Emotivni stihovi autorke Dragane D. Mirković u izvođenju mlade Jane Koprivice promoviše humanitarnu inicijativu "Dom za mame", donoseći poruku nade i vere za sve žene u teškim životnim okolnostima.
U svetu punom neizvesnosti, kada se suočavamo sa pitanjima života i smrti, pesma "Želim da živim" Dragane D. Mirković nosi snažnu i duboko emotivnu poruku. Ova svojevrsna himna protiv čedomorstva dotiče svako srce – ona je i molitva, poziv na buđenje, apel na razumevanje i poštovanje svakog života. Kroz nju, Dragana D. Mirković nas podseća na najveću vrednost koju imamo – život, i to od trenutka njegovog začetka, kada je svaki trenutak božanski dar.
"Želim da živim" postavlja pitanje koje je često prećutkivano u društvu – šta je sa životom nerođene dece? Ko će se boriti za njih? Ko će stati u njihovu odbranu? Pesma osvetljava težak put mladih žena suočenih sa neplaniranim trudnoćama, koje često nemaju podršku, a suočavaju se sa nepravednim društvenim osudama. Inspirisana ličnim iskustvom, autorka je stvorila delo koje se ne bavi samo ličnim traumama, već apeluje na društvo, pozivajući na solidarnost i ljubav prema svakom biću.
I sama pesma postaje himna nade, u kojoj mlada Jana Koprivica, uz svoju nevinu i snažnu interpretaciju, nosi poruku vere i hrabrosti. Ona, kao učenica Gimnazije „Sveti Sava“, nastavlja put svojih predaka, koji su verovali da život ne počinje i ne završava se ljudskom voljom, već je uvek u rukama Božijim. Kroz stihove "Želim da živim, i svetlost ugledam" Jana poziva na duboko poštovanje svetlosti života, naglašavajući da je svaki trenutak života dar od Boga, koji samo On može dati i oduzeti.
Pesma se takođe povezuje sa humanitarnim projektom "Dom za mame", koji će uskoro otvoriti svoja vrata u Beogradu, kao sigurno utočište za trudnice, porodilje i majke u teškim životnim okolnostima. Ovaj dom nije samo fizički prostor; on je simbol nade, ljubavi i vernosti. Kroz njega, buduće majke će dobiti priliku da održe trudnoću, rode svoju decu i krenu putem samostalnosti, uz podršku i razumevanje, kako bi stvorile svetli put za sebe i svoju decu.
Stihovi "Ne ubijaj, ne čini zlo! Ne biraj umesto Raja Pakao" pozivaju na etički i moralni susret sa realnošću. Svaka žena koja donese tešku odluku, kao što je abortus, često je pod velikim pritiskom, nesvesna dubokih posledica koje će ta odluka ostaviti na njenu dušu. Pesma nas podseća na to, nudeći nam snagu da ne zaboravimo da život svakog čoveka, pa i onog koji je tek začet, ima svoju vrednost i svoju božansku sudbinu.
Dragana D. Mirković, Jana Koprivica i svi koji podržavaju ovu inicijativu vraćaju veru u svetlost, koja je često sakrivena u tami izazova s kojima se žene suočavaju. Kroz pesmu "Želim da živim", ne samo da osvežavamo dušu, već i podsećamo svet da svaki život nosi neizmernu vrednost, jer samo Bog daje i uzima život.
Suočivši se s nepobedivim protivnikom, Stefan je otkrio ključ ne samo do pobede, već i do najveće životne istine – da nikada nije sam.
U svetu punom izazova, dva brata kroz avanture otkrivaju kako ljubav i dobrota mogu promeniti život i obasjati put svakog od nas.
Ispovest, ne samo da ima religijski značaj, već funkcioniše i kao sredstvo unutrašnjeg izlečenja i duhovnog pomirenja sa samim sobom.
U utorak treće sedmice Velikog posta, Sveti Teofan Zatvornik poziva da se ne lišavamo svetih tajni, jer samo kroz njih možemo doći do spasenja.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Iz zbirke recepata arhimandrita Onufrija Hilandarca donosimo vam manastirsku spanakopitu – hranljivu, mirisnu i pripremljenu po drevnim monaškim pravilima.
Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: „Ko nas vidi?” i „Ko nas zna?”
Jedan od najvećih duhovnika pravoslavlja uči nas o unutrašnjem preobražaju na putu ka Hristu: ostavljanje sveta, grehovnih navika i ličnih strasti.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Za veliki greh, treba i veliko kajanje. I da se zna da ovaj ne može biti oprošten samo ispovešću, kaže otac Jovan.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Teško onima koji duboko sakrivaju od Gospoda nameru, koji rade u mraku i govore: „Ko nas vidi?” i „Ko nas zna?”
Jedan od najvećih duhovnika pravoslavlja uči nas o unutrašnjem preobražaju na putu ka Hristu: ostavljanje sveta, grehovnih navika i ličnih strasti.
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Sveta tajna pokajanja oprašta grehe onima koji se iskreno kaju i ispovede ih pred sveštenikom, dok sveta tajna sveštenstva omogućava duhovnu vlast episkopima i sveštenicima da vrše druge tajne...
Savremen tempo života može otežati post, a i pored želje da ispoštujemo crkvena pravila to nije lako izvesti niti naći pravu meru.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
Igumanija se ujedno prisetila i događaja, kada je devojčici pomogla da se otgrne iz teške depresije, u koju je upala.
U svetu koji veliča moć i osvetu, pravoslavna duhovnost otkriva drugačiju istinu. Sveštenik Valerij Duhanjin objašnjava zašto jesmirenje najmoćnije oružje protiv zla.
U svojim ,,Memoarima” patrijarh Gavrilo Dožić zabeležio je detalje organizacije i sprovođenja vojnog puča kojim je zbačena dotadašnja kraljevska vlada Cvetković–Maček (27. marta 1941. godine) i odbačen Trojni pakt.
Razorna vatra sravnila je sa zemljom hram Sretenja Gospodnjeg na grčkom ostrvu Poros, ostavljajući za sobom samo pepeo i tugu. Ali usred zgarišta, jedna svetinja ostala je netaknuta – ikona Hrista kao Velikog Arhijereja, neoštećena i postojana.
