U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Na Svetoj gori, mestu gde vreme ne teče po zakonima savremenog sveta, časovnik na koji smo navikli gotovo da gubi svoj značaj. U ovom duhovnom središtu pravoslavnog monaštva vreme se računa prema vizantijskom sistemu, u skladu sa drevnim tipikom koji prati zalazak sunca, a ne ponoć kao početak novog dana.
Zvanično, na Atosu se koristi stari julijanski kalendar, dok se vreme meri po vizantijskom načinu računanja. Prema ovom sistemu, dvanaest sati ne označava podne, već trenutak zalaska sunca, čime se monaški život usklađuje sa prirodnim ritmom koji je Bog uspostavio prilikom stvaranja sveta. Ova praksa ima duboko duhovno značenje, jer monasi ne teže ljudskim merilima vremena, već neprekidnom bogosluženju i harmoniji sa prirodnim poretkom.
Dnevni monaški raspored podeljen je na tri osmočasovna ciklusa, namenjena molitvi, radu i odmoru. Za razliku od sveta, gde su obroci često precizno vremenski određeni, na Svetoj Gori obeduje se dva puta dnevno, prema vizantijskom tipu. O tome svedoče i reči jeromonaha Siluana Svetogorca:
- Mi nemamo tri obroka, u manastiru imamo dva. Jedan se zove ručak, drugi se zove večera. Ručak je malo ranije, ali mi ga zovemo ručak. Imamo i drugačije vreme, po Vizantijskom tipiku. Kada je na Svetoj Gori zalazak sunca, tada je tačno 12 sati, tako se i računa. Imamo dva sata: jedan koji pokazuje ovo naše vreme, drugi koji pokazuje vizantijsko vreme. To je sve ustanovljeno vekovima, to nije od sada.
Ovakav način računanja vremena svedoči o neprekinutom kontinuitetu sa vizantijskom tradicijom, koja je vekovima oblikovala pravoslavno monaštvo. Svetogorski monasi žive u neprekidnom duhovnom ritmu, gde se granice između dana i noći stapaju u neprestanoj molitvi i bogosluženju. Na Svetoj Gori vreme nije samo mera prolaznosti, već podsećanje na večnost, u koju svaki monah, tihim korakom, stremi.
Obeležavajući praznik Prepodobnog Simeona Mirotočivog, osnivača ove srpske svetinje na Svetoj Gori, iguman Metodije sa bratstvom dočekao je episkopa Justina.
U srcu svetogorske zajednice, monasi se povlače u duboku tišinu kako bi očistili svoju dušu i osnažili veru pred najveći hrišćanski praznik – Vaskrsenje Hristovo.
Arhimandrit Metodije iz srpske carske lavre na Svetoj gori poručuje da uzdržanje nije samo telesni podvig, već poziv na unutrašnju promenu kroz praštanje, milosrđe i ljubav prema bližnjima.
Bez mesa i mlečnih proizvoda, ali sa neodoljivom aromom i savršenim spojem sastojaka – otkrijte recept za jedinstvenu musaku sa Svete gore koja donosi duh monaške trpeze u vaš dom!
I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha...
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, Sveti Teofan Zatvornik nas u ponedeljak četvrte sedmice Velikog posta poziva da kroz post zaboravimo zemaljske nade i okrenemo se večnim vrednostima.
Sveti Sofronije je napisao žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme.
U nedeljnoj liturgiji na Mirijevu, poglavar Srpske pravoslavne crkve ukazao na duboko duhovno značenje Krsta kao simbola spasenja i unutrašnjeg preobražaja vernika.
Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Dok većina vernika ovaj dan doživljava kao vreme veselja i bogate trpeze, monasi sa Svete gore gledaju ga kao priliku za duhovno uzdizanje, umerenost i pripremu za Veliki post, jer, kako su govorili starci: „Što više punimo stomak, to više praznimo dušu.“
Jaki potresi jačine 4,8 stepeni po Rihteru osetili su se širom Halkidikija, Soluna, pa čak i u susednim državama. Nadležne službe su u pripravnosti, dok monasi mirno poručuju: „Uzdamo se u Boga.“
Iguman manastira Zograf, starac Amvrosije, napustio je svoj ovozemaljski život u 86. godini, ostavljajući neizbrisiv trag u istoriji Svete gore.
Hilandarski monah, svojim životom posvećen duhovnoj službi, uveo je mnoge u duboku veru i mirnu pobožnost, prešao je u večnost, ostavljajući neizbrisiv trag u srcima vernika i bratije.
I prvenci siromaški nahraniće se, i ubogi će počivati bez straha...
U svojoj knjizi Misli za svaki dan u godini, Sveti Teofan Zatvornik nas u ponedeljak četvrte sedmice Velikog posta poziva da kroz post zaboravimo zemaljske nade i okrenemo se večnim vrednostima.
Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
Kada je ugledala promrzlog starca na klupi, devojčica je donela odluku koja će zauvek promeniti njen pogled na svet i ispuniti srce radošću i ljubavlju.
Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Nakon što su Persijanci osvojili Svetu zemlju i polomili koplje na dva dela, njegov vrh je otišao u Carigrad gde se čuvao u crkvi Svete Sofije, a posle u crkvi Device Faroske.
Od Pashe do Pashe, kroz osam glasova i specifičnu numeraciju, crkveni kalendar nas vodi kroz duhovne cikluse. Zašto je nedeljni dan, iako početak sedmice, zapravo ključni element koji oblikuje naš odnos prema vremenu i životu?
Gresi koji su se ponavljali, mogu se samo navesti, a mogu se opisati i situacije koje su dovele do greha, priča sveštenik.
