"Jad i beda nazovi elite!" ĐORĐEVIĆ PRAVO U METU: Napadi na Vučićevog sina prevazilaze sve ljudske i moralne granice!

Foto: Tanjug/R. PRELIĆ

Zoran Đorđević

Saopštenje prenosimo u celosti...

"​Prisustvujemo najogavnijoj i najbestidnijoj medijskoj kampanji moralnih nakaza koje sebe zovu „elitom“ i lažno se predstavljaju kao „borci za demokratiju i ljudska prava“. Ti samozvani lideri nekakvih nazovi političkih stranaka (iako se tu zapravo radi o interesnim grupama, čiji je jedini „politički“ program plačka građana Srbije), kroz klovnovima slične i šarlatanstvu sklone svoje glasnogovornike – preko medija koji su u njihovom vlasništvu i koji se finanisiraju upravo novcem opljačkanim od građana Srbije – svakodnevno fabrikuju mnogobrojne laži i uvrede, upućene pre svega jednom čoveku – Aleksandru Vučiću, u nadi da će im poći za rukom da još nekoga, osim sami sebe, ubede u to da su njihove verbalne splačine i mržnja koju gaje, istina.

Na njihovu žalost – Srbija zna istinu, i zna ko je Aleksandar Vučić, zna koliko i kako on neumorno radi da Srbiju oporavi od svih posledica koje su upravo ti „stručnjaci“ i te „moralne gromade“ proizvele dok su bili vlast, dok su bili režim, bivši režim – upamćen po totalnom sunovratu, raspadu i devastiranju svega čega su se oni, u svojoj „stručnosti“ dohvatli.

​Ali, ovo što sada rade, šta sada govore, ova moralna niskost koju su ispoljili sada – kada su svu svoju mržnju, istu onu ogromnu, ostrašćenu i divlju mržnju koju osećaju prema Aleksandru Vučiću, usmerili na predsednikovog sina Danila – dovodeći ga u vezu sa kriminalnim miljeom, sa pripadnicima upravo uhapšene Belivukove grupe – prevazišlo je sve ljudske, sve moralne, sve svesne granice i dokazuje vrlo ozbiljne, izgleda neizlečive, oblike patologije njihovih ličnosti.

To licemerje, oličeno u njihovom pitanju, izgovorenim tako da bi trebalo da sugeriše i nekakav naročit zaključak – otkud lica iz kriminogene sredine, na nekoj utakmici, u grupi navijača, u kojoj je, igrom slučaja (za svakog onog ko želi da bude objektivan) i predsednikov sin, valjda služi da se ne čuju neka druga pitanja – kao što su – otkud jedan samozvani lider i tajkun, propali političar i kukavica – sam na slici sa pripadnikom zemunskog klana, ili, recimo, otkud jedna nabeđena, svim i svačim frustrirana političarka, koja češće menja političke stranke i ideologije nego način na koji dolazi do tuđeg novca – sama na slici sa jednim osuđenim narko-dilerom.

Toliko o fotografijama, i onim grupnim, i onim pojedinačnim. I toliko o tim postavljačima pitanja, bez obzira radi li se političarima u pokušaju, voditeljima opskurnih i dosadnih televizijskih emisija, koje odavno imaju više lica angažovanih na produkciji nego gledalaca, ili onih čuvenih „slobodnih i nezavisnih intelektualaca“ koje već pominjani tajkun ispalućuje u naturi – kavurmom, sifonom sode i litrom „belog“.

​A o jadu i bedi, o odsustvu morala, o besčašću i moralnoj nakaznosti svih njih koji – mrzeći Vučića – u svojim bolesnim mozgovima tu mržnju transferišu i na Vučićevu decu, bolje je da govore psihijatri."