ŠTA VELIKE SILE ZAISTA ŽELE NA BALKANU?! Pisac izneo svoje objašnjenje, OD NJEGOVIH REČI PODILAZI JEZA!

Foto: Tanjug/D. GOLL

Muharem Bazdulj

Ključna geopolitika u regionu tiče se Srbije, da li je Kosovo njen deo, kako tvrdi, zatim Rusija, Kina i veći deo sveta, kao i pet članica Evropske unije ili nije, kao što navode SAD i većina članica EU, rekao je Bazdulj u serijalu razgovora Agreman za FoNet.

- U tom smislu, vi ne možete nikakvu geopolitičku pacifikaciju ovde očekivati bez rešavanja tog pitanja - ocenio je on i konstatovao da su po sredi „geopolitičke igre bez granica i sa granicama“.

Uključivanje u te „igre“ je teško postići bez konsenzusa u međunarodnoj zajednici, uveren je Bazdulj, koji smatra da je to nemoguće postići bez neke globalne paradigme, koja bi se mogla nazvati novim Berlinskim kongresom, a koji je nerealan iz mnogo razloga.

Prema njegovom tumačenju, ova vrsta statusa kvo u mnogo čemu odgovara velikim silama, da budemo poligon, jer je ovaj prostor relativno mali, ne ugrožava bezbednosno i na bilo koji drugi način njihov svakodnevni život.

Foto: pixabay.com

Kako je istakao, najvažnije je da dođe do svakodnevne normalizacije odnosa, da li kroz inicijative malog Šengena ili ulaska u EU, ali da prelazak administrativne linije Srbije i Kosova bude kao između entiteta u Bosni i Hercegovini.

U regionu bi, smatra Bazdulj, ljudi trebalo da se ponašaju kao dobre komšije u zgradi, „pa ako izbije poplava ili nema soli, a kuvate ručak, više vam znači onaj vrata do vas ili na spratu, a ne gradonačelnik, predsednik opštine ili najbogatiji čovek u gradu“.

Odluku Srbije da u regionu podeli vakcine protiv koronavirusa, Bazdulj pre svega vidi kao humanitarni gest, koji ima i kolateralnu korist u podizanju njenog imidža među susedima, posle godina negativne slike Beograda.

Njemu se to, ipak, čini kao primarno humanitarni gest, ali zato odluku Beograda da pokloni Fajzer vakcine Češkoj, koja je neuporedivo bogatija i uspešnija od nje, tumači kao geopolitički potez.

Mantra o četiri stuba spoljne politike, koja je zaživela za vreme vladavine Borisa Tadića, prema oceni Bazdulja, u pandemijskoj krizi se najintenzivnije pokazala da može biti korisna.

Kako je objasnio, Srbija je na tragu svoje politke spoljne reagovala proaktivno, što se pokazalo kao dobro u nabavci vakcina, i nije, kao Bosna i Hercegovina ili Severna Makedonija, pokazivala previše vere u Kovaks mehanizam.

Foto: Printscreen/jutarnji.hr

Govoreći o evropskim integracijama, Bazdulj je predočio da je Srbija na početku tog procesa u njega ulazila iskrenije, o čemu su govorila i neka kadrovska rešenja.

- To je delovalo kao nešto važno, ali moguće da su signali iz EU koji postoje, da je proširenje, sa jedne strane vrlo neizvesno, a što se tiče kratkoročnog ili čak i srednjoročnog plana praktično i neostvarivo, učinili da Srbija relocira svoje interese - naveo je Bazdulj.

Prema njegovom viđenju, moguće je i da su sporije otvaranje pregovora, pa čak i određena upozorenja sa evropskih adresa učinili da, iako osnovna spoljnopolitička orijentacija ostaje evropska, Beograd svoje interese usmerava u neke druge pravce.

Bazdulj nedavni samit procesa Brdo-Brioni vidi kao pokušaj Hrvatske i Slovenije, jedinih eks-jugoslovenskih zemalja koje su i članice EU, da se pozicioniraju i u regionu i u Uniji.

Bilo je od početka najava da će tu biti i francuski predsednik Emanuel Makron, podsetio je on i ukazao da se zapravo pokazalo da je sa nivoa Brisela, Berlina i Pariza, taj samit prošao ispod radara i da je bio potpuno trivijalan.

- Mislim i da je ta priča oko Janšinog non pejpera stavila Sloveniju u kontekst koji se tamošnjoj političkoj eliti nije preterano dopao, pa je taj samit, između ostalog, mogao imati i aspekt saniranja štete - zaključio je Bazdulj.