I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak., konstatuje i pita otac Predrag Popović.
SPC danas slavi Svetih Četrdeset Mučenika u Sevastiji, posvećen uspomeni na stradanje mladih vojnika koji su položili život za veru Isusa Hrista 320 godine. Ovaj praznik je u crkvenom kalendaru obeležen crnim slovom.
Na ovaj crkveni praznik "nakamljen" je i jedan paganski - Mladenci, jer još su se drevni Kelti, Rimljani i Egipćani od 1. do 21. marta molili su se trostrukim božanstvima ne bi li dobili ljubav ili moć.
Naš narod je, u skladu sa tim, uzeo kao praznik na koji mladi supružnici (mladenci) u svome domu primaju goste, a ovi im donose poklone i na taj način im pomažu na početku njihovog života u bračnoj zajednici.
Arhijerejski namesnik i paroh rumski Sreten Lazarević jednom prilikom je objasnio da Mladenci koje narod proslavlja u svojim domovina nema nikakve veze sa stradalim mučenicima.
- Danas proslavljamo svete velikomučenike iz Sevastije, mlade ljude, koji su bili izuzetno mučeni i postradali za veru. Zato se i nazivaju velikomučenici. U našem narodu se nekako uobičajilo, nemamo ni mi nekih velikih saznanja zbog čega, verovatno zbog naziva Mladenci, da se ovaj dan povezuje sa mladim bračnim parovima, iako suštinski ovaj praznik, nema sa tim nikakvih dodirnih tačaka.
- No, iako se proslavlja, u tom nekom kontektu, trebalo bi voditi računa da je ovo period Časnog posta, period u kojem se miruje i tihuje.
Otac Predrag Popović je objasnio da današnji dan nije dan za ovakvo slavlje, nego za proslavljanje mučenika koji su život položili za veru Hristovu.
- Mladenci u kalendaru, smatra se praznikom mladih nevenčanih ljudi, onda se oni skupljaju, prave se mladenčići sa medom, onda se krka, jede, slavi se... Prvo, pročitajte malo u kalendaru, ako je on već pojam i tipik neki, piše stradanje 42-oje sevastijskih mučenika, znači, 42-oje mladih ljudi je ubijeno taj dan. Stradali su za veru Hristovu - objašnjava otac Predrag Popović i nastavlja:
- Mi ne slavimo dan kad su ubijeni, nego proslavljamo taj dan, u Crkvi, liturgijski, molitveno. Na praznik Mladenaca, svaka kuća, bilo da ima ili nema mladih ljudi, treba da pravi mladenčiće, te male pogačice premaze medom, 42, koliko je i bilo i nih i taj dan da se to jede posle liturgije.
Kaže da su Mladenci u Velikom postu.
- Nema tad slavlja, nema ždramja i napijanja. I vi imate Srbe, pravoslavne, koji usred Velikog posta jedu, piju, pevaju i proslavljavu ubistvo mladih ljudi. To je ruganje njihovoj žrtvi i ruganje Bogu. I mislite da se može očekivati neki boljitak kad se tako ulazi u brak.
Velika je duhovna nezrelost kod nas u narodu, kaže otac Predrag.
- Mnogo toga ljudi ne znaju, ali što je najgore, ne želi ni da znaju.
Kaže da je siguran da ga mladi ljudi ne bi ni poslašali kad bi im sve ovo objasnio. U šali kaže da bi možda dobio i batine.
Paljenje sveća u pravoslavnoj tradiciji ima duboko ukorenjeno duhovno značenje, jer se veruje da svetlost sveće simbolizuje prisustvo Božje i molitvu koja se uzdiže ka njemu
U pravoslavnom hrišćanstvu postoji duboko ukorenjeno učenje o ljubavi, saosećanju i poštovanju dostojanstva svakog čoveka, jer je svaki čovek stvoren po liku Božjem.
Skupo ga koštalo što se zamerio caru.
U pravoslavnoj tradiciji, život je često viđen kao borba, ne u fizičkom smislu, već kao duhovni put kroz koji vernik raste.
Sveti Sofronije je napisao žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme.
U nedeljnoj liturgiji na Mirijevu, poglavar Srpske pravoslavne crkve ukazao na duboko duhovno značenje Krsta kao simbola spasenja i unutrašnjeg preobražaja vernika.
Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
Kada je ugledala promrzlog starca na klupi, devojčica je donela odluku koja će zauvek promeniti njen pogled na svet i ispuniti srce radošću i ljubavlju.
Do svetinje vodi uska staza, poznata kao probojnica, koja je duga 1,5 kilometara i strma, ali nije previše naporna.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Svi oni bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija i svi su tvrdo verovali u Isusa Hrista.
Mladenčiće bi obavezno trebalo premazati medom.
Sveti Sofronije je napisao žitije svete Marije Egipćanke, sastavio čin velikog vodoosvećenja, i uveo u razna bogosluženja neke nove himne i pesme.
Učio je o lekarstvu i lečio bolesnike, kako prirodnim lekovima, tako, ako ne i više, i molitvom na koju se navikao još od detinjstva.
Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom.
Svi oni bili su mladići, vojnici rimskog cara Likinija i svi su tvrdo verovali u Isusa Hrista.
Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Poglavar Srpske pravoslavne crkve služio je Akatist Presvetoj Bogorodici, uzneo molitve za spokoj duša nastradalih i za isceljenje povređenih u nesreći koja je potresla ceo region.
U svetogorskim manastirima časovnici postoje, ali ne diktiraju život. Podvižnici žive po vizantijskom računanju vremena, gde je 12 časova onda kada počinje zalazak sunca.
Nakon što su Persijanci osvojili Svetu zemlju i polomili koplje na dva dela, njegov vrh je otišao u Carigrad gde se čuvao u crkvi Svete Sofije, a posle u crkvi Device Faroske.
Od Pashe do Pashe, kroz osam glasova i specifičnu numeraciju, crkveni kalendar nas vodi kroz duhovne cikluse. Zašto je nedeljni dan, iako početak sedmice, zapravo ključni element koji oblikuje naš odnos prema vremenu i životu?
Gresi koji su se ponavljali, mogu se samo navesti, a mogu se opisati i situacije koje su dovele do greha, priča sveštenik.
