PLATU MOŽETE DA DOBIJETE I U KEŠU: Evo koji su uslovi i da li može da se uzme kredit

- Što se tiče isplate neto zarada u kešu, ti tokovi gotovine nemaju nikakav uticaj na ocenu solventnosti pravnih lica, odnosno preduzetnika, kada se javljaju kod poslovnih banaka u potražnji za kreditima. Novac za isplatu neto zarade je obrtna imovina i sasvim je svejedno da li će biti isplaćen na tekući poslovni račun ili preko blagajne direktno primaocu, zaposlenom radniku. Kod isplate neto zarade u gotovom, samo je poslovna banka uskraćena za iznos naknade po osnovu te transakcije - objašnjava za Biznis.rs predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije Snežana Mitrović.

Ona naglašava da kod isplate na račun koji zaposleni ima otvoren kod poslovne banke i kod isplate neto zarade preko blagajne u gotovom, neto zarada može biti isplaćena samo u skladu sa zakonom, dakle - da su obračunati porez na dohodak po propisanoj stopi, kao i pripadajući doprinosi za obavezno socijalno osiguranje.

Pravna i fizička lica koja obavljaju delatnost mogu bez ograničenja plaćati gotovim novcem, odnosno vršiti isplate u gotovom novcu u dinarima sa svog tekućeg računa. Kada je reč o podizanju gotovog novca sa tekućeg poslovnog računa pravno lice, odnosno preduzetnik, može to raditi bez podnošenja dokumentacije do iznosa od 150.000 dinara.

Izuzetno, ako je iznos za isplatu neto zarade u gotovom veći od tog iznosa, poslovnoj banci se mora podneti spisak neto zarada za koje je u podnetoj poreskoj prijavi za obračun zarade, obrazac PPP PD, obračunat i porez na zarade i pripadajući doprinosi u skladu sa zakonom, i koji su uplaćeni u propisanom roku.

Takođe, zaposlenima je važno da imaju podatke o obračunatoj neto zaradi na koju je plaćen porez na dohodak i doprinosi za obavezno socijalno osiguranje, jer im je važan podatak uplaćenog doprinosa za PIO za evidenciju staža.

- Sve navedeno je u interesu načela zakonitosti, ali i zaštite prava zaposlenih, vezano kako za evidenciju njihovog staža kod Fonda PIO, tako i za ostvarivanje prava na nakanadu za vreme bolovanja, zatim za ostvarivanje prava na otpremnine koje se isplaćuju zaposlenom za čijim je radom prestala potreba, odnosno za isplaćivanje tačnog iznosa otpremnine zaposlenom kome prestaje radni odnos zbog odlaska u penziju - navodi Mitrovićeva.

Ona dodaje da svesno izbegavanje plaćanja poreza na zarade i doprinosa i isplate neto zarada bez obračunatog i uplaćenog poreza i doprinosa jeste prekršaj koji može biti kvalifikovan i kao krivično delo po osnovu poreske utaje. U tome ne bi smeli učestvovati ni zakonski zastupnici ali ni računovođe, koji bi mogli biti kvalifikovani kao saučesnici i pomagači u poreskoj utaji.

Isto važi i za zaposlene koji bi svesno prihvatali da učestvuju u takvim nezakonitim radnjama.

- Mi smo održali više predavanja računovođama ukazujući na njihovu odgovornost ako bi svesno učestvovali u nezakonitim radnjama, gde bi deo neto zarade bio isplaćivan "na crno", dakle bez obračuna poreza i doprinosa. Ta odgovornost je propisana i takođe važna i za zakonskog zastupnika, koji bi svesno učestvovao u poreskoj utaji i isplaćivao neto zarade "na crno", bez uplate poreza na zarade i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje - zaključila je predsednica udruženja Računovodstvena komora Srbije.

BONUS VIDEO