POZNATI PITANJIMA REŠETALI PIŽONA: Izgubio sam 30 miliona €
Četvrta Zvezdina zvezda, fudbalska legenda Vladimir Petrović Pižon (62), navikao je tokom karijere da dribla protivnike, sa tim je nastavio i na trenerskoj klupi, ali je u intervjuu bez cenzure Srpskog telegrafa on bio taj koji je morao da se snalazi i odgovara na škakljiva pitanja javnih ličnosti iz naše zemlje. Pižon je, očekivano, bio umešan i na ovom terenu, pa je vrlo vešto izbegao direktan odgovor na neka pitanja.
Rasim Ljajić, ministar
* Zašto nisi došao u Pazar kad sam te zvao da dođeš?
- Nisam hteo, tog trenutka kad si me pozvao nisam ni razmišljao da radim kao trener.
Vladimir Đukanović, SNS
* Da li se posle vas rodio igrač koji je mogao da doda pas tako precizno kao vi i šta biste danas promenili u onoj nepravdi u Menhengladbahu?
- Kako da nije, najpre se rodio Piksi, potom i Prosinečki, obojica su imali tako precizan pas. Što se revanša finala Kupa UEFA u Menhengladbahu tiče, promenio bih sudiju. Odnosno, ne bih dozvolio da finale sudi Italijan Mikeloti, kome je to bila poslednja utakmica u karijeri.
Vojislav Šešelj, SRS
* Da li smatraš da je krajnje vreme da se svi političari najure iz upravnih odbora naših klubova?
- Smatram! Opet, i ti političari su navijači. Kao pametni, školovani ljudi, treba da budu u upravama, svakako kao intelektualci mogu da pomognu, ali onda počnu da vladaju, a to ne valja.
Aleksandar Popović, DSS
* Koja vam je draža utakmica, protiv Arsenala u Londonu ili Herte u Berlinu?
- Protiv Herte u Berlinu. Bio sam povređen, ušao sam u drugom poluvremenu. Gol koji smo tada postigli mi je jako drag. Padala je kiša, po desnom krilu je prošao Blagojević, ja sam bio skroz na drugoj strani. Lopta je padala na kraj peterca, tu je bilo mnogo igrača, išla je meni tačno na glavu. Pošto je bila spora, znao sam da neću moći da dam gol. Razmišljao sam šta da radim, video sam kako utrčava Šestić. Procenio sam da je bolje da mu spustim loptu, pa će da je unese telom u gol. Tako je i bilo. Evo, o ovoj dilemi prvi put javno govorim.
Dubravka Filipovski, poslanik
* Proveli ste dosta vremena u Kini, šta bismo od njih mogli da naučimo i prekopiramo i u sport i u politiku?
- Strpljenje, pre svega. Kada nešto smisle, onda ne žure da to naprave odmah, u prvoj godini. Na primer, igrali smo u Hongkongu 1979, pored recepcije smo sedeli mi igrači i pričali o tome da li će Hongkong ikada da bude Kina, pošto je u to vreme bila engleska kolonija. Oni su ćutali, radili i od 2000. Hongkong je deo Kine. Trebalo bi i mi da se naučimo tom strpljenju.
Zlatko Nikolić, kriminolog
* Da li je eliminisanje huligana rešenje za neke probleme u fudbalu?
- Navijači mnogo znače, zbog njih se igra fudbal. Onima kojima utakmice služe da prave probleme trebalo bi zabraniti dolazak na stadion. Moraju svi da se osećaju bezbedno na stadionu, a među njima i roditelji koji dođu sa decom, jer se od te dece stvara navijač, koji kasnije dolazi na utakmice i podržava klub.
Radoslav Zelenović, bivši direktor Jugoslovenske kinoteke
* Partizanovac sam, ali Pižona cenim kao izvrsnog sportistu, kreativca na terenu. Koliko vas je koštao kasni odlazak u Arsenal?
- Mene je mnogo koštalo, u to vreme 750.000 funti, to je tada bilo oko tri miliona maraka, a taj novac u današnje vreme vredeo bi 20, 30 miliona evra. U inostranstvo je moglo da se ide sa 27,5 godina, ja sam tada imao 27, a prilikom glasanja da li će FSJ da mi izda dozvolu, protiv mene su glasala dva predstavnika Srbije. Naša posla... Zbog toga nisam otišao, iako sam šest meseci ranije već imao potpisan ugovor. Za odlazak su glasali Slovenci, Bosanci, Hrvati, jedan predstavnik s Kosova.
Suzana Mančić
* Da li su se i oko tebe lomile sponzoruše kao što to čine danas oko mladih fudbalera?
- Srećom, mlad sam se oženio, pa nisam imao kontakta s takvim devojkama. Što se ovih mladih fudbalera tiče, sigurno im nije lako da sve to istrpe, sponzoruše su atraktivne i mlade.
Milan Vasić, glumac
* Bez obzira na to što sam partizanovac, divim se legendama poput Pižona. Primetio sam da ste nakon Crvene zvezde gotovo u svakom timu kao trener bili samo oko godinu dana. Zašto je to tako?
- To mi je najbolnija rana. Najbolji sam tek posle prve godine rada sa ekipom. Drugu sezonu počeo sam samo u klubovima iz Kine i Belorusije, s kojim sam prethodno osvojio titule. Belorusi su hteli odmah u Ligu šampiona, a kad smo eliminisani u trećem kolu, klub je sa mnom prekinuo saradnju.
Olgica Batić, advokat
* Protiv kog igrača ste imali najteže fudbalske duele?
- Protiv igrača Partizana Nikice Klinčarskog. Bio je nizak i mnogo hitar. Striktno me je čuvao, samo mene, ništa ga drugo nije interesovalo. Sada je drugačije, odbrana se više ne igra tako.
Poštovani čitaoci, možete nas pratiti i na platformama:
Facebook,
Instagram,
YouTube,
TikTok,
Telegram,
Vajber.
Pridružite nam se i prvi saznajte najnovije i najvažnije informacije.
Naše aplikacije možete skinuti sa
Google Play i
Apple AppStore.
Komentari (0)