Papučarska mafija hara Srbijom: Ovako su prevaranti zaradili 380.000 dinara

Foto: facebook.com/printscreen

- Videla sam da jedna grupa na Fejsbuku prodaje lepe, brendirane klompe, poslala sam poruku adminu, naručila ih, a platila kuriru kada sam preuzela robu. Kad sam otvorila paket i videla šta sam dobila, ponovo sam kontaktirala administartora grupe preko mesindžera, ali nije bilo odgovora. Zatim sam zvala mobilni koji je zapisan na dostavnici paketa, ali se na njega niko nikad ne javlja - ispričala je Milena.

Nije jedina

Ona je ukazala i da nije jedina koju je administrator ove stranice obmanuo, u šta smo se uverili i sami, nakon što smo naišli na mnoštvo komentara besnih prevarenih mušterija.

- Prijatelji koji pratite stranicu "Klompe i sobne papuče", pogledajte šta sam dobila umesto klompi. Kad sam pokušala da se žalim, bila sam blokirana, a broj koji ima kao kontakt je ugašen i odbijaju se pozivi. PAZITE, nemojte i vi da budete prevareni! - upozorila je jedna Milica.

 

Drugi komentari veoma su slični i svi upozoravaju na prevaru, i ukazuju da je pošiljalac robe izvesni Branislav Cvetković. Međutim, na ponekim paketima ubeležena je adresa u Kruševcu, a na drugima piše da ih je Cvetković slao iz Beograda.

Da ironija bude veća, jedna prevarena mušterija naglasila je da, ne samo da nije dobila model klompi kakav je želela, već su joj poslali i pogrešnu veličinu papuča.

Ogromna zarada

Sagovornicu "Blica", Milenu O, očigledno je veoma pogodilo što je nasamarena, te se dodatno raspitala o celom slučaju.

- Saznala sam od kurirske službe da je trgovac-prevarant, koji stoji iza ove, sada ugašene, Fejsbuk grupe, tokom oktobra poslao 190 paketa. To znači da je, prodajući papuče od 2.000 dinara, uspeo da "zaradi" čak 380.000 samo tokom jednog meseca - tvrdi razočarana Milena.

Do 5.000 dinara - sitna prevara Ona smatra i da se očigledno radi o dobro osmišljenoj kriminalnoj aktivnosti, s obzirom na veliki broj prevarenih kupaca. - Iznos za koji se kupci varaju je manji od 5.000 dinara, što znači da se radi o krivičnom delu sitne prevare koju javno tužilaštvo ne goni po službenoj dužnosti, pa oštećeni moraju sami da procesiraju osumnjičenog. Sa druge strane, iznos od 2.000 dinara je za mnoge iznos zbog kojeg ne žele da se upuštaju u prijavljivanje policiji. To prevaranti znaju, i vešto koriste. Međutim, po mom mišljenju, radi se o organizovanoj kriminalnoj aktivnosti, kojom je oštećen veliki broj građana - kaže naša sagovornica, koja se dobro informisala.

 

Saveti policije Ukoliko kupljena roba svojim kvalitetom i karakteristikama ne odgovara ugovorenoj, potrošač ima pravo da zahteva popravku ili zamenu te robe, jasno se navodi na sajtu Ministarstva trgovine. Ali šta se događa i kako postupiti ukoliko ste kupovinu obavili preko interneta, a sada vas prodavac-prevarant blokira, ne odgovara pozive i poruke i promeni ime naloga sa koga vara kupce? Evo šta savetuju iz MUP-a, kako kupci pre svega mogu da se zaštite i da spreče da dođe do prevare. - Legitiman prodavac je svaki onaj koji ima registrovanu firmu za online prodaju, PIB broj, a to je sve vidljivo na internet sajtu na kojem se oglašava. Kada je u pitanju prodaja preko društvenih mreža, pre svega Fejsbuk, mogućnosti za zloupotrebe su velike, jer sama društvena mreža omogućava lažno predstavljanje, a samim tim i mogućnost obmane - obajsnili su za "Blic" iz MUP-a. Oni dodaju i da bi kupci trebalo da vode računa o tome preko kojih internet sajtova kupuju, da li je cena realna u odnosu na stvarnu cenu takvog proizvoda. - Trebalo bi da obrate pažnju da internet link koji vodi ka plaćanju karticama ima https: prefiks a ne http, jer kod ovog drugog prefiksa postoji mogućnost presretanja internet saobraćaja. Takođe, ne preporučuje se plaćanja preko javnih pristupnih tačaka, kao što su internet kafići, kladionice i slično, već korišćenje posebne internet kartice za plaćanje, koje banke nude i koje su povezane sa posebnim računima samo za internet plaćanja. Jedan od saveta potrošačima jeste da ne daju nikome nepozvanom podatke sa svojih platnih kartica i da se dobro informišu o internet sajtu koji nudi prodaju određenog proizvoda.

 

Šta raditi ukoliko ipak dođe do prevare? - U slučaju da je građanin prevaren, odnosno da nije dobio proizvod koji je naručio, ili mu je, usled kupovine proizvoda karticom kasnije zloupotrebljena platna kartica, potrebno je da navedeno dokumentuje isečkom ekrana, odnosno fotografijom internet sajta na kojem je prevaren, pribavi dokaz da je izvršio uplatu, eventualno email prepisku sa izvršiocem i da podnese krivičnu prijavu, lično u VJT u Beogradu ili područnoj policijskoj stanici, ili na email: vtkŽbeograd.vtk.jt.rs i vtkŽmup.gov.rs - zaključuju nadležni.