KURTI PONOVO NAPAO NAŠU ZEMLJU: Srbija troši više na naoružanje nego SVE ostale države zapadnog Balkana, Vučić planira "bosnizaciju" Kosova!

Između ostalog, rekao je da se Srbija na zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija u kojoj Republika Srpska u Bosni pokušava da postane Belorusija, a Crna Gora od nje želi da se pretvori u Ukrajinu.

Kako ocenjujete posetu premijera Hrvatske, Andrije Plenkovića, Kosovu, i koje su bile glavne teme vaših razgovora?

Poseban je značaj posete predsednika Vlade Republike Hrvatske i mog prijatelja Andreja Plenkovića. Potvrdio je bliskost i tradicionalno dobre odnose dva naroda i dveju republika. Razgovarali smo o mogućnostima i potencijalima koje dve vlade imaju za bilateralnu saradnju, koja će omogućiti brži oporavak od krize uzrokovane pandemijom Kovida-19, uključujući povećanje ulaganja, te privrede i trgovine.

Razgovarali smo o stvaranju najboljih mostova za naša dva naroda, kao i s našom dijasporom u Hrvatskoj i s hrvatskim građanima na Kosovu. Glavna tema bili su konkretni koraci ka unapređenju sprovođenja dvanaest pre postignutih sporazuma između dve zemlje, o obrazovanju, nauci, kulturi i privredi, kao i sedam drugih sporazuma čija se finalizacija očekuje uskoro. Cilj Kosova je jasan. Predani smo ulasku u NATO i Europsku uniju, stoga nam je Hrvatska izvrstan primjer i uzor. Pozdravljamo povećanje broja hrvatskih oružanih snaga u misiji NATO-a na Kosovu, KFOR-u. Takvo zalaganje za mir i stabilnost u regionu itekako je dobrodošlo, posebno kada dolazi iz zemlje s kojom imamo izvrsne odnose.

Jeste li s premijerom Plenkovićem otvorili temu stalnog dizanja tenzija Srbije prema Kosovu?

Da. Razgovarali smo o razvoju situacije u regionu. I Hrvatska i Kosovo opredijeljeni su za trajni mir, dugoročnu stabilnost i regionalnu sigurnost. Ocenili smo da je porast napetosti iz Srbije posledica nedostatka demokratije i nesuočavanja sa svojom prošlošću. Ova dva unutrašnja defekta se izvoze u regionu kao destabilišući faktori.

Nedavno ste imali lokalne izbore. Vaša stranka izgubila je velike gradove kao što su Priština i Prizren. Koliko ste zadovoljni rezultatima izbora?

Očekivali smo da ćemo imati bolji rezultat. Sada radimo neku vrstu interne analize za strukturne i organizacijske nedostatke, koji su svakako uzrok nezadovoljavajućeg rezultata. S druge strane, takođe je i činjenica da je postojala vrsta velikog ujedinjenja, koordinacije svih ostalih protiv pokreta Samoopredjeljenje. Verujem da su nam ova dva faktora odredila loš rezultat. Ali, tamo gde smo u opoziciji, izgradićemo dobru i jaku opoziciju, a tamo gde smo u vlasti, napravićemo dobru i efikasnu vlast.

Predstavnik EU za spoljnu politiku Žozep Borelj kritikovao je akciju specijalnih jedinica kosovske policije usmerenu prema sprečavanju kriminala na severu Kosova. Kako gledate na te kritike?

Policijska akcija na severu Kosova nije bila usmerena protiv bilo koje nacionalnosti ili zajednice koja živi na Kosovu. Upućena je kriminalcima koji su identifikovani kao krijumčari ilegalne robe na području Republike Kosovo. Zločinci se ne dele na etničke grupe, dele se prema krivičnim delima. Etnička pripadnost ih ne čini ni metama ni imunima. Ništa ne može služiti kao štit od krivičnog dela i niko ne može biti iznad zakona. Uspostavljanje reda i zakona u najboljem je interesu građana Kosova, bez razlike. Tokom osam meseci vlasti uspeli smo se boriti protiv kriminala i korupcije kao nijedna druga vlast. Imali smo 446 policijskih akcija, proveli 793 racija i uništili 40 kriminalnih grupa

Jeste li strahovali od izbijanja rata između Kosova i Srbije nakon policijske akcije?

Kada se ministar obrane Srbije zajedno s ruskim ambasadorom u Beogradu pojavio na graničnom prijelazu Jarinje, oni su pregledavali skup srpskih vojnih snaga gde je bilo i oklopnih vozila, a iznad njih su podigli vojni MiG-29, avion koji su uzeli od Ruske Federacije, tenzije su sigurno jako porasle, ali ne zbog nas. Hteli su nas zastrašiti, zapretiti ali nismo odustali i na kraju je sve završilo u Briselu i danas sam srećan što imam meru reciprociteta na registarskim tablicama. Dakle, smatramo se nezavisnim, Srbija nas ne priznaje, ali ne može tražiti da se ne poznajemo. Želimo da uopšte nema barijera, ali sve dok Srbija insistira na njima, moraćemo odgovarati po zakonu.

U nekoliko ste navrata kazali kako ste sigurni da predsednik Srbije Aleksandar Vučić želi da izazove međunarodni sukob, zašto to mislite i koji su vaši argumenti? Vidite li ga kao faktor destabilizacije Balkana?

Kosovo je nezavisna i suverena država, s teritorijalnim integritetom, s mnogo problema. Ali Kosovo nije problem, Kosovo ima problem, a problem Kosova je i Srbija. U Srbiji nema pluralizma. Imate jednu stranku. Ta stranka je i država. Ta država je i crkva. Ta crkva je i stranka. Nema tamo pluralizma, oni glume demokratiju s izborima. U poslednje vreme Srbija je uvelike povećala vojnu potrošnju. Srbija trenutno troši više na vojsku nego ostalih pet država zapadnog Balkana zajedno. Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija, Kosovo i Severna Makedonija zajedno ne troše toliko koliko Srbija sama. Ona to ne radi zbog Mađarske i Rumunije i ova militarizacija Srbije je za nas veoma zabrinjavajuća. Moj utisak je da Srbija sve više sliči na Nemačku između dva svetska rata nakon završetka Vajmarske Republike. U prvoj deceniji ovog veka u Srbiji smo imali srpsku verziju Vajmarske Republike, koja je počela s bivšim srpskim premijerom koji je ubijen Zoranom Đinđićem, završila se s bivšim predsednikom Borisom Tadićem, i od tada imamo period gde Srbija liči na Nemačku između dva svetska rata, ali poslije kraja Vajmarske Republike u kom slučaju je militarizacija glavni državni i institucionalni podsticaj.

Koliko ima istine u tome da ljude na barikadama na Kosovu, koji blokiraju saobraćajnice i granični prijelaz, plaća Srbija po naredbi Aleksandra Vučića?

Iz informacija koje su nam dostavile naše sigurnosne službe, neki od njih imaju i dosje kriminalnih aktivnosti u prošlosti, imaju ekstremne poglede na politiku i svet. Neki od njih učestvovali su i u pokušaju državnog udara u Crnoj Gori pre pet godina.

Verujete li da, nakon svega, Kosovo i Srbija uskoro mogu postići bilo kakav dogovor o normalizaciji odnosa između dve zemlje? Koju ulogu bi pritom trebali imati EU i SAD?

Ne mogu predvideti kada će se to dogoditi, ali ako uzmemo u obzir da će mandat američkog predsednika Džoa Bajdena, mandat potpredsednika Evropske komisije Žozepa Borelja i moj mandat biti približno istog trajanja, može se očekivati je da će se u okviru ovih mandata, koji su u tom trenutku manje-više isti, zaključiti sveobuhvatni sporazum sa Srbijom.

Dakle, mi imamo volju i interes, zavisi od toga je li Srbija spremna. Normalizacija odnosa Kosova i Srbije je takva da mnogo više zavisi od spremnosti Srbije da promeni svoj pristup i sebe. Mi vodimo razgovore o budućem dijalogu sa Srbijom, o sledećem poglavlju dijaloga. Nedostaje napredak i to nije počelo s nama, mnogo ranije je nedostajalo napretka, ali smo ukazali da veliki deo njegovog izostanka dolazi zbog pogrešnih pristupa. Dakle, potpisani su štetni sporazumi za Kosovo koje ni Ustavni sud, kakav je bio, nije mogao progutati. U tom smislu, potrebno nam je novo poglavlje, potreban nam je novi pristup, a za nas to mora biti principijelno, gde su građani dobitnici s recipročnim priznanjem u centru. U poslednje vreme došlo je do tektonskog pomeranja na bolje, dok se u poslednjoj deceniji smatralo da Kosovo čini ustupke jer na kraju dobija priznanje od Srbije.

Dakle, dijalog i priznanje stavljeni su u dijakronijski odnos, postavljeni su u vremenu, gde bi priznanje došlo na kraju, a Srbija je gurala kraj u nedogled. Sada imamo prelazak s vremenske kontekstualizacije na, recimo, prostornu kontekstualizaciju, gde je uzajamno priznavanje srž sporazuma, a to kažu svi prijatelji i partneri Republike Kosovo, naše nezavisne države. Dakle, sporazum neće biti samo recipročno priznanje, već nema sporazuma bez recipročnog priznanja u fokusu. Dakle, ne na kraju, u vremenskom smislu, već u fokusu, u smislu prostora koje taj sporazum treba obuhvatiti. Jedna tema oko koje smo mi spremni odmah da se angažiramo kako bi je rešili što pre je ona o nestalima, budući da je tu briga porodice hoće li pronaći voljene veća od tuge.

Zašto se kosovska vlada protivi stvaranju Zajednica opština srpske manjine na Kosovu u skladu s potpisanim sporazumom s EU 2013. godine?

Ono što Srbija pokušava nametnuti kosovskoj državnosti i našem ustavnom poretku nisu želje ili volja kosovskih Srba, već izraz hegemonističkih težnji Srbije. Nijedan Srbin na Kosovu nikada nije protestovao da se Asocijacija opština sa srpskom većinom na Kosovu nije implementirala. Beograd se uvek ljutio. Godine 1991., 26. aprila, 14 opština sa srpskom većinom u Bosni i Hercegovini spojilo se u svoju asocijaciju. 9. januara 1992. proglasili su nezavisnost. 28. februara 1992. imali su ustav, a konačno 14. decembra 1995. u Dejtonu, dobili su međunarodno priznanje. Hoće ponoviti Bosnu na Kosovu. Gledajte, u Bosni i Hercegovini imamo državu koja nije republika, a unutra je republika koja nije država. Beograd na sličan način želi da na Kosovu ima državu koja se neće zvati republika, nego asocijacija i da se unutar Kosova zove Republika, ali neće biti država. Tako nešto neću dopustiti ni iz opozicije ni s pozicije moći. Zato je narod glasao za mene - da sprečim “bosnizaciju” Kosova.

Dakle, izvukli smo pouke iz prošlosti i ispravno smo proučili i analizirali Beograd, osim što ga dobro poznajemo iz našeg iskustva. Verujem da ćemo svojim programom pomoći Srbima koliko i Albancima. Ako pitate Srbe na Kosovu koji su njihovi glavni prigovori ili zahtevi, oni će reći posao i pravda. Ali Beograd je taj koji želi imati državu u državi. Država Srbija u okviru nezavisnog Kosova.

Razgovori Kosova i Srbije, dijalog naše dve zemlje nije dijalog o statusu Kosova, niti o unutrašnjim pitanjima Kosova, već o statusu naših odnosa. Dijalog se ne vodi da bi Kosovo samo sebe dovelo u pitanje, već da bi se normalizovali odnosi sa Srbijom. A za normalizaciju odnosa, smatram da se Srbija treba mnogo više promeniti. Mora se demokratizovati, mora imati vladavinu prava, mora se suočiti s prošlošću i moramo imati neku vrstu simetrije reciprociteta manjinskih prava.

Zašto kategorički odbijate koncept “Otvorenog Balkana”, koji zagovaraju Albanija, Severna Makedonija i Srbija?

Kad kažu Open Balkans, na koga se misli pod otvorenim? Kako možemo imati otvoren Balkan kada je Srbija zatvorena za Kosovo. Ne prihvata naš pasoš, identifikacijske dokumente, diplome, sertifikate ili kosovske pečate. Možemo imati otvoren Balkan nakon što se Srbija otvori za Kosovo. “Otvoreni Balkan” više liči na Balkan otvoren za uticaje s istoka, posebno iz Ruske Federacije i Kine, kao i otvoren za autokratiju, korupciju, ratne zločince, suprotno evropskim vrednostima demokratije i vladavine prava. Mi bismo trebali biti s Evropskom unijom, ali ne otvoreni prema Ruskoj Federaciji i Kini. Na neki način, kada se to otvoreno kaže, sa stajališta Srbije, misli se da kao što je Srbija otvorena prema Ruskoj Federaciji i Kini, tako da to postanu i drugi na zapadnom Balkanu. Dakle, mi se protivimo takvoj tendenciji i na kraju vam moram reći da lično kao politička orijentacija i kao kulturni senzibilitet nisam među onim liderima koji veruju u samostalnost Balkana. Ponavljam da je Evropa naš kontinent, dok je Evropska unija naša sudbina.

Kako ocenjujete opštu situaciju u regionu? Strahujete li od moguće eskalacije sukoba u Crnoj Gori i Makedoniji?

Situacija na zapadnom Balkanu je minijaturna situacija okolnosti Ruske Federacije. Sve se više pokazuje da se Srbija na zapadnom Balkanu ponaša kao Ruska Federacija u kojoj Republika Srpska u Bosni pokušava postati Belorusija, a Crnu Goru žele pretvoriti u Ukrajinu. Dakle, suština je da Srbija ne prihvata kao prave države zemlje koje nisu u Evropskoj uniji, odnosno Bosnu i Hercegovinu, Crnu Goru, Kosovo, pa čak i Severnu Makedoniju, pa ih Srbija smatra privremenim državama i angažuje se svim svojim kapacitetima za njihovo oslabljenje i propadanje.

U Beogradu vas optužuju da ste vi zapravo osoba koja želi da stvori veliku Albaniju

U Beogradu se puno priča o meni i Kosovu, ali ništa o njihovoj odgovornosti za izazivanje tri rata na Balkanu, za priznavanje krivice za genocid u BiH i na Kosovu i za nastavak agresije. Mi nismo započeli nikakav rat na Balkanu u ime “velike Albanije”, naprotiv, okupirani smo i potlačeni samo zato što smo Albanci. Srbiji bi bilo dobro videti sebe u ogledalu, a ne svoje susede gledati kroz dvogled vojske.