U vreme pape Pavla VI, 1969. godine katolička crkva je promenila liturgijski spomen ovog svetitelja, ali njegova poruka ljubavi i dalje živi u srcima vernika širom sveta.
Svaka religijska tradicija nosi sa sobom bogatstvo svetaca i njihove svetkovine, koje čine temelj verskog života. Ipak, nije svaki svetac zauzeo svoje mesto na opštem kalendaru rimskih svetaca. Jedan od najslavnijih svetaca, poznat u mnogim kulturama i tradicijama, jeste Sveti Valentin, zaštitnik zaljubljenih. Međutim, zvanični katolički kalendar, poznat kao Martyrologium Romanum, promenio je svoju uredbu 1969. godine, kada je Sveti Valentin uklonjen iz opšteg kalendara, ali nije ukinut njegov status sveca.
Odluka da se Sveti Valentin izostavi iz opšteg kalendara zapravo nije bila jednostavno doneta. Potiče iz želje da se očisti katolička tradicija od svetaca čije je postojanje bilo nedovoljno dokumentovano ili nije bilo dovoljno sigurno. Iako su mnogi smatrali da Valentinovo ima duboko ukorenjeno značenje u kulturi, katolička crkva je smatrala da zbog nedostatka pouzdanih istorijskih podataka o životu ovog svetitelja, njegov spomen više nije prikladan za opšti kalendar.
Iako je, dakle, Sveti Valentin uklonjen iz Martyrologium Romanum, njegovo obeležavanje 14. februara ostaje u srcima mnogih vernika i van okvira zvaničnih bogosluženja. U nekim je biskupijama, sve do današnjeg dana, moguće da se svečano slavi u kontekstu lokalnih običaja. To nije samo dan posvećen ljubavi, već i dan kada se podsećamo na hrišćansku dimenziju ljubavi koja treba da oblikuje život svakog vernika.
Zanimljivo je da se u katoličkom obeležavanju Dana zaljubljenih, kako ga popularno nazivamo, ne radi samo o ljubavi između partnera, već i o širem poimanju ljubavi u kontekstu hrišćanske poruke – ljubavi prema Bogu, prema bližnjemu, prema svim bićima.
Takođe, valja napomenuti da se u mnogim katoličkim zajednicama danas, iako u misama ne postoji obavezan spomen Svetog Valentina, i dalje praktikuju različiti obredi i običaji, od svetih misa do molitvenih zajednica, koje i dalje odaju poštovanje ovom svetitelju. Tako je Valentinovo postalo vreme kada se ne samo slavljenici zaljubljenih podsećaju na vrednost ljubavi, već i u svetlu hrišćanske tradicije, na odgovornost svakog vernika da ljubav bude na prvom mestu u njegovom životu.
Uzimajući u obzir sve ove promene, postavlja se pitanje da li smo u ovom digitalnom dobu zaboravili suštinu Valentinova ili ga svodimo na nešto površno, komercijalizovano, što je zapravo u suprotnosti sa dubokom porukom koju nam Sveti Valentin, kao i svaki svetac, nosi. Bez obzira na promene u zvaničnom kalendaru, ljubav je veća od svakog datuma i čini nas onima što jesmo. A ona prava hrišćanska ljubav, ona koja je volja i Božja blagost, ne može biti ukaljana ni kalendarom ni tradicijama.
Slika Gospe od Gvadalupe koja se nalazi u bazilici povezana je s nekoliko čudesnih i značajnih fenomena koji su fascinirali i još fasciniraju teologe, naučnike i vernike.
Kardinal Ladislav Nemet je izjavio da je papa Franja, slanjem pisma na ćirilici povodom njegovog imenovanja, pokazao veliko poštovanje prema Srbiji.
Sva braća i sestre su joj bili uhranjeni, zdravi, samo je ona od njih odskakala da je čak kum porodice upozoravao njenog oca da se spreme za najgore. Međutim, Bog je za nju imao druge planove.
Valentinovo, koje je danas sinonim za komercijalizovanu ljubav, ima bogatu istoriju koja nas podseća na prave vrednosti ljubavi, vere i žrtve.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Prepodobni Jovan Kasijan u svom delu „Razgovori ave Serapiona“ razmatra glavne strasti koje muče ljudsku dušu, nudeći univerzalne savete za oslobađanje i duhovnu slobodu.
Gospod ne kažnjava, već otkriva istinu o nama. Poslednji sud nije proizvoljna presuda, već odraz našeg života – ljubav prema Bogu vodi u večnu radost, a udaljenost od Njega u duhovnu tamu.
Ko se odsudno odreče Boga, i rečju i srcem, taj ne može ništa u životu učiniti, govorio je Sveti Nikolaj.
Jedan od najdirljivijih trenutaka tribine bila je priča o Kruševačaninu, poznatom privredniku, čiji je život neprepoznatljivo promenjen zahvaljujući ovoj svetiteljki.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Iguman manastira Ribnica objašnjava kroz konkretne primere da li iza nečijih problema stoji bolest ili delovanje zlih sila, daje duhovne savete i ukazuje na molitveni put koji otkriva pravu prirodu patnje.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Kao i Noć veštica, koja je vremenom postala svetski praznik i Dan zaljubljenih se uvrstio među praznike koje proslavlja gotovo svaka država.
Kroz odgovore naših učesnika, istražujemo kako ljudi doživljavaju i prepoznaju ove datume, i koliko im znače.
Poslednjih godina Svetog Trifuna, zaštitnika vinogradara, koga slavi pravoslavna crkva, sve više zasenjuje Sveti Valentin ili Dan zaljubljenih, iako se i dalje sa sigurnošću ne može reći ko je bio Sveti Valentin.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Parada kreće u 11 sati ujutro, 14. marta, a meštani će nositi kostime, a mnogi pešaci će hodati na štulama.
U prvom razredu srednje probao je marihuanu, a nakon toga se prebacio i na druge supstance. Najgori period je bio, kaže, kad se počeo drogirati sam. Sa 16 godina je pokušao da oduzme sebi život.
Vatikan je saopštio da su doktori promenili ranije oprezne prognoze, što znači da on više nije neposredno životno ugrožen nakon prvobitne respiratorne infekcije sa kojom je primljen u bolnicu 14. februara.
U gradovima gde nema košer hrane, ovde možete pronaći obrok spremljen po pravilima Tore.
Jedan od najdirljivijih trenutaka tribine bila je priča o Kruševačaninu, poznatom privredniku, čiji je život neprepoznatljivo promenjen zahvaljujući ovoj svetiteljki.
Interesovanje za tribinu, koju je organizovao naš portal - religija.rs, bilo je izuzetno, te su mnogi predavanje pratili iz hola zbog čega vrata Velike sale nisu bila zatvorena.
Luka Kurtanidze, rođen 1972. godine, osvojio je bronzane medalje na Olimpijadi 1996. i 2000. godine, kao i zlatne, srebrne i bronzane medalje na FILA Svetskom prvenstvu i FILA Evropskom prvenstvu.
U vreme Velikog posta, kada smo pozvani na smirenje i praštanje, u svim crkvama Arhiepiskopije beogradsko-karlovačke služiće se akatist Majci Božijoj – kao snaga, uteha i put ka duhovnoj obnovi.
Pite su širom naših krajeva mnogo više od običnog jela – one su deo porodične tradicije, toplina doma i sećanje na detinjstvo. Otkrivamo recept za najukusniju posnu krompirušu koja će vas osvojiti na prvi zalogaj!
Kako je naveo na svom Instagram nalogu, Jovana je ćerkica mnogo dobrih i čestitih ljudi, a divnih roditelja, kojima je potrebna molitvena podrška za zdravlje njihove ćerkice.
