Vreme Velikog posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova.
U Pravoslavnoj crkvi, sama tajna evharistije, odnosno pričešće, smatra se najvažnijom svetom radnjom. U tom sakramentu postajemo učesnici tela i krvi Gospodnje, a kroz njih ulazimo u zajedništvo sa večnim životom. Zbog toga je Liturgija, kao bogoslužje koje proslavlja ovu svetu tajnu, ispunjena radosnim himnama. Kako to kažu: "Bog postaje čovek da bi čovek postao Bog" – i kako se tu ne radovati?
Međutim, vreme Vaskršnjeg posta koji je u toku, nosi sa sobom specifičan karakter, prepun pokajanja i tuge zbog grehova. Zbog toga i sama bogoslužja u ovom periodu imaju tužniji ton, sa smanjenim brojem himni i većim brojem čitanja, posebno iz Starog zaveta, koja nam pokazuju primere greha i pokajanja.
Iz tog razloga, u Velikom postu, osim na velike praznike, subotom i nedeljom, ne služe se pune Liturgije, a i pričešće se ne obavlja svaki dan.
O tome je za sajt "Žive reči" posao i đakon Andrej Muzolf.
- Ali, da svoju decu ne bi ostavila bez pričešća, Crkva je ustanovila da sredom i petkom služi liturgiju pređeosvećenih darova – donekle skraćenu verziju pune Liturgije, tokom koje se verni pričešćuju telom i krvlju Hrista, osvećenog ranije, na prethodnoj punoj Liturgiji. Tako, u Velikom postu, svi koji žele mogu se pričestiti u subotu ili nedelju, kao i u sredu ili petak na Liturgiji - kaže on i nastavlja:
- Ostalim danima (ponedeljak, utorak i četvrtak - osim ako ne padne neki praznik tada) Liturgija se, po crkvenoj povelji, ne služi. Ali, to nije zato što je ovih dana nemoguće pričestiti se, već samo zato što je, kao što je ranije pomenuto, Veliki post uglavnom vreme pokajanja i plača zbog grehova, vreme kada pokušavamo da ograničimo svoju radost, dok je pričešće najveća radost za pravoslavnog hrišćanina.
Za kraj, važno je naglasiti da se uvek možete pripremiti za Pričešće kroz molitvu, pokajanje i post, čime se otvara put za punu duhovnu zajednicu sa Bogom, bilo da se pričestite u danima kada je to dozvoljeno u Velikom postu ili u drugim periodima liturgijske godine.
Post je podvig, treba da se odreknemo ružih reči, dela i misli, ali treba da se odreknemo i neke hrane, kaže otac Aleksandar.
Sećanje na njega takođe nas podseća na događaj iz vremena cara Julijana Odstupnika, koji je pokušao da vrati Rimsko carstvo u idolopoklonstvo i odbaci hrišćanstvo.
Zla Irodijada je naredila da se glava Svetog Jovana ne sahranjuje zajedno sa telom, jer se plašila da strašni prorok nekako ne vaskrsne.
Uzmite danas sve moguće dijete, koje lekari prepisuju. Lečenje od raka, Brojsova metoda, 40 dana se ništa ne jede, kao što nije Hristos nije jeo 40 dana u pustinji, kaže otac Jovan Radović.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom.
U manastiru je otkriven stari živopis, koji datira s kraja 13. veka. 2016. godine je raslojen jedan deo, a 2017. se nastavilo sa mehaničkim suvim čišćenjem. Tada je i otkrivena freska Strašni sud.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Na opelu nevinim žrtvama koje su izgubile život u noći koja je zauvek promenila Kočane i ostavila prazne školske klupe, arhiepiskop Stefan uputio je poruku koja tera suze na lice, ali istovremeno podseća na suštinu pravoslavne vere – veru u život večni.
Naučnici nemaju mnogo podataka i nisu sigurni gde se tačno čuva glava Jovana Krstitelja, jer je istorija ovog događaja veoma maglovita.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Potrebno je ukupno 6.000 potpisa, a do sada je prikupljeno 5.228 glasova.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
Meštani sela Jovac kažu kako je jedan od njih, Dragoljub Krstić, sanjao da napravi crkvu u stablu drveta.
I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
Desert bogat aromama narandže, oraha i začina, bez mleka i jaja, koji donosi duhovnu i kulinarsku harmoniju na vašu trpezu. Ovaj kolač je jednostavan, ali nezaboravan.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
