Kada je izgubila dete, očajna majka je potražila utehu kod gruzijskog monaha, starca Gavrila, svetitelja našeg vremena. Njegova priča o Božijoj promisli dotakla je srce ove nesrećne žene, ali i hiljade vernika širom sveta.
Kada se duša pita ono što srce ne može da izdrži, rađa se jedno od najdubljih i najtežih pitanja koje čovek može postaviti – zašto Bog uzima decu? Zašto uzima mlade ljude, one čije su oči tek počele da gledaju svet, čija se imena još uče napamet, čije su stope još tihe, a osmesi čisti?
U trenucima kada roditeljsko srce ostane prazno, kada majčino naručje ostane bez deteta koje je grlilo, reči utehe deluju nemoćno. Sve što čovek tada može jeste da pogleda prema nebu i tiho, kroz suze, pita: „Gospode, zašto?“ Ovo pitanje nije novo, ali je uvek lično. U svakom veku, u svakoj kulturi, u svakom jeziku – isto pitanje, isto bolno ćutanje, isto čekanje odgovora.
Tako je i jedna majka, u naše vreme, kada su reči često prazne, potražila odgovor kod čoveka svetlosti – starca Gavrila Gruzijskog, ovovremenog svetitelja, čije se ime s poštovanjem izgovara u celom pravoslavnom svetu. Nije pošla da dobije teološku raspravu, ni knjigu utehe. Pošla je da pronađe smisao u svom bolu, da sretne Boga kroz oči onoga koji Ga je poznavao iznutra.
Starac Gavrilo, poznat po svojoj jednostavnosti i dubini, nije joj odgovorio dugim govorima. Umesto toga, ispričao joj je priču – ali ne običnu priču, već onu u kojoj se otkriva tajna Božije promisli. Reči koje slede nisu samo odgovor jednoj majci. One su oganj i balzam za svako srce koje je ikada plakalo nad dečjim grobom, nad izgubljenom mladošću.
U jednom selu, jedna verujuća žena, koja je izgubila svog jedinog sina, tužila se Bogu:
Te noći imala je san: Anđeli su je odveli Gospodu i izložili Njegovom licu njene žalbe. Tada se začuo glas Gospodnji:
- Upitajte ženu šta želi.
- Vrati mi mog sina - odgovorila je žena.
- Želiš li da vidiš svoje dete? - upita Gospod.
- Majka sam, naravno da želim - odgovori ona kroz suze.
- Pokažite joj njeno dete - zapovedi Gospod.
Dovedoše dete i majka se obradova.
- A sada, šta Mi tražiš? - reče joj Gospod.
- Zašto si ga uzeo? - ponovo se požali žena.
Tada Gospod zapovedi Anđelima:
- Pokažite joj šta bi njen sin učinio da ga nisam uzeo Ja.
- I odjednom, kao na filmu, žena vide strašne grehe koje bi njen sin počinio, a zatim ognjeve pakla!
- Vratite ga nazad u raj! - poče da plače i moli Gospoda majka.
- Gospod zapovedi i dete bi vraćeno u raj, a ženi reče:
- Zbog tvoje dobrote i tvoje ljubavi uzeh tvog sina k Sebi. Ne misli da Ja ne znam koga i kada treba da uzmem.
Ova priča ne daje odgovor koji bi razumeo um. Ona daje mir koji oseća srce. Bog ne uzima zato što kažnjava, već zato što zna. On vidi put koji mi ne vidimo. Neko ode iz života ranije ne zato što ga je Bog ostavio, već zato što ga je zaštitio.
U svakom bolu postoji prostor za susret sa Njim. U svakoj izgubljenoj mladosti, u svakom prerano ugašenom životu – Bog ostaje prisutan. I kada ćuti – On zna. A kada odgovori, odgovori poput ovog, kroz usta starca Gavrila, menjaju tugu u svetlost i suze u molitvu.
Jer, za Boga niko nije prerano otišao.
Za Njega, svi dolaze tačno onda kada je duša spremna za večnost.
Molitva prenosi iskrene emocije roditelja i želju da Bog bude vođa deci na životnom putu, kako bi ih sačuvao od nevolja i poroka koji se nameću.
Starac Jefrem iz skita Svetog Andreja objašnjava šta dušu očekuje u presudnih četrdeset dana nakon upokojenja.
Radi se o majci koja se, suočena sa najvećim bolom - gubitkom deteta koje je odlučilo da sebi oduzme život - obratila svešteniku i molila ga da se sinu održi opelo.
Otac Milan savetuje roditeljima da objasne deci razliku između građanskog vaspitanja i veronauke, naglašavajući da veronauka ne uči samo moralu, već i duhovnim vrednostima i spasenju.
"Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi."
Veliki duhovnik 19. veka nas u trećoj nedelji po Vaskrsu podseća na reči Hristove da ne treba više grešiti da nam se šta gore ne dogodi - i otkriva zašto je greh najopasniji uzrok telesnih bolesti
Na današnji dan Srpska pravoslavna crkva proslavlja apostole Jasona i Sosipatera, kao i svetu mučenicu Kerkiru, koji su svojim životima na ostrvu Krf posvedočili silu Hristove ljubavi jaču od tamnice, ognja i smrti.
Uoči dana kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save, profesori i učenici najstarije beogradske bogoslovije priredili su dirljivo veče ispunjeno filmom, molitvom i retkim fotografijama koje svedoče o neugasivoj veri kroz vekove.
Tokom molitvene večeri, prazničnog bdenja i Svetosavske akademije, patrijarh srpski Porfirije govorio je o uzvišenoj ulozi sveštenstva, bogoslovskom obrazovanju i svetoj službi kao najdubljoj misiji Crkve – ne samo pozivu, već životu u Hristu.
U vreme strogog posta često ponestane ideja za ukusne obroke na vodi. Donosimo autentičan recept za paštetu od belog pasulja – kremastu, zasitnu i punu ukusa!
Uoči druge godišnjice od tragedije koja je odnela 57 života, otac Hristodulos Papaioanu kaže da je kroz ovaj neverojatan gubitak pronašao snagu da se nosi s patnjom.
Nije Hristos vaskrsao da bismo mi farbali jaja, kaže otac Borislav.
Ne morate se odricati bogatih ukusa ni tokom posta – kombinacija crvenog pasulja, prepečenih oraha i začina trpezu će učiniti bogatom vitaminima i vlaknima.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Kao znak zahvalnosti, svog sina je nazvala Pavle, u njegovu čast.
Brat i sestra, vođeni verom i tajanstvenim svetlom, kreću na neobičan put kroz šumu do zaboravljene crkve, gde će pronaći blagoslov koji im menja život i donosi mir.
Portal religija.rs nastavlja sa svojom akcijom u kojoj svake nedelje u 19 časova objavljujemo priče za najmlađe. U narednom periodu očekujte nove tekstove i video verzije dečjih pripovedaka nadahnutih pravoslavnim predanjima, koje donose mudrost, ljubav i veru.
Sveštenik Oliver Subotić navodi da svaka žena koja se sprema na abortus treba da razgovara sa sveštenikom svoje verske zajednice i da nakon toga donese tu odluku.
"Eto postao si zdrav, više ne greši, da ti se što gore ne dogodi."
Veliki duhovnik 19. veka nas u trećoj nedelji po Vaskrsu podseća na reči Hristove da ne treba više grešiti da nam se šta gore ne dogodi - i otkriva zašto je greh najopasniji uzrok telesnih bolesti
U dramatičnom otvorenom pismu, svetogorski monasi upozoravaju da se pod maskom svetovne uprave pokušava razoriti ono što vekovima čuva Presveta Bogorodica — duhovnu autonomiju ove monaške republike.
Aja Sofija je jedan od retkih spomenika kulture koji podjednako odražava uticaj istoka i zapada, te tako na njenim zidinama možete primetiti munare i natpise islama, kao i raskošne hrišćanske mozaike.
Uoči dana kada se Srpska pravoslavna crkva molitveno seća spaljivanja moštiju Svetog Save, profesori i učenici najstarije beogradske bogoslovije priredili su dirljivo veče ispunjeno filmom, molitvom i retkim fotografijama koje svedoče o neugasivoj veri kroz vekove.
Igumanija manastira Svetog Đorđa u Brnjaku se osvrnula na skorašnji susret sa svojom prijateljicom, neuropsihijatrom, ali i zanimljivu konstataciju, koju joj je tada predočila doktorka.
Portal Religija.rs imao je privilegiju da među prvima, još pre zvaničnog otvaranja zakazanog za 1. jun ove godine, poseti novi konak manastira Tumane.
Dok se ceo Vatikan utapa u tišini molitve, Lav XIV – nekadašnji misionar iz Perua – započinje pontifikat porukom jedinstva, skromnosti i nade za više od milijardu vernika širom sveta.
Kaže da je na nama samo da priložimo malo sopstvenog truda, iskrenu nameru i otvoreno srce.
Igumanija manastira Svetog Đorđa u Brnjaku se osvrnula na skorašnji susret sa svojom prijateljicom, neuropsihijatrom, ali i zanimljivu konstataciju, koju joj je tada predočila doktorka.
Ovaj domaći kolač od jagoda ne pripada eri brzih recepata – priprema se s pažnjom i ljubavlju, baš kao što su to radile naše bake, a rezultat je desert koji osvaja već na prvi zalogaj.
