Jednom prilikom Aleksandar Gajšek je prepričao neobičan susret s patrijarhom Pavlom, koji nije planirao.
Poznati srpski novinar Aleksandar Gajšek publici je najpoznatiji po čuvenoj emisiji "Agape", koja se emitovala na televiziji Studio B, a u kojoj je pričao o duhovnosti i u gde je čest gost bio Vladeta Jerotić, patrijarh Porfirije, a svoju reč je svojevremeno u pomenutoj emisiji dao i patrijarh Pavle.
Završio je VI beogradsku gimnaziju, a potom i Fakultet političkih nauka u Beogradu, novinarsko-komunikološki smer. Kao stipendista IREX-a specijalizirao „novinarstvo u elektronskim medijima“. Na audiciji RTV Politika 1995. godine primljen na mesto spikera informativnog programa. Godine 1997. prelazi na RTV Studio B, gde osim kao voditelj Vesti u 19 i 22, počinje da radi i kao novinar. Autor je emisija „Moja slika sveta“ i „Spoznaja“ i serijala „Agape“, sa gostom domaćinom, psihijatrom Vladetom Jerotićem.
Jednom prilikom Gajšek je prepričao neobičan susret sa patrijarhom Pavlom, koji nije planirao. Objašnjavajući da je svemu prethodila žustra verbalna rasprava sa suprugom Jelenom, koju je simbolično, i kao opomena, prekinuo zvuk zvona Saborne crkve u Beogradu.
- Ušli smo u svađu. Toliko da sam se ja drao na ulici i ona je počela da plače. Odjedanput, svatim šta radim zapravo, jer su me zvona Saborne crkve opomenula, koja su počela da zvone tada. Pogledao sam sat, video sam da je pet popodne i rekao, oprosti, molim te, stvarno, izvini, ne znam šta mi je, hajmo da idemo na večernju službu.
Pričajući dalje, otkriva da jedan događaj na toj službi ne može da zaboravi.
- Nije prošlo par minuta, patrijarh Pavle ulazi, staja za pevnicu i počinje da poje. Kad se završila služba, mi smo se podelili, onako, u dva reda. I on je išo sredinom, davao je blagoslov... Kad je došao red na mene, a to nikad neću zaboraviti, ja sam pružio ruku, a on je pružio svoju. I kad su se dotakle naši prsti, ja sam osetio kako su mu prsti izuzetno grubi. Kao da svaki dan radi neki težak fizički posava, zapravo i jeste radio. Najčešće su to bili obućarske neke stvari, i kao što znamo, patrijarh Pavle je pravio sam sebi cipele. Međutim, kad sam ja poljubio njegovu ruku, ja sam imao osećaj da me udarilo sto gromova. Nisam znao šta me je snašlo, kao da sam u nekom nokdaunu bio, povukao sam se u stranu crkve.
Gajšek se potom sreo sa suprugom, a oana mu je poverila nešto neobično.
- I kad sam se malo pribrao, prošlo je par minuta, počinjem da gledam gde je Jelena. Odmah sam joj ispričao moje doživljaje i događaj, a ona mi je samo rekla kako je žena ispred nje počela da plače, nakon što mu je poljubila ruku.
BONUS VIDEO: NA RODNOM IMANJU PATRIJARHA PAVLA SE PRAVI MUZEJ: Sveštenik Dragan Gaćeša otkriva planove
Mudrosti blaženopočivšeg poglavara Srpske pravoslavne crkve su vanvremenska riznica znanja.
"Vere su kao vatra: njima je, da bi svetlele, potreban mrak".
Juče je navršena 21 godina od kada je iz AP Kosovo i Metohija u rušilačkim napadima albanskih ekstremista proterano 4.012 Srba, a većina njih se do danas nije vratila u svoje domove.
Portal Religija.rs posetio je Kućance, rodno mesto patrijarha Pavla, gde nas je dočekao protojerej Dragan Gaćeša i ispričao neispričane priče o blaženopočivšem poglavaru Srpske pravoslavne crkve, koga ovde već proslavljaju kao sveca.
Jednom prilikom, ovaj duhovnik je odgovorio na pitanje - Ko može povrediti čoveka? Iako bi mnogi pomislili da je to pitanje koje zahteva dug odgovor, otac Tadej je to objasnio u dve rečenice.
Priča o veri, ljubavi i čudu koje se desilo kada je nevreme ugasilo sva svetla, a u srcu jednog dečaka zablistala neugasiva svetlost.
U besedi prepunoj duhovne mudrosti, patrijarh srpski pozvao vernike da otvore srca za Hrista, jer bez žive vere i duhovnog podviga nema istinskog preobražaja duše.
Četrdesetodnevni parastos, objasnio je sveštenik, mora se obaviti tačno u onaj dan kada izlazi 40 dana.
U nastavku, saznajte više o duhovnoj pripremi, simbolici i pravilima crkve za pričešće.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Đakon Svetojovanjskog hrama objašnjava kako običaji uoči ova dva sveta dana često nisu u skladu sa suštinskim učenjima hrišćanske vere.
Srpska pravoslavna crkva danas proslavlja najradosniji praznik, dan rođenja Isusa Hrista u Vitlajemskoj pećini.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Jednom prilikom, ovaj duhovnik je odgovorio na pitanje - Ko može povrediti čoveka? Iako bi mnogi pomislili da je to pitanje koje zahteva dug odgovor, otac Tadej je to objasnio u dve rečenice.
Priča o veri, ljubavi i čudu koje se desilo kada je nevreme ugasilo sva svetla, a u srcu jednog dečaka zablistala neugasiva svetlost.
Četrdesetodnevni parastos, objasnio je sveštenik, mora se obaviti tačno u onaj dan kada izlazi 40 dana.
U nastavku, saznajte više o duhovnoj pripremi, simbolici i pravilima crkve za pričešće.
Na svakom od elemenata igre stoji opis koliko poena nosi, kao i koje su sposobnosti karte u samoj igri.
Primećujući teške okolnosti u kojima ljudi odrastaju, kao i ekonomsku krizu, mati Serafima dodaje da je svaki novi dan i mala uspešna borba dokaz postojanja heroja današnjice.
Svetinja podignuta na mestu stradanja, postaje simbol molitve i sabornosti – mitropolit kruševački osveštao poslednji krst, a prve liturgije uskoro će odjeknuti sa Bagdale.
Monaški starešina Kiparske pravoslavne crkve izazvao je incident na trgu grada Lamije i zbog takvog ponašanja odveden na prisilno lečenje.
Čestitati Bajram nije samo formalnost, već izraz iskrene želje za blagostanjem i srećom, što dodatno jača veze među ljudima različitih verskih i kulturnih pozadina.
Uz samo nekoliko sastojaka i malo strpljenja, otkrijte jednostavan način pripreme krofni koje su vekovima deo monaške trpeze – savršene za dane posta i trenutke kada želite da osetite toplinu prave domaće poslastice.
Počelo je još 1645. godine, u jesen, kada su se preci sadašnjih Ilinčića i Đenadića doselili iz Hercegovine u Mačvu.
