SRPSKI PROIZVOĐAČI U PANICI: Rusko-Ukrajinski sukob otežava poslovanje
Poslovanje naših kompanija sa Rusijom i Ukrajinom je otežano kako zbog problema u transferu novca, transporta i logistike, tako i zbog slabljenja tamošnje valute, rekao je Marko Čadež, predsednik PKS.
Mi ne dišemo. Ovim rečima Milica Dević, menadžerka prodaje ITN „Eko Povlen”, kompanije koja smrznutim voćem snabdeva najveće ruske trgovinske markete, opisuje trenutnu neizvesnost izazvanu krizom u Ukrajini.
– Osluškujemo kako će se naša zemlja postaviti i da li će uvesti sankcije Rusiji, kakav stav će zauzeti Evropska unija i da li će zatvoriti puteve, jer preko njene teritorije naši kamioni dopremaju robu u Rusiju i na kraju šta će se dešavati u samoj Rusiji. Dok čekamo rasplet spremamo robu koju treba da isporučimo sledeće sedmice – kaže Devićeva.
Nedeljno u Rusiju šalju robu i za sada nema problema, ali napominje da ih ruski partner, odnosno trgovinski lanac požuruje u želji da se što pre snabde i obezbedi. Oni nemaju problem što se tiče pada ruske rublje jer im je ugovor vezan za evro. Ali imaju problem kako da poštuju ugovor, ukoliko se kriza produbi.
U „Tigar tajersu” koji izvozi automobilske gume u Ukrajinu i znatno učestvuje u spoljnotrgovinskoj razmeni dve zemlje navode da „Mišelin” koji je većinski vlasnik „Tigar tajersa”, prati situaciju u realnom vremenu, uz ažuriranje informacija na dnevnom nivou. Dodaju da je još rano proceniti posledice, ali rade sve kako bi smanjili uticaj krize na industrijske i komercijalne aktivnosti.
Privredna komora Srbije formirala je krizni tim čiji je zadatak da pomogne privrednicima u rešavanju problema koje na terenu imaju kao posledicu događanja u Ukrajini, rekao je juče predsednik PKS Marko Čadež i pozvao privrednike koji imaju probleme da im se jave.
– Od juče radimo na formiranju kriznog centra, postavljamo na sajt osnovne informacije, u vezi sa njegovim radom. Firme nas već zovu, neke među njima imaju ljude koji su tamo, neke plasiraju robu na tržište Rusije ili Ukrajine, a imaju logističke teškoće, neke pak ne mogu da naplate svoja potraživanja, jer imaju probleme sa bankama – kazao je Čadež.
Prema njegovim rečima, kompanije su sada u problemu jer nemaju jasne smernice na koji način da nastave svoje poslovanje i situacija na terenu je takva da je otežano poslovanje naših kompanija sa Rusijom i Ukrajinom kako zbog problema u transferu novca, transporta i logistike, tako i zbog slabljenja tamošnje valute.
– Sve zavisi od toga kako će se razvijati situacija, koliko će kriza trajati, kakvog će intenziteta biti, da li će se još više prelivati na finansijski sektor i hoće li doći do potpune obustave plaćanja između Ruske Federacije i ostatka Evrope i sveta. Možemo samo da se nadamo da kriza neće trajati dugo – izjavio je Čadež za Tanjug.
Naglasio je da je sada očigledno koliko je dobro što imamo ugovor o snabdevanju gasom koji nam daje neko vreme da možemo da ublažimo udar koji se oseća u celom svetu. Privreda Srbije može da se osigura na kratak i srednji rok, ali će dugoročno sigurno osetiti posledice globalne ekonomske krize izazvane zbivanjima u Ukrajini.
Dodao je da se očekuje da EU izađe sa paketom mera podrške privredi, što može biti dobar model i za Srbiju.
– Moraćemo da se prilagodimo, jer nismo izolovani. Od 10 naših najvećih izvoznika u Rusiju devet je sa kapitalom EU. Ako imate veliki pad valute na tržištu na koje izvozite roba postaje veoma skupa – naglasio je Čadež.
Prema podacima Privredne komore Srbije 244 kompanije izvoze robu u Ukrajinu i u Srbiji posluje 722 uvoznika. Tokom 2021. u poređenju sa 2020. beležimo rast spoljnotrgovinske razmene sa ovom državom. Ostvaren je izvoz od 181,4 miliona dolara, što je više za 45 odsto u odnosu na prethodnu godinu, i uvoz od 268,8 miliona dolara, što je više za 61 procenat. Na ovom tržištu najviše prodajemo mineralna đubriva, podne obloge, limove, gume, hartiju, lekove. Dok iz Ukrajine uglavnom uvozimo rude i koncentrate gvožđa, pelet od drveta, listove za furniranje i ostalo drvo.
Kada je reč o trgovini sa Rusijom, ona je treći trgovinski partner Srbije i robna razmena prošle godine bila je 2,8 milijardi dolara.
Ruska valuta mesecima slabi u odnosu na evro i sada je 30 odsto niža nego 2020. Pad rublje utiče na konkurentnost izvoznih proizvoda iz Srbije. Zbog toga se očekuje da će naš rast izvoza u Rusiju biti usporen u narednom periodu. Uz to zbog političke krize, cena nafte i gasa dostigla je najviši nivo u poslednjih sedam godina.
U 2021. u odnosu na prethodnu godinu, izvoz je povećan za 9,3 odsto i iznosio je 996,2 miliona dolara, uvoz je povećan za 15,3 procenta i bio je 1,8 milijardi dolara. Vodeći izvozni proizvodi Republike Srbije u Rusku Federaciju su sveže jabuke, spoljne pneumatske gume za putničke automobile, hulahop čarape, hartija i karton, lekovi, preparati za pranje i čišćenje, hrana za pse i mačke.
Iz Rusije uvozimo prirodni gas, sirovu naftu i ulja od bitumenoznih minerala. Iz Srbije 577 firmi izvozi u Rusiju. Izvoznici sa kojima smo razgovarali kažu da za sada nema problema u poslovanju, ali je rano govoriti šta će se ubuduće dešavati. Uglavnom svi prate situaciju. Boško Bondžulić, predstavnik izvoznika smrznutog voća napominje da se malina i kupina za sada nesmetano prodaju u Rusiji. Ako dođe do problema to će biti kap u prepunoj čaši jer je generalno izvoz ovog voća pao za 60 odsto od oktobra prošle godine zbog previsokih otkupnih cena i inostrani kupci jednostavno neće da kupuju po tako visokoj ceni.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)