Treći svetski rat nam je ušao u domove: Profesor Siniša Mitrović za Repuiblika TV - Ostajemo BEZ VODE, to je stvar NACIONALNE BEZBEDNOSTI

Gost emisije "Intervju" na jutjub kanalu sajta Republika je Siniša Mitrović, direktor Centra za cirkularnu ekonomiju u Privrednoj komori Srbije.

On je u otvorenom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom objasnio kako cirkularna ekonomija nije pomodni termin već povratak navikama koje smo negovali pre 200 godina. Ukazao je da gradovi postaju sve zagađeniji i skuplji za život, te da će u bliskoj budućnosti migracija krenuti u kontra pravcu - iz gradova u sela. Upozorio je da Srbija ostaje bez vode i da ovaj podatak moramo da shvatimo kao pitanje "nacionalne bezbednosti". Takođe je pojasnio zašto smatra da se nalazimo usred Trećeg svetskog rata.

Šta je to tačno cirkularna ekonomija?

- To je odlično pitanje za početak razgovora. To nije nikakva mantra koja je došla iz Brisela, na ovim prostorima je pre 200 godina postojala cirkularna ekonomija. Naša seoska domaćinstva, naši pradedovi, ništa nisu bacali, sve se ponovo koristilo - nije bilo generisanja otapada, zatrpavanja vodotokova i izvora. Kasnije, u nekim vremenima prošlog veka, imamo vašare u Srbiji koje su posećivali ljudi koji su krpili šerpe i lonce. Zatim one koji su išli po beogradskim sokacima uzvikujući: "Popravljamo kišobrane". To je cirkularna ekonomija. Volim da kažem da je svaki RTV mehaničar koji je još ostao u unutrašnjosti Srbije, koji i dalje popravlja radio-aparate i televizore, ioako je danas teže popraviti televizor nego kupiti novi, to su ljudi koji rade cirkularnu ekonomiju. Tako da je vrhovna zapovest u crkularnoj ekonomiji je - popravi, pa ponovo koristi. Dakle, izlazak iz trojstva - proizvedi, upotrebi, baci. Vražamo se na: proizvedi, upotrebi, proizvedi. Cirkularna ekonomija je došla onda kad se Evropa umorila. Kad je ostala bez resursa. Bez mineralnih sirovina... Kad je shvatila da više nema svoje resurse već koristi one koji se nalaze u Južnoj Americi, Africi, Kini... Da su to lanci dobavljača i da je ceo proces jako poskupeo. Tako se došlo do modela koji traži da se smanji generisanje otpada, kako bi on ponovo postao upotrebljiv.

Foto: Srpski telegraf

Znači ne govorimo o pomodariji već povratku korenima?

- Naravno! Evo, ja sam Valjevac i baš sam proučavao kako se kod nas živelo pre 200 godina. Upravo tako - nije bilo generisanja otpada. Vodilo se računa o svakom predmetu koji se donese iz grada. Sad ponovo otkrivamo kako je staklo najbolja ambalaža i kako plastika nije dobra.

I poznati glumac Nenad Jezdić, koji je takođe Valjevac, vratio se na selo i počeo da peče rakiju i obrađuje zemlju. Izgleda da ste vi Valjevci skloni cirkularnosti?

- Pa, da, to je taj poseban DNK. Radi se, zapravo, o demetropolizaciji. Imamo statistike koje kažu da će do 2050. godine polovina stanovnika celog sveta živeti u gradovima. Gradove ne zove metropolisima nego nekropolisima. Ako pogledamo Beograd i koliko imamo PM čestica (mikročestice koje nastaju sagorevanjem fosilnih goriva) u vazduhu, mora da dođe do migracija. Ako smo u prošlosti imali ekonomske migracije, kada su ljudi iz sela dolazili u grad da bi radili u fabrikama, govorim o postratnom vremenu socijalizma, sada imamo vreme socijalnih migracija. Ljudi napuštaju prostore gde nema dobrog pristupa pijaćoj vodi i gde ima velikih problema sa kvalitetom vazduha. Budućnost Srbije vidim u demetropolizaciji, pogotovo sa rastom saobraćajne infrastrukture, pa će ljudi ići tamo gde će im biti prijatnije za život, u svakom smislu.

Šta su tačno cirkularni pasoši i transformacije preduzeća?

- To su samo jezičke kovanice nastale u procesu regulativnog okvira. Reč je o životnom ciklusu proizvoda. Evropa gleda da sada pokaže i potrošačima, i tu vlada veliko takmičenje trenutno, da preko QR koda na ambalaži pročitaju koliko u ambalaži proizvoda ima reciklabilnog materijala, obnovljivih izvora energije, kolika je razgradivost... To je nešto što povećava svest kod potrošača da u rafu posegnu za proizvodom koji je reciklabilan i koji se na kraju životnog veka može razgraditi.

Rekli ste da je regulacija otpada izuzetna bitna za zelenu agendu?

- Ekologija nije igrokaz "više cveća, manje smeća". Ako imate mogućnost da generisani otpad iz vaše kompanije sa jednim "tamčićem" za jednu hiljadarku odvezete na divlju deponiju zašto bi uopšte investirali u reciklaže i razdvanjanja? Godinama sa svojim timom i velikim resursima u komunalnom sektoru zagovaram deponijsku taksu. Danas se deponijska taksa u Evropi kreće između 10 i 40 evra. Što znači da po svakoj toni smeća koje se doveze na deponiju stiže faktura. Kad vidite kolika je, reći ćete: hajde da vidimo šta još možemo da uradimo sa tim otpadom. Ali, nekako uvek to odlažemo za neka druga vremena.

Foto: Srpski telegraf

Ujedinjene nacije su nedavno zvanično iznele podatak da je prošla godina bila najtoplija ikada i da se zemlja globalno zagreva 1.5 stepeni, te da se približavamo opasnoj zoni?

- Tačno je, ali Srbija se greje jedan stepen brže od Evrope, a Evropa jedan stepen brže od ostatka sveta. U svakodnevnom životu teško da to možemo jasno da osetimo, osim kroz toplotna ostrva u Beogradu i pregrevanja urbanih sredina kad se praktično topi asfalt na 50 stepeni. Međutim, sve ovo govori da je poslednji čas za promenu navika. Već sada se to vidi na prinosima u poljoprivredi. Imamo smanjene prinose žitarica, voća i povrća, a odatle dolati i poskupljenje hrane. Nažalost, mi smo zlatne godine propustili. Nepravedno je da se navodnjava samo nekoliko procenata Srbije. I to uglavnom u Vojvodini. Taj proces bi morao da sistemski bude pametniji. Ovo moramo da kažemo: mi više nemamo vode. Nama je za poslednjih 30 godina skoro 20 procenata opao profil površinskih i podzemnih voda. Sve to nastaje kao posledica geotektonskih promena, urbanizacije, rudarenja... Voda je glavni resurs i moramo da o tome brinemo kao o nacionalnoj bezbednosti.

Rekli ste da se uveliko nalazimo usred trećeg svetskog rata, ali nas niko o tome nije obavestio?

- Pa, da, trenutno se vode proksi ratovi na preko 100 destinacija u svetu. Međutim, treći svetski rat se vodi u našim domovima i bez topova, haubica... Rat je pandemija koja je bila. Klimatske promene su rat. Planeta nam polako ispostavlja fakturu za našu bahatost. To nas košta i novca i ljudskih života.

CEO INTERVJU POGLEDAJTE KLIKOM NA LINK NA POČETKU TEKSTA