ZAUSTAVIO JE TOTALNU PROPAST JUGOSLAVIJE: Jedini je uleteo u klinč sa hiperinflacijom - deda Avrama pamte i po neverovatnoj skromnosti

Postao je simol stabilnosti dinara i posle inflacije. Zahvaljući njemu ljudi su prestali da brinu da li će cene svakog sekunda rasti. Kratko rečeno bio je jedna od omiljenih ličnosti u Jugoslaviji u tom dobu. Cenili su ga i kao čoveka i kao stručnjaka.

Dragoslav Avramović rođen je u Skoplju 1919. godine. Kasnije je otišao u Beograd gde je i završio Pravni fakultet, nakon čega je stekao i doktorat Ekonomskih nauka 1956. Bio je guverner Narodne banke Jugoslavije od 1994. do 1996. godine i glavni koordinator priprema Ekonomskog, socijalnog i finansijskog programa od 1995. do 1997. godine.

U Svetskoj banci u Vašingtonu je od šefa Odeljenja za opšte studije napredovao do mesta direktora.

U životu važi mišljenje da je bio skroman državni službenik. Mnogima je bio poznat po platnenom cegeru koji je nosio svuda sa sobom. Čak se od cegera nije odvajao ni u Skupštini, kao ni na televizijskim emisijama, gde je nosio sva važna dokumenta. Kao jedan od važnih državnih službenika, nije koristio službeni automobil, već je na sastanke često odlazio taxijem ili autobusom.

Kako kažu njegovi prijatelji bio je neposredan i neobičan čovek. O najkomplikovanijim stvarima je umeo da priča na na jednostavan način. Oni koji su ga dobro poznavali, kažu da je znanjem i iskustvom imao autoritet koji se osećao svuda.

- Bio mi je jako dobar prijatelj, pamtim ga po neobičnosti i neposrednosti, kao starog, a krepkog, što je dosta retka kombinacija, čoveka koji je vrlo trezveno razmišljao. Dugo je radio u međunarodnim organizacijama i imao je manire koji ovde nisu bili uobičajeni. Govorio je na jednostavan način o najkomplikovanijim stvarima - rekao je svojevremeno Dragoljub Mićunović za "Blic Biznis".

Foto: Tanjug/Z. ŽESTIĆ

 

Pamti i kako su se upoznali.

- Jednom prilikom prišao mi je rečima - uzeo bih vas u jedan savet, na šta sam mu odgovorio – možda vi biste, ali me drugi neće! Malo kasnije je došao da mi kaže da nije uspeo u svojoj nameri, ali da bi voleo da budemo prijatelji - seća se Mićunović i nastavlja priču:

- Kasnije smo se sreli u Americi, u njegovoj kućici u Merilendu. Pamtim da je u frižideru tada imao samo neko smrznuto grožđe, koje smo jeli i pričali o našem društvu, istoriji, prevrtljivosti mnogih ljudi... Meni je bilo jako zanimljivo da je on osećao određenu dužnost da pomogne koliko je mogao svom "otečestvu" iz kog je ponikao. Ja sam ga tu malo razočaravao, ohladio ga od te ideje, govoreći mu da je naše društvo drugačije od onoga kako ga je on zamišljao, i da će uvek imati problema. Rekao sam mu da će uvek biti potrebe da ga iskoriste i da ga onda zaborave, što se de fakto, na neki način, kasnije i dogodilo, ističe Dragoljub Mićunović i dodaje da se celokupna opozicija nije dovoljno odužila Avramu koji je umro u trenutku kad je ona upravo trebalo da požnje ono što je on sejao.

Godine 1996. Avramović je smenjen sa mesta guvernera Narodne banke Jugoslavije. Nakon toga je izabran za lidera opozicione liste ,,Zajedno" gde je imao veliku popularnost u narodu zbog zaustavljanja hiperinflacije. Ali nedugo posle toga Avramović se povukao iz izbornog takmičenja zbog zdravstvenih razloga.

Preminuo je 2001. godine u Rokvilu u Vašingtonu.

BONUS VIDEO