VATRA HRISTOVOG ROĐENJA, GREJE DUŠE I OSVETLJAVA IM PUT: Običaji i tradicija tokom najradosnijeg praznika, kog slavi veći deo pravoslavnog sveta

Po julijanskom kalendaru praznik Hristovog rođenje slavi veći deo pravoslavnog sveta: Jerusalimska, Ruska, Srpska, Gruzijska patrijaršija i Sveta Gora.

Bogoslovi kažu da je tajne Božića srpski narod izrazio u predivnim običajima. Bez obzira na lokalne razlike, osnovni elementi božićnih praznika su badnjak, slama, česnica i položajnik. Badnjak je mlado hrastovo ili cerovo drvo koje se seče u šumi rano, pre izlaska sunca, na Badnji dan. U kuću ga uveče unosi domaćin, pozdravljajući ukućane sa "Dobro veče, sretno Badnje veče", a oni ga posipaju žitom. Badnjak se nalaže na vatru, koja se ne gasi cele noći.

DEČJA RADOST

Posle badnjaka domaćin unosi pšeničnu slamu, u koju domaćica stavlja orahe, jabuke i bombone. Deca slamu rasturaju dok traže voće i slatkiše i pijuču kao pilići, a onda slede zajednička molitva i posna večera. Badnjak predstavlja samog Bogomladenca Hrista. Kao i ognjište, i Hristos svojom božanskom naukom osvetljava i zagreva duše onih koji u njega veruju i za njim idu. Badnjak podseća na onu hladnu vitlejemsku noć, kad je pravedni Josif ložio vatru u pećini da ogreje novorođenog Bogomladenca i Bogomater, dok slama podseća na ovčije jaslice u koje je položen Bogomladenac Hristos.

Foto: Tanjug/AP

Položajnik je član bliže familije ili neko iz komšiluka ko na sam dan Božića prvi ulazi u kuću dok Badnjak još gori. Simbolički, položajnik predstavlja tri mudraca koji su pratili zvezdu s istoka i koji su Hrista na rođenju darovali tamjanom, zlatom i mirisom. On čara vatru vrhom badnjaka uz molitvene želje: "Koliko varnica, toliko blagoslova Božijega, toliko blaga i napretka, sreće i zdravlja, parica..." Položajnik simbolizuje anđele Božje koji su se javili vitlejemskim pastirima i objavili im radosnu vest o Hristovom rođenju, ali i njih same, jer su se prvi poklonili Bogomladencu. Domaćica ga obavezno daruje.

Česnica je pšenična pogača, u koju se stavlja srebrni novčić. Mesi se na dan Božića, a lomi je domaćin po povratku s jutarnje liturgije. Onaj član porodice koji u svom parčetu dobije novčić tokom godine će biti napredan i blagosloven. Česnica predstavlja samog Hrista, koji je došao da se daruje ljudima za hranu jer i sam je rekao "Ja sam hleb života'".

SUŠTINA JE U MOLITVI

Božićni običaji u gradovima prilagođeni su uslovima života. Prema učenju Crkve, suština je u unutrašnjoj pripremi sebe i porodice tokom šest nedelja Božićnjeg posta, koji je propisan za očišćenje duše i tela i molitvom, svetom tajnom pokajanja, ispovešću i pričešćem. A božićni običaji upražnjavaju se koliko prilike to dozvoljavaju.

Do Bogojavljenja se pozdravljamo s "Mir Božji, Hristos se rodi!"
Ovaj ciklus obuhvata nekoliko praznika čiji je centar Božić. Prethode mu Detinjci, Materice, Oci, Tucindan, Badnji dan. Posle Božića slede praznik Obrezanja Gospoda Isusa Hrista, kada se slave i Sveti Vasilije Veliki i prvi dan julijanske Nove godine (14. januar), Krstovdan, Bogojavljenje i Jovanjdan.
Od Božića do Bogojavljenja pravoslavni Srbi se među sobom pozdravljaju tradicionalnim božićnim pozdravom "Mir Božji, Hristos se rodi! - Vaistinu se rodi!" Period od Božića do Krstovdana spada u "trapave sedmice", tokom kojih se ne posti ni sredom ni petkom. Na Krstovdan je propisan jednodnevni post na vodi.