Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela.
Običaj koji je zastupljen više od 2000 godina u pravoslavnoj crkvi je da žene i devojke pokrivaju maramama svoje glave tokom bogosluženja, bilo da je u pitanju liturgija u crkvi ili je u pitanju molitva.
U Novom zavetu objašnjeno je i zašto je to tako. U Prvoj poslanici Korinćanima 11, stoji da se pokrivanjem glave pokazuje ženska čast. To je bitno "zbog prisustva anđela“. To je običaj preuzet iz vremena pre Isusa Hrista, a koji je Bog zapovedio.
Anđeli su prisutni s nama kada se molimo i kada smo na bogosluženju i to se radi iz poštovanja prema njima.
Schutterstock
Molitva, Ilustracija
Sveti Ćiril Aleksandrijski, komentirajući Prvu poslanicu Korinćanima, piše:
"Anđelima je jako teško podneti ako se ovaj zakon (pokrivanja ženskih glava p.a.) zapostavi“.
Međutim, postavlja se pitanje da li žene treba da pokrivaju glave i kada se mole kod kuće.
Odgovor na ovo pitanje dao je uvaženi ruski vladika Pahomije Bruskov.
Wikipedia
Vladika Pahomije Bruskov
- Mislim da je bolje ako žene pokrivaju glavu za vreme molitvenog pravila. Ovim vaspitavaju kod sebe smirenje i pokazuju poslušnost Crkvi. Iz Svetog pisma znamo da žene ne pokrivaju svoje glave radi okruženja, već radi anđela. (1. Kor. 11,10). To je stvar lične blagočestivosti. Naravno da Bogu nije bitno da li vi žene molitve izgovaraju prekrivene glave ili ne. Ipak, to bi trebalo da bude ženama bitno - odgovorio je on.
Taj svet je nekakav svet iz mašte, samo što se sve odvija prema napisanom scenariju. Čovek postaje sličan narkomanu koji se udaljava od sebe samog, od ljudi koji ga okružuju i od svojih briga i teškoća, ističe arhimandrit Rafail Karelin.
Ne bi trebalo mališanima čitati akatiste, tim više, prisiljavati ih, nego pročitajte dve – tri kratke molitve iz molitvoslova pred sveto pričešće, i isto toliko blagodarnih molitava posle svetog pričešća posle dolaska kući iz crkve, objasnio je otac Mihail.
Priča o bludnom sinu, poznata i kao priča o izgubljenom sinu, jedna je od najpoznatijih Isusovih priča i govori o mlađem sinu koji od oca uzima svoj deo imanja i onda ga gubi zbog rasipnog života.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetitelj piše o suprotnostima koje žive u čoveku tokom Velikog posta, o odnosu duha i tela, te o načinu na koji post vodi ka preobražaju duše i tela u skladu sa voljom Božijom.
U vremenu Vaskršnjeg posta, Srpska pravoslavna crkva poziva na bratstvo, unutrašnje pročišćenje i izgradnju međusobnog poverenja, naglašavajući značaj duhovnog pomirenja i socijalne odgovornosti.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetitelj piše o suprotnostima koje žive u čoveku tokom Velikog posta, o odnosu duha i tela, te o načinu na koji post vodi ka preobražaju duše i tela u skladu sa voljom Božijom.
Prepodobni Jovan Kasijan u svom delu „Razgovori ave Serapiona“ razmatra glavne strasti koje muče ljudsku dušu, nudeći univerzalne savete za oslobađanje i duhovnu slobodu.
Gospod ne kažnjava, već otkriva istinu o nama. Poslednji sud nije proizvoljna presuda, već odraz našeg života – ljubav prema Bogu vodi u večnu radost, a udaljenost od Njega u duhovnu tamu.
Jedan od najdirljivijih trenutaka tribine bila je priča o Kruševačaninu, poznatom privredniku, čiji je život neprepoznatljivo promenjen zahvaljujući ovoj svetiteljki.
Interesovanje za tribinu, koju je organizovao naš portal - religija.rs, bilo je izuzetno, te su mnogi predavanje pratili iz hola zbog čega vrata Velike sale nisu bila zatvorena.
U svojoj besedi, arhimandrit Petar (Dragojlović) pozvao na unutrašnju duhovnu obnovu, naglašavajući da politička borba bez Hrista nije pravi put ka spasu.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
Pite su širom naših krajeva mnogo više od običnog jela – one su deo porodične tradicije, toplina doma i sećanje na detinjstvo. Otkrivamo recept za najukusniju posnu krompirušu koja će vas osvojiti na prvi zalogaj!
