Što je čovek više posrnuo i obremenio se grehom, to više iskušenja i za njega i za ostale ljude oko njega, kaže otac Vajo.
Iskušenja u pravoslavlju predstavljaju testove ili izazove koje Bog dopušta kako bi ojačao veru i duhovni rast vernika. Ona mogu biti u obliku patnji, greha, sumnji, svakodnevnih briga ili duhovnih napada. Učenje pravoslavlja je da iskušenja nisu kazna, već prilika za duhovno usavršavanje, trpljenje i dublje povezivanje sa Bogom.
Međutim, mnogi vernici se kad ih zadesi neka muka, postavljaju pitanje kako da naprave razliku između iskušenja koje dolazi od đavola i Božje opomene.
Na ovo pitanje odgovorio je protojerej-stavrofor Vajo Jović za TV Hram.
- Iskušenja su neke muke, nevolje ili neprijatnosti koje nam život nameće bilo po duhu, bilo po telu. Čovek se u takvim situacijama ne oseća lagodno i uvek postavlja pitanje zašto, odkud to, zašto meni, od koga to dolazi. I svi smo pod određenim iskušenjima.
Kaže da je svet u kome živimo pun greha i isčašenosti sa te Božje linije. Jednostavno, kako kaže, svet je davno okrenuo leđa Bogu. Ističe, da su raniji duhovnici iskušenja delili u nekoliko vrsta.
- Prvo iskušenje je ono koje dolazi od nas samih. Drugo su ona koja dolaze od drugih ljudi, treća dolaze od Đavola, a četvorito je kušanje od Boga. Smatram da sve biva po Božjem dopuštenju. Što se tiče prvog iskušenja, tu je reč o našoj paloj, ogrehovljenoj prirodi, gde ih mi sami proizvodimo, našom sklonošću ka grehu i na taj način mi sebe dovodimo u razna neprijatna stanja. Vrlo često, mi ne proizvodimo iskušenja samo za sebe u takvoj situaciji, možemo tako biti inicijatori iskušenja za druge ljude.
Kaže da upravo iz ovog razloga, tu borbu sa iskušenjima trebalo bi najpre da izborimo sami sa sobom. Trebalo bi, kako kaže, da zavirimo u svoju unutrinu i da isčistimo taj korov i na taj način će biti prijatnije i svima oko nas.
Što se tiče drugog reda iskušenja, koja dolaze od drugih ljudi, opet je reč o ogrehovljenoj ljudskoj prirodi.
- Što je čovek više posrnuo i obremenio se grehom, to više iskušenja i za njega i za ostale ljude oko njega.
O trećem iskušenju, koje dolazi od Đavola, kaže:
- To je kad čoveka toliko sebe obremeni greh, da greh postane njegova nova priroda. On se identifikuje sa tom novom prirodom, čime otvara sva vrata i prozore, da svi đavoli uđu u njega, jer smo im to sami omogućili i na taj način mi postajemo njegovi služitelji.
Za četvrto kušanje, koje dolazi od Boga, kaže da je veoma specifično.
- Možemo ga svrstati u red kušanja koje je imao Avram, kad ga je Bog, naspram sve njegove revnosti, odanosti i predanosti, pozvao da prinese njemu svoga sina jedinca Isaka koga je dobio kao dar Božji u 100. godini. I on je bio spreman da to uradi. Bog to naravno nije dopustio i pokazao Avramu svoju odanost.
Naveo je, u ovom kontektu i primer Jova, kojem je Bog najpre dao veliko bogatstvo i desetoro dece, pa je bez svega toga ostao. Jov je to mirno prihvatio rečima: "Gospod dade, Gospod i uze. Go sam izašao iz majčine utrobe, go ću se u zemlju i vratiti". I Bog je posle toga sve obnovio.
U pravoslavlju, smrt nije kraj, već prelaz u novo, večno postojanje.
Pravoslavlje ukazuje na to da prava sreća i mir nisu povezani sa spoljnim bogatstvom, već sa unutrašnjim duhovnim mirom.
Gresi koji su se ponavljali, mogu se samo navesti, a mogu se opisati i situacije koje su dovele do greha, priča sveštenik.
Do svetinje vodi uska staza, poznata kao probojnica, koja je duga 1,5 kilometara i strma, ali nije previše naporna.
Osnovao je dvanaest manastira, u svakome u početku bilo po dvanaest monaha.
Vernici su imali priliku da se upoznaju sa životom i delom ruske svetiteljke, koja je svojim molitvama pomagala čak i najteže bolesnima.
Duhovne kompozicije mitropolita zvorničko-tuzlanskog nalaze put do slušalaca širom sveta, a „Pesma Bogorodici“ u izvođenju Marije Coman postaje novi muzički biser pravoslavlja.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Svete tajne u pravoslavnoj Crkvi su elementi kroz koje se primaju Božja blagodat i darovi Svetoga Duha, koji omogućavaju duhovno preporođenje i spasenje vernicima.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ponekad je obačajno pravo jače i od pozitivnih državnih, pa i crkvenih zakona. Tako je i sa kumstvom, objasnio je otac Dušan.
Na svečanosti posvećenoj grčkoj istoriji i pravoslavlju, američki predsednik od arhiepiskopa Elpidofora dobio je zlatni krst, ali i priznanje koje je iznenadilo mnoge. Da li je ovakvo poređenje primer mudrosti ili političke pristrasnosti?
Svete tajne u pravoslavnoj Crkvi su elementi kroz koje se primaju Božja blagodat i darovi Svetoga Duha, koji omogućavaju duhovno preporođenje i spasenje vernicima.
Ovaj neuobičajeni primer međureligijske solidarnosti, upriličen u rodnom selu Jurićeve majke, okupio je brojne meštane u toploj atmosferi zajedništva.
Nije lako, kaže tac Vajo, izgubiti bračnog partnera, veliko je to iskušenje i životna muka, ali je isto tako teško i živeti sam.
Vernici su imali priliku da se upoznaju sa životom i delom ruske svetiteljke, koja je svojim molitvama pomagala čak i najteže bolesnima.
Duhovne kompozicije mitropolita zvorničko-tuzlanskog nalaze put do slušalaca širom sveta, a „Pesma Bogorodici“ u izvođenju Marije Coman postaje novi muzički biser pravoslavlja.
Svete tajne u pravoslavnoj Crkvi su elementi kroz koje se primaju Božja blagodat i darovi Svetoga Duha, koji omogućavaju duhovno preporođenje i spasenje vernicima.
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
Sveštenik crkve nikada ne prezire one koji se iskreno kaju. On se raduje iskrenoj ispovesti pokajnika, kao što se lekar raduje ozdravljenju bolesnika, objašnjava sveštenik.
Kada su lekari izgubili svaku nadu, porodica je utehu pronašla u molitvama Svetom Luki Lekaru. U noći uoči njegovog praznika, jedan neočekivani susret doneo je vest koja je promenila sve…
Postoje razne namenske molitve, a cilj je da se povežemo sa Bogom i na taj način olakšamo našu dušu suvišnih tereta.
