CENA MALINE EKSPLODIRALA ZBOG KORONE: Zašto svet toliko traži "crveno zlato" iz Srbije?

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Prema rečima predsednika Asocijacije proizvođača jagodičastog voća Dobrivoja Radovića, hladnjačari "crveno zlato" izvoze po ceni od 3,5 evra za kilogram, ovaj iznos je za 70 odsto veći od onog plaćenog proizvođačima za rod iz letošnje berbe.

Razlozi za povećanu vrednost srpske maline su višestruki: pandemija korone povećala je tražnju za zdravom hranom, a berba u konkurentskim zemljama poput Čilea i Poljske je znatno podbacila. Tako je Srbija kao najveći svetski proizvođač, mogla delimično popuniti deficit na tržištu.

- Zalihe se brzo smanjuju, u vremenu pandemije hrana koja ima lekovita svojstva je na ceni, svetski proizvođači brzo su prodali svoje zalihe, a Srbija kao najveći među njima delimično može da nadomesti ovaj manjak - stav je agronoma Aleksandra Leposavića.

POMOĆ DRŽAVE

Ministarstvo poljoprivrede će subvencionisati obnovu malinjaka kvalitetnim sadnim materijalom, jer je sadašnja praksa upotrebe loših i nesertifikovanih sadnica znano umanjila prinose, što proizvodnju čini slabo isplativom.

Foto: pixabay.com

Foto: Ilustracija

Proizvođači očekuju da će novi ugovori za iduću berbu biti unosniji za poljoprivrednike.

- Hladnjačari su srpskom seljaku plaćali u proseku 215 dinara po kilogramu tokom poslednje berbe. Apelujemo na otkupljivače da deo zarade podele sa proizvođačima. Pored maline, u svetu raste i cena kupine, a ova proizvodnja je u Srbiji skoro u potpunosti uništena zbog niske otkupne cene.

Ne sme se dozvoliti da malina doživi ovakvu sudbinu - ističu u Asocijaciji proizvođača jagodičastog voća - Kupina u Srbiji praktično nije ni obrana, jer je otkupna cena bila od 20 do 60 dinara, a sada se prodaje za 120 do 150 dinara. Bilo bi pošteno da otkupljivači ponude seljacima makar dodatnih 20 dinara od ove zarade.