OD RAKIJE ME BOLI GLAVA SUTRADAN, A OMILJENI FILM MI JE "KO TO TAMO PEVA"! Ukrajinac u Banji Koviljači postao pravi umetnik, A ZA SVE JE KRIV BIVŠI VLASNIK KUĆE! (FOTO)

Andrej Mantula (66), poreklom iz Ukrajine, mir i spokoj u penzionerskim danima pronašao je u zapadnoj Srbiji, na desnoj obali Drine, a podno Gučeva. Ovaj bivši pomorac nikada se ranije nije bavio umetnošću, ali onda je magija ovog mesta, ali malo i bivši vlasnik "umešao prste" i potpuno mu promenio sudbinu.

Andrej je sada vrsni umetnik, a njegova dela prepoznatljiva su i nalaze se u gotovo svim krajevima sveta. Sve je počelo u jednoj staroj kući u Banji Koviljači u kojoj ga je, pa malo je reći iznenadilo, sve ono na šta je naišao.

- Moja porodica i ja živimo u Srbiji već pet godina, kupili smo staru kuću u Banji Koviljači.  Pre Srbije smo živeli u Kambodži 7 i po godina. Supruga i ja smo u penziji i tako smo odlučili da promenimo život i mesto stanovanja. Generalno, volimo da putujemo i istražujemo nova mesta, ali u Srbiji ćemo biti još dugo, možda i zauvek - počeo je svoju inspirativnu priču ovaj umetnik za Republiku.

Foto: Privatna arhiva

U štali 6 televizora!

Prvi radovi su nastali spontano, kaže i dodaje da su brzo njegov rad prepoznale i pomogle i komšije iz banje.

- Nikada pre Srbije nisam radio ovako nešto, a pre dve godine sam počeo da pravim svoja čudna bića. Slučajno. Stari vlasnik kuće ostavio je radionicu i štalu, bilo je dosta polomljenog alata, rezervnih delova, šest starih televizora(!), na primer. U kući je bilo dosta starog nameštaja, kupili smo novi, ali šta da radimo sa starim? I došla je ideja da se ovi delovi koriste i pričvrste na drvenu podlogu. Počeo sam da sečem siluete riba i brodova i šrafim te detalje prema svojoj mašti. Nisam pretraživao internet i nisam pravio kopije drugih umetnika, a tek godinu dana kasnije sam saznao da je ovo asemblaž stil, tj. sklapanje umetničkog predmeta od različitih materijala. Imam i neka svoja stvorenja sa elementima pank stila – stimpank, dizelpank i drugi. Komšije i prijatelji davali su mi polomljene predmete, stari nameštaj, a skupljao sam ga i sa smetlišta na obali Drine i u šumi. Tamo ima mnogo tako "dobrih" predmeta, ali ovo je pravi problem sa divljim deponijama smeća - isrpričao nam je o svojim počecima.

Letnja kuhinja brzo je postala prava mala galerija, a prijatelji, komšije, pa i turisti česti su mu gosti.

- Otvorio sam malu galeriju u svojoj kući u letnjoj kuhinji i pozivam sve da pogledaju! Ima nekoliko desetina mojih radova, a ukupno sam napravio oko 300. Radim brzo i sa zadovoljstvom. Dolaze komšije, turisti, svima se sviđa. Svim komšijama dajem ribu i brodove, još niko nije odbio - dodaje on kroz smeh.

Ipak, ribe ne "plivaju" samo u Srbiji, već su pronašle svoj put i u "međunarodnim vodama", kazao nam je umetnik.

- Moje ribe plivaju po celom svetu. Ima ih i u Srbiji, naravno Beograd je na prvom mestu - kaže Mantula.

U Srbiji se osećamo kao kod kuće!

Dolazak u Srbiju mu, kaže, nije bio stresanm budući da je godinama menjao mesto prebivališta i putovao širom sveta. Ipak, ljudi su ono što ih tera da ovde puste svoje korenje i kako je već rekao, možda i zauvek ostanu.

- Veoma smo zadovoljni što smo došli, osećamo se kao kod kuće. Naše komšije, naši poznanici Srbi, su divni, iskreni ljudi; lako nam je i jednostavno sa njima. Naravno, mi ne znamo dobro srpski, teško se uči, ali uvek razumemo. Razlike u odnosu na Rusiju i Ukrajinu su, naravno, velike. Po ocu sam pola Ukrajinac, a po majci Rus, i sada mi je teško iz očiglednih razloga. Rođen sam u Ukrajini, ali sam tada živeo u Rusiji.

Međutim, ja sam bivši mornar, pomorski inženjer i navigator, i radio sam širom sveta. Ljudi su svuda različiti, čak i u srodnim zemljama, pa čak i unutar mnogih zemalja postoje različite oblasti i karakteristike. I to je dobra raznolikost - poručio je za naš portal. 

"Za Beograd, za Beograd..."

Ipak, jednu stvar ne može da prihvati u Srbiji, a to je - rakija!

- Nisam više dečak, imam 66 godina i video sam mnogo toga u životu, pa me je teško nečim iznenaditi ili šokirati. Čak sam i u Aziji, u Kambodži, otvorio uspešan pomorski posao, veoma složen, i našao zajednički jezik sa domaćim ljudima, koji su mnogima kao vanzemaljci. Zato mi je lako i jednostavno da živim sa Srbima. Postoji samo jedna poteškoća – od rakije me boli glava sledećeg jutra, dok od votke ili viskija nije tako, ali od rakije jeste. Zašto je to tako, rasliću još malo o tome dok ne nađem odgovor - kaže Mantula kroz smeh, pa dodaje:

- Omiljena pesma – "Tamo Daleko". Omiljeni film – Ko to tamo peva: "Za Beograd, za Beograd". -

BONUS VIDEO