Velika je pomama proizvođača za organskom hranom, upravo zbog toga OVO VOĆE je pravi RUDNIK ZLATA

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Zbog toga, kako je zaključeno na onlajn panelu "Kako unaprediti razvoj organske proizvodnje na lokalu" koji je organizovala Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj (NALED), neophodno je da se i lokalne samouprave uključe u obezbeđivanje pomoći početnicima u proizvodnji organske hrane.

- Period kada je proizvođačima organske hrane potrebna najveća pomoć je na samom početku, kada ulaze u proces konverzije zemljišta i sticanja sertifikata, a taj period može da traje i do tri godine, zavisno od vrste proizvodnje. Subvencije za biljnu organsku proizvodnju su trenutno četiri puta veće nego za konvencionalnu, dok su za stočare veće za 40 odsto. Površine pod organskom proizvodnjom su u poslednjih deset godina uvećane za 236 odsto, ali su i pored toga dostigle tek 0,6 odsto površine ukupno korišćenog poljoprivrednog zemljišta - navela je Jana Milić, rukovodilac Grupe za organsku proizvodnju u Ministarstvu poljoprivrede Srbije.

Izvoz sertifikovanih organskih proizvoda iz Srbije je rekordan iznos, po podacima Nacionalne asocijacije za organsku proizvodnju, imao na kraju prošle godine s ostvarenih 29,7 miliona evra. Od toga, organsko voće i proizvodi od voća čine izvozni profit od 28,7 miliona evra. Najviše se izvozi na organski način proizvedena smrznuta malina, a potom slede koncentrat od jabuka, smrznuta kupina i višnja.

- Domaće voće ima najveći potencijal da se gaji na organski način i potom ostvari najveću dobit u izvozu i po količinama i po ceni. Pored jagodičastog voća kao što su malina i kupina, i dalje imamo izuzetno dobre sorte šljive koje se lako na organski način mogu gajiti. Kupcima u inostranstvu mogu biti zanimljive i organske sorte višnje ili borovnice. Potencijal za organsku proizvodnju u Srbiji je definitivno veliki, ali se mora intenzivno raditi na udruživanju proizvođača zbog strogo kontrolisanih uslova proizvodnje i uz solidne državne subvencije, uključiti u taj posao i lokalne samouprave - objašnjava Jovan Milinković iz Poljoprivredne stručne i savetodavne službe.

Po podacima Uprave carina, Srbija organske proizvode najviše izvozi, čak trećinu ukupne vrednosti, na tržište Nemačke. Slede Holandija, Francuska, Italija, Poljska, SAD, Austrija i Belgija.