U Krstopoklonoj nedelji setimo se Svete carice Jelene, žene koja je od skromnih početaka postala simbol hrišćanskog spasenja, čineći Krst hrišćanskim znamenjem koje prevazilazi granice vremena.
Razgovor o carici Jeleni u Krstopoklonoj nedelji, koju Srpska pravoslavna crkva ove godine obeležava 23. marta, može delovati neobično. Naime, prema tradiciji, Jelena je povezana s praznikom Vozdviženja časnog Krsta, koji je u narodu poznat i kao jesenji Krstovdan (27. septembar), dok se u službi Krstopoklonoj nedelje ona zapravo ne pominje. Međutim, ovo ima svoju logiku.
Na praznik Vozdviženja časnog Krsta slavi se pronalazak Krsta kao simbol pobede nad paganizmom i trenutak kada je hrišćanstvo prešlo iz statusa progonjene vere u priznatu veru. S druge strane, u Krstopoklonoj nedelji slavi se sam Krst — kako onaj na kojem je Hristos bio raspet, tako i u širem, simboličkom smislu, kao deo Liturgijskog postavljanja. Kao što se kaže u Sinaksaru za Krstopoklonu nedelju: „Pošto mi postimo četrdeset dana i na neki način se raspinjemo...“
Carica Jelena, majka cara Konstantina Velikog, ima nezamenjivo mesto u istoriji hrišćanstva. Njeno ime neraskidivo je povezano s pronalaženjem Časnog Krsta, relikvije koja je postala simbol hrišćanske vere i konačne pobede nad paganizmom. Njena priča nije samo priča o carici i majci cara, već i o ženi koja je, uprkos svojim skromnim počecima, postala jedan od najvećih poklonika Krsta i vere u Hrista.
Da bismo u potpunosti razumeli značaj carice Jelene, moramo se vratiti u vreme u kojem je živela, u dobu kada je hrišćanstvo bilo progonebano, a Krst, simbol mučenja i smrti, bio prepoznat kao najgori oblik pogubljenja. U Rimu, u to vreme, Krst je bio obeležje najsvirepijih kazni, često korišćen za mučenje i pogubljenje najsvirepijih prestupnika. Za Rimljane, Krst je bio odvratan, besmislen simbol smrti. Međutim, Jelena nije samo tražila Krst. Ona mu se poklonila, pred svima, u vreme kada je to bilo čin sramote i poniženja. Pokloniti se Krstu, koji je za Rimsko carstvo bio simbolom poraza, označavalo je izuzetnu hrabrost i duboku veru.
Jelena je imala skromne početke. Pre nego što je postala carica, radila je u staji, ili čak kao gostioničarka, u veoma skromnim uslovima. Upoznala je Konstantina Starijeg, budućeg cara, dok je radila u jednoj od tih gostionica. Bez obzira na svoju poziciju, Jelena nije bila obeležena samo svojom prošlošću, već je u svom srcu nosila neverovatnu sposobnost da prepozna istinu i snagu vere. Iako su njen status i život bili preplavljeni turbulencijama, Jelena je postala simbol nade, uzdizanja i poniznosti.
Nekoliko decenija nakon što je postala majka cara Konstantina, Jelena je prešla prag istinske vere u Hrista. Iako je verovatno postala hrišćanka nakon što je Konstantin došao na vlast, u vreme kada je hrišćanstvo postalo priznato i slobodno, Jelena je još uvek nosila teret prošlih godina. Niko ne zna tačno kada i gde je primila hrišćansku veru, ali s obzirom na njen kasniji život, verovatno je čin krštenja bio tiha, skromna odluka koja nije bila zasenjena pompama tog vremena.
Jelena je, uprkos svom visokom statusu, ostala verna jednostavnosti i skromnosti. Kada je Konstantin postao car i odlučio prekinuti progone hrišćana, Jelena je postala žena koja nije samo pratila taj pravac, već je duboko verovala u Hristovu snagu.
Njena želja da pronađe Krst nije bila samo želja za fizičkom relikvijom, već potraga za svetlom vere. Pošla je na put u Jerusalim, iako je bila već u poznim godinama, kako bi pronašla i poklonila se Časnom Krstu. I upravo je tu, u Jerusalimu, Jelena postala ključna figura u istoriji hrišćanstva. Ona je bila ta koja je predvodila potragu za Krstom, simbolizujući tim činom duboko poštovanje i veru.
Pronalaženje Krsta u 4. veku bilo je fizičko otkriće, ali je bilo i mnogo više od toga — otkriće nade, vere i Božje prisutnosti na Zemlji. Krst, koji je nekada bio simbol pogibije i sramote, sada je postao simbol života, nade i božanskog spasenja. Jelena je imala priliku da pronađe Krst i da ga učini najuzvišenijom relikvijom hrišćanskog sveta. U njenom postupanju vidimo duboku snagu vere koja je prevazišla svetske norme i preokrenula tok istorije.
Carica Jelena, majka cara Konstantina, rođena je oko 249. godine u maloazijskoj oblasti Bitiniji, u gradu Drepanumu, koji je kasnije preimenovan u Helenopolj u njenu čast. Njeno poreklo nije potpuno jasno, ali se pretpostavlja da je potekla iz skromnijih slojeva društva.
Iako lično poreklo carice Jelene nije direktno povezano sa Srbijom, njen sin, car Konstantin, rođen je u Naisusu (današnjem Nišu) 272. godine, što uspostavlja indirektnu vezu između porodice carice Jelene i naše zemlje.
Sveta carica Jelena je iz skromnih početaka došla do nečega što ima večnu vrednost — ona je postala simbol hrišćanskog svetog podviga. Kroz njenu priču o otkrivanju Krsta, možemo razumeti snagu hrišćanske vere i njenu sposobnost da preokrene sve što je dotada smatrano nemogućim. Jelena je bila svetionik nade, a kroz njen čin poklonjenja Krstu postala je jedan od najvažnijih nosilaca vere u Hrista, kao i simbol čistog i neustrašivog hrišćanskog duha.
Tako, u Krstopoklonoj nedelji, iako carica Jelena nije izričito pomenuta, njeno nasleđe živi. Njena priča o pronalaženju Krsta je temelj za razumevanje duboke vrednosti Krsta u hrišćanskoj tradiciji. Kroz nju, svi mi učimo da je Krst mnogo više od simbola patnje — on je simbol žrtve, nade i večnog života.
Ovaj čin, koji je brzo postao viralan na društvenim mrežama, mnogima je bio podsetnik na zajedništvo i solidarnost koje su nekada bile karakteristične za ovo podneblje.
Najstariji zapis o prvim ktitorima, caru Konstantinu i carici Jeleni, zabeležen je u XVII veku.
Starešina hrama hrama Svete Trojice je detaljno opisao dan kada je, po pozivu prijatelja, otišao u kuću čoveka koji je tvrdio da predmeti mirotoče onda kada počne da poje crkvene pesme.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Iako je bila spremna da zbog braka s njim pređe u pravoslavlje, jedna od najlepših devojaka u Mostaru nije postala supruga slavnog pesnika.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Jedna freska u manastiru Visoki Dečani i zapis istoričara Nićifora Grigora otkrivaju mogućnost da je car Dušan imao još jedno dete
Crkva je dobila ime prema jednom od devet originalnih svetaca – Abuni Jematu – koji ju je isklesao u 5. veku.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Ovaj izvor duhovne snage i sigurnosti osvetljava put vernom narodu ka božanskoj milosti, donoseći zaštitu i utehu.
Jesenji Krstovdan donosi niz narodnih tradicija, ali samo iskrena molitva vodi ka Božjoj blagodati. Vernici često upadaju u zamku sujeverja, zaboravljajući da je snaga krsta daleko iznad svakog običaja ili predanja.
Kroz sećanje na svoje hodočašće na Golgotu, jedan od najvećih duhovnika 20. veka govorio je o tri ključna krsta koja svako od nas nosi: onaj na kom je razapet Isus, kao i one na kojima su raspeti pokajani i nepokajani razbojnik.
Iako je bila spremna da zbog braka s njim pređe u pravoslavlje, jedna od najlepših devojaka u Mostaru nije postala supruga slavnog pesnika.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Od listova kojima su se Adam i Eva pokrili nakon prvog greha, preko drveća u čijoj su hladovini pravednici tražili mir, do Hristove poruke o duhovnom plodu – smokva u Bibliji nosi duboku simboliku i suštinske pouke za svakog vernika.
Jedno od najvažnijih svojstava Božje naravi je njegova beskrajna ljubav i milosrđe prema ljudima.
Iako je bila spremna da zbog braka s njim pređe u pravoslavlje, jedna od najlepših devojaka u Mostaru nije postala supruga slavnog pesnika.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Sveta Ksenija Petrogradska je, kroz svoj podvig jurodivosti i čudotvorstva, tajno doprinosila izgradnji crkve Smolenske majke Božije, noseći cigle noću, što su radnici otkrili tek kada su je zatekli pri tom činu, a njen dar prozorljivosti i čuda i dalje pomažu ljudima u nevolji.
Krajem 2022. godine, stigao je na misiju u Evropu, tačnije u Mađarsku, gde je dve godine učio jezik, a početkom ove godine kroz novu misiju i zvanje, stigao je u Mužlju.
Ukoliko niste u mogućnosti da posvetite svetinju nadomak Srbije ovom velikom svecu se možete pomoliti sledećim rečima.
Spoj duhovnosti i kulinarstva dolazi iz srca pravoslavne tradicije, sa Svete gore, gde se pravi hleb koji donosi prirodnu slatkoću, bogatstvo ukusa i nežnu teksturu, a savršen je za post i sve koji uživaju u zdravim, domaćim specijalitetima.
