je u tom trenutku imao samo četrnaest godina, pa je vlast u zemlji preuzelo trojno namesništvo na čelu s Blaznavcem (druga dvojica bila su Jovan Ristić i Jovan Gavrilović), ali je bilo izvesno da će vlast sprovoditi isključivo nepriznati sin knjaza Miloša. Pokazaće se doživotno, jer je umro samo pet godina kasnije, samo godinu dana nakon što je knez Milan postao punoletan.

BONUS VIDEO: