(FOTO) NA LICU MESTA! SRPSKA HIROŠIMA: Pljačkovica, mesto koje je najviše zasuto uranijumom

Foto: D. Ilić

Avet: Sve kuće su napuštene

Posle bombardovanja Pljačkovice izmereno je zračenje od čak 236.000 bekerela po kilogramu. Reč je o jonizujućem zračenju 8.000 puta većem od dozvoljenog. To je i razlog zbog čega meštani veruju zašto je broj obolelih od karcinoma u ovom kraju povećan 12 puta.

- Ko će tamo živ da zađe? Jedino ako je van pameti. Posle bombardovanja tamo je ratni štab poslao osam radnika "Vodovoda" koji su dvadesetak dana ograđivali kontaminirani prostor. Ubrzo su dobili pege i plikove po telu, a sedmorica su umrla od karcinoma. I nikom ništa. Meni su umrli zet i ćerka, isto karcinom, a kažu nema to veze sa bombardovanjem. Sramota, lažu nas godinama i vreme je da neko otvori tu Pandorinu kutiju i saopšti istinu narodu - priča ojađeni Vranjanac Goran.

Umiru od raka

Iako ovo selo u širokom luku svi zaobilaze, reporter Srpskog telegrafa nakon tri sata uspona teško prohodnim šumskim stazama, punim kamenih gromada, stigao je do repetitora koji je bio meta "Milosrdnog anđela". Iako bombe nisu uspele da unište u potpunosti repetitor, nanele su znatno veću štetu čitavom vranjskom kraju.

- Pretposlednjeg dana bombardovanja iz naše kuće iznenada su se pokupili i nestali ljudi koji su radili sa radio-stanicom. Nekoliko sati potom začulo se tutnjanje aviona, pa granatiranje. Veliki oblak prašine nas je preklopio da se nismo videli. Sreća je da smo ostali u kućama jer su geleri udarali u zidove. Bilo je strašno - priseća se bombardovanja Pljačkovice Stojanka Krstić.

Foto: D. Ilić

Šible: Kuća Milentija Krstića ne vidi se od korova

A šta su sve sručili na ovo brdo, meštani samo nagađaju.

- To što tamo niko više ne ide nije čudo. Mi više ni stoku ne čuvamo jer nemamo gde da je napasamo. Ostale su nam samo kozice, koje hranimo oko kuće. A kad odemo na pijacu da nešto prodamo, kupci prvo pitaju da li smo iz okoline Pljačkovice i ne kupuju ništa - žali se domaćica Zorica Krstić iz susednog naselja Pržar.

Ona dodaje da je mnogo raznih komisija ovde ispitivalo vodu, vazduh i zemljište, ali da im niko ne saopštava istinu.

- Svi kažu da su parametri u granicama normale, a ljudi u naselju umiru od karcinoma. Sreća da smo naše mlade razaslali dalje po Srbiji, da se bar njima nešto ne desi - dodaje Zorica Krstić.

Kuće u korovu

U Pljačkovici je nekada bilo dvadesetak kuća i oko 80 duša. Sada je to selo smrti.

- Danas je Pljačkovica mrtvo selo, bez seljaka. Moj stariji brat umro je posle bombardovanja od karcinoma. Posle bombardovanja često smo odlazili u selo, sadili krompir, gajili stoku, kosili i to je, izgleda, glavom platio - sa tugom priča penzioner Milentije Krstić zvani Menta.

Dok nam sa suzama u očima pokazuje preostale razvaline njegove rodne kuće, objašnjava da je čitavo selo obraslo u visoku, gustu travu.

- Dve decenije ovde nema žive duše. Deluje avetinjski - dodaje on.

Foto: D. Ilić

Leglo gamadi: Zmije izlaze iz temelja

U razvalinama podruma i oko njih legu se zmije, a u kamenim zidinama škorpije. Kad zahuči vetar, škripe dotrajali prozori i vrata na samo dve prostale kuće, dok su sve ostale utonule u rastinje. Korov je izbrisao groblje sa lica zemlje.

I u susednom Pržaru ništa vedrija priča. Nema kuće bez crnog flora.

- Suprug Radomir umro je od karcinoma. Napalo ga iznenada, operisaše ga u Nišu i za godinu umre. I ja sam bolesna - priča domaćica Danica Jovanović i pokazuje okolo prazne kuće na Pržaru.

Neko je tu počeo svojevremeno da gradi hotel, ali je stao. Da li zbog zbog sredstava, ne zna se, ali meštani se pitaju za koga da gradi kad se svi plaše od zračenja da tu dođu.