Mit je da je muškarac uvek raspoložen za ONE STVARI: Psihoterapeut Stojan Mišić - Muka mi je od onog "budi bolja verzija sebe"!

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je psihoterapeut Stojan Mišić.

On je u zanimljivom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričao o tome kako pornografija negativno utiče na libido muškaraca, zašto se žene stide da iniciraju intimni odnos i koje sve kočnice imaju u izražavanju svoje autentične seksualnosti. Objasnio je da su muškarci često neraspoloženi sa intimu jer smatraju da su žene počele da ih dožviljavaju kao seks-mašine.  Takođe je na konkretnim primerima pojasnio kako cveta nerazumevanje u partnerskim odnosima i kako je dobra komunikacija, danas sve ređa, najbitnija za održanje sadržajnog i funkcionalnog odnosa.  

Jedna nedavna studija kaže da muškarci imaju najviše problema sa preuranjenom ejakulacijom i zbog tog problema se ne javljaju stručnjacima. Ali, manji broj ima poteškoća sa erektilnom disfunkcijom, zbog čega odlaze po pomoć. Da li su ovo psihološki problemi ili za urologa?

- Treba da se jave i urologu i psihoterapeutu koji je specijalizovan za ovu vrstu problema. Međutim, često su ti problemi psihološke prirode. Ali, da bismo radili na njima, moramo prvo da eliminišemo sve fiziološke faktore. Zato klijenta koji ima taj problem pošaljemo kod urologa: ako on kaže da je sve u redu s tog fizičkog aspekta, onda klijent dolazi kod nas i radimo na tome. Možemo da pomognemo muškarcima koji imaju problem sa održavanjem erekcije ili preuranjenom ejekulacijom jer oni uglavnom imaju neki drugi psihološki ili emotivni problem koji utiče na njihovu seksualnost. To su problemi sa prilično bazičnim emocijama, kao što su agresija, tuga i slično. To su uglavnom neki nezavršeni "poslovi" koji se nagomilavaju i samo se ispoljavaju u odnosu sa partnerom, odnosno u spavaćoj sobi.

Foto: Republika TV

Da li je to problem modernog vremena ili je oduvek postojao samo se o njemu nije govorilo?

- To je problem koji je postojao oduvek, ali sada je u usponu i mislim da je za to jako zaslužna pornografija. Do sada nisam upoznao nijednu osobu kojima ima neki oblik seksulane disfunkcije, a da ne gleda pornografiju. I to u veoma preteranoj meri. Kad masturbirate na pornografski sadržaj, današnji muškarci to ne čine samo na jedan sadržaj, oni otvore po deset, 15, 20 tabova, i onda odlažu ejakulaciju, odnosno orgazam, menjaju te tabove i na taj način oni ustvari uče svoj polni organ, da plastično objasnim, da ukoliko se stalno menja sadržaj i imamo nešto novo, on će ostati pod erekcijom. To nije izvodjivo kad imate jednu ženu ispred sebe, sa svim svojim prednostima i manama, jer vi nemate ništa novo - nemate novu osobu, morate da budete tu sa tom jednom osobom, a to nije ono na šta ste navikli.

Foto: Republika TV

Kažu studije da je kod žena prisutan problem gubitka želje za intimnim odnosom?

- Jeste to tačno. Kod mnogih žena je prisutno odsustvo želje. To je uzrokovano mnogim stvarima. Kad dođu deca, nemaš vremena ni za sebe, a kamoli za seks. Sam odnos između partnera može da jako utiče na to. Ako stvari nisu dobre u dnevnoj sobi, neće biti ni u spavaćoj. Odnos sa partnerom nekad evoluira, a nekad regresira. Pa regresira i seksualna želja. Ono što ljudi ne znaju i što im niko ne govori, jeste: kao što je normalno da imaš jaku seksualnu želju, tako je normalno i da je nemaš. Okej je da je u nekom trenutku nemaš. Smeta mi taj mit da je muškarac uvek raspoložen za seks. To nije tačno.

Kako, ako kažeš da gledaju previše pornografije?

- To nije isto. Potreba za pražnjenjem nije isto što i potreba za kontaktom i intimnošću. To su potpuno odvojene stvari. Često mi dolaze muškarci koji kažu da im je potreban neki vid samoće. Da ih guši partnerka koja ima veliku seksualnu želju, a oni jednostavno nisu za to. Mnogo muškaraca se oseća kao da ih žene doživljavaju kao seks-mašine. A oni to nisu.

Kažu da se žene lome između seksualnosti i ženstvenosti. Ženstvenost je za njih nešto čisto i dostojanstveno, dok seksualnost vide kao nešto prljavo i perverzno. I na taj način suzbijaju seksualnost da ne bi izgubile na ženstvenosti?

- Ima smisla. To najviše ima veze sa vaspitanjem i sa ulogom žene koju ona uči u porodici, od majke. Ukoliko je seks bio tabu u porodici, ako se nije pričalo o tome, uglavnom te žene imaju takav stav i doživljavaju seks kao nešto, ne nužno prljavo, nego kada bi iskazale svoju autentičnu seksualnu želju partneru - one bi se osećale prljavo. Ali, ide to u oba smera. I muškarci imaju to. Mada, ipak je u ovoj kulturi u kojoj živimo mnogo komplikovanije ženama da ispolje svoju autentičnu seksualnost, zbog osećaja identitea - kao žene, kao majke... Žena onda sebi postavlja pitanje: "Ko sam ja ustvari i kako to utiče na moje majčinstvo i ulogu žene ako ispoljim svoje prave seksualne potrebe?". Ako još uvek nije majka, onda je kočnica sramota. Znaš u intimnim odnosima je često jako prisutan stid. Ljudi imaju problem da kažu šta ih zaista uzbuđuje, jer se plaše da će biti odbijeni. A ako i odbijen, to znači da te neko ne prihvata. A ko želi da se suoči sa time da ga neko ne prihvata? To je bolno i lakše je da ne ispoljim ili ne izreknem svoju potrebu.

Foto: Republika TV

U jednoj studiji takođe se kaže da žene očekuju da ih muškarac uzbudi, odnosno da očekuju da muškarac inicira odnos i proizvede im zadovoljstvo?

- Slušajući većinu parova koji dolaze kod mene, kad slušam žene, čini mi se da im je poražavajuće da traže od muškarca odnos. A samo kada bi znale koliko to muškarca uzbuđuje, kada mu ona kaže: "Hej, želim te sada", mislim da bi promenile priču. To mi je nekako staromodno - da samo muškarac mora da inicira odnos i pokazuje potrebu za pertnerkom. Mislim da i žene to isto treba da rade, te da u tome ne da nema ništa loše, nego je i poželjno. I mi volimo da nam neko kaže: "Želim te".

Većina ljudi danas ima problem sa međusobnim nerazumevanjem u odnosima. Da li i kako to može da se popravi?

- Može, ali je mnogo teško. Zavisi koliko se godina nešto taložilo. U medicini, pa i psihoterapiji, najvažnija je bila rana intervencija. Što se pre pozabaviš problemom, veća je šansa da ćeš ga rešiti. Svi muškarci i sve žene koje dolaze kod mene potvrđuju mi da je komunikacija ključni problem. I da se u većini slučajeva ne radi o nedostatku ljubavi, nego samo o lošoj komunikaciji. Evo jedan primer koji je vezan baš za spavaću sobu. Dođe par - nemaju odnose mesecima, nekad i godinama. A i jedno i drugo imaju želju za tim. Kad ih pitam šta se dešava, nijedno ni drugo ne znaju. Onda malo pročešljamo slučaj i žena njemu kaže: "Ja sam tebi slala signale". On pita: "Kakve si mi signale slala?". Ona kaže: "Češkala sam te". A on onda odgovori: "Pa, dobro, samo si me češkala". A ona će: "Pa, da, ali ja sam htela time da ti dam do znanja da nešto uradiš". A on: "Pa, kako sam ja mogao da znam da si ti nešto htela?". I onda krene ono - zašto nisi probao, pa zašto nisi lepo rekla... Nju je sramota da kaže direktno, ona hoće da on prepozna njene potrebe, on ne prepozna, doživi to bukvalno kao neko češkanje, i od toga nema ništa. Kad to pričam, deluje banalno, ali to su situacije koje kad se dese sto puta, prerastu u ozbiljan problem.