Od Pashe do Pashe, kroz osam glasova i specifičnu numeraciju, crkveni kalendar nas vodi kroz duhovne cikluse. Zašto je nedeljni dan, iako početak sedmice, zapravo ključni element koji oblikuje naš odnos prema vremenu i životu?
Odmah na početku, potrebno je podsetiti da se nedeljni dan u crkvenom kalendaru naziva Nedelja, dok se ostalih šest dana zovu sedmicom. Nedeljni dani (ili Nedelje) zapravo označavaju početak sedmodnevnog perioda, ali je zanimljivo da brojanje sedmica često prethodi brojanju Nedelja u kalendaru. Pokušajmo da razjasnimo.
Raspoloženje nedelje
Vernici, zajedno sa celokupnim svetom, obeležavaju sekularnu (građansku) Novu godinu, dok crkvena Nova godina počinje na jesen (na dan Novogodišnjeg praznika 1/14. septembra). Ipak, i u značenju i u pokretljivosti, bogoslužbeni ciklusi okreću se oko Pashe. Za hrišćane, to je najvažniji događaj ne samo u godini, nego i u istoriji čovečanstva.
Pasha se slavi tokom čitave sedmice kao jedan jedini dan. Kao što „praznik nad praznicima“ stvara raspoloženje za još šest dana, tako je i tokom cele godine oduvek bilo uobičajeno da nedeljni dan – „mala Pasha“ – postavlja ton za sledećih šest dana, a tačnije – ton za glas.
Glas i pashalna numeracija
Glas je poseban motiv koji se koristi u bogoslužbenom pevanju. Ukupno postoji osam glasova. Na Svetloj sedmici svi oni gotovo zvuče. Zatim se menjaju svake nedelje. Prvi glas počinje da se peva u sledeću nedelju nakon Pashe, drugi glas u drugu nedelju, i tako dalje do Cvete, nakon čega počinje Veliki ili Stradalni post sa posebnim bogoslužjima.
Četiri nedelje, tri sedmice i jutro ponedeljka
Datum Pashe se svake godine menja i izračunava se prema posebnom sistemu – pashaliji. I dok od početka jedne nove godine do druge obično ima 52 sedmice, broj sedmica od Pashe do Pashe može biti i veći i manji. Početak novog ciklusa može da se broji 22 dana pre Velikog posta – u nedelju koja otvara period pripreme za Četrdesetnicu.
Ovaj pripremni period uključuje četiri nedelje: Nedelju o cariniku i fariseju, Nedelju o bludnom sinu, Nedelju o Strašnom sudu i Nedelju sirnu – podsećanje na Adamovo izgnanstvo, poznatiju kao Prošteno nedeljno – i tri sedmice.
Njihov odnos međusobno nije baš tako jednostavan kao u slučaju definisanja glasova. Na primer, nakon drugog pripremnog nedeljnog dana dolazi mesopustna nedelja, tj. poslednji dani pre posta kada je dozvoljena konzumacija mesa. A mesopustna nedelja dolazi tek nakon, otvarajući siropusnu sedmicu. Poslednji nedeljni dan pre posta – Nedelja siropusna – zatvara ceo pripremni period, dok od ponedeljka počinje „novi život“ – prva sedmica Velikog posta.
Poredak je različit, ali smisao je isti
Nakon prve sedmice Velikog posta, dolazi prva njegova Nedelja. Dakle, iako je nedeljni dan početak sedmodnevnog perioda, numeracija u Četrdesetnici je drugačija.
Svaka nedelja Velikog posta ima svoje značenje, koje se u bogoslužbenom planu najčešće ne povezuje direktno ni sa prethodnim ni sa narednim danima. Ima i značajnih događaja koji povezuju Nedelje i sedmične dane, ali numeracija se sa njima direktno ne povezuje. Na primer, nakon treće nedelje – Nedelje Krstopoklone – dolazi četvrta sedmica, koja se često naziva Krestopoklona. A na petoj sedmici, pre petog nedeljnog dana, kada Crkva sećajući se prepodobne Marije Egipćanske, slavi njen život, obeležava se poseban Bogoslužbeni dan na kojem se čita njeno žitije. Zatim sledi sedmica koja prethodi Lazarevoj suboti i Cvetnoj nedelji.
Stradalna nedelja, koja dolazi posle praznika Hristovog ulaska u Jerusalim, sa jedne strane logički je povezana s njom, a s druge strane, potpuno je izdvojena i ne smatra se sedmom sedmicom Velikog posta. Ima svoj unutrašnji tok koji priprema verne za Pashu.
Nakon Svetlog Hristovog Vaskrsenja, brojanje se vraća u normalu: sledeća nedelja je Antipasha, ili prva nedelja po Vaskrsu, zatim prva sedmica po Vaskrsu, pa Nedelja žena-mironošica, i druga sedmica, i tako do same Trojice.
Pedesetnica
Praznik Svete Trojice, ili Pedesetnica, predstavlja osmi nedeljni dan od Pashe. Tu počinje novo brojanje sedmica, kada se numeracija ponovo menja. Dakle, odmah nakon praznika dolazi prva sedmica po Pedesetnici, a tek nakon nje dolazi prva nedelja po Pedesetnici. Taj redosled nastavlja se do Nedelje o cariniku i fariseju, kada počinje novi ciklus pripreme za Veliki post. Zavisno od datuma Pashe, od Trojice do prvog pripremnog nedeljskog dana može biti između 33 i 38 sedmica. A nedelja, odnosno nedeljni dan, uvek je za jedan manje.
Veći deo godine numeracija sedmica prethodi numeraciji Nedelja, ali se retko na to obraća pažnja. Pripremni period postepeno vodi verne ka Velikom postu, koji zatim vodi u Stradalnu nedelju, a iz prvog pripremnog nedeljnog dana počinje očekivanje Pashe. Nakon toga dolazi sama Pasha, a za njom Trojica koja osvetljava sve naredne dane. Bez obzira s koje strane da priđemo i kako da brojimo, Hristovo Vaskrsenje je uvek na prvom mestu – na nedelji, u godini, u večnosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za treći mesec 2025. leta Gospodnjeg, sa detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
U Sabornom hramu Vaskrsenja Hristovog u Valjevu, episkop valjevski Isihije služio je svetu Liturgiju prve nedelje Velikog posta, govoreći o pobedi Pravoslavlja, značaju ikona i iskušenjima savremenog sveta.
U svojoj knjizi "Misli za svaki dan u godini", svetitelj piše o suprotnostima koje žive u čoveku tokom Velikog posta, o odnosu duha i tela, te o načinu na koji post vodi ka preobražaju duše i tela u skladu sa voljom Božijom.
U drugoj nedelji Velikog posta, dok se Crkva priprema za Vaskrsenje Hristovo, vladika osječko-poljsk i baranjski, pozivajući se na učenje Svetog Serafima Rouza, poručuje da je prava revolucija ona koja vodi unutrašnjem preobraženju, a ne spoljnim sukobima.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Monaško jelo koje se lako priprema dokaz je da i posna kuhinja može biti sočna i ukusna. Savršen spoj prirodnih sastojaka bogatih aroma donosi puni ukus i duh tradicije na vašu trpezu.
Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini”, u sredu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik iznosi ključne misli o suštinskoj promeni koju krštenje donosi, podsećajući nas da je prava snaga u samoodricanju i povezivanju sa Hristom
Nikifor je službovao nekoliko godina na dvoru u istom zvanju kao i njegov otac. Ali, ostavio je dvor i udaljio se do obale Bosfora i tamo sagradio manastir.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za drugi mesec 2025. godine, sa detaljima o postovima, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za prvi mesec 2025. godine, sa detaljima o postovima, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Tada će Gospod pokarati mačem svojim ljutim i velikim i jakim levijatana, prugu zmiju, i levijatana, krivuljastu zmiju, i ubiće zmaja koji je u moru.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini”, u sredu četvrte sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik iznosi ključne misli o suštinskoj promeni koju krštenje donosi, podsećajući nas da je prava snaga u samoodricanju i povezivanju sa Hristom
Iako je bila spremna da zbog braka s njim pređe u pravoslavlje, jedna od najlepših devojaka u Mostaru nije postala supruga slavnog pesnika.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Iako je bila spremna da zbog braka s njim pređe u pravoslavlje, jedna od najlepših devojaka u Mostaru nije postala supruga slavnog pesnika.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Kada vernici dolaze, monahinje ih dočekuju napolju, s radošću i ljubavlju, ali u njihovim očima se može videti želja da ugoste posetioce u toplom i zatvorenom prostoru.
Na svečanosti povodom Dana nezavisnosti Grčke u Beloj kući američki predsednik primio je nesvakidašnji dar i hvalospeve bez presedana. Grčka pravoslavna zajednica slavila je svoj veliki dan, dok je Tramp iskoristio priliku da istakne snagu grčkog naroda i njegov značaj u Americi.
Krajem 2022. godine, stigao je na misiju u Evropu, tačnije u Mađarsku, gde je dve godine učio jezik, a početkom ove godine kroz novu misiju i zvanje, stigao je u Mužlju.
