Zorana Mihajlović - sukobi, afere i PRAZNA OBEĆANJA u prvom mandatu!

Međutim, nije se na tome zaustavila. 

Ona je insistirala na reformama Srbijagasa, tvrdeći da je Dušan Bajatović deo problema i da "ne može biti deo rešenja". S druge strane, Bajatović je rekao da je Zorana Mihajlović kočnica za tada aktuelni projekat gasovoda Južni tok.

Za isto, ministarku je optužio u novembru 2013. godine i direktor Ruskog instituta za strateške studije, Leonid Resetnjikov, tvrdeći da opstruira sporazum između predsednika Srbije i Rusije koji se odnosi na projekat Južni tok, kasnije otkazan zbog drugih razloga. Iz ovoga sukoba je izašla kao gubitnica - što je postalo jasno nakon sledećih izbora, kada je sklonjena na mesto ministarke saobraćaja u novoj vladi u aprilu 2014. godine

EPS na tepetu

Ovaj period obeležio je i sukob sa tadašnjim direktorom EPS-a Aleksandrom Obradovićem. On je tvrdio da Ministarstvo energetike godinu dana nije stavilo na dnevni red izmenu statuta EPS-a, čime bi se omogućilo centralizovanje finansija, planiranja, nabavki.

Novi sukob sa rukovodstvom EPS-a i Srbijagasa usledio je u septembru 2014. godine, kada je Zorana Mihajlović optužila dve kompanije da nisu na vreme nabavili energente za zimu. EPS je u odgovoru na ove navode saopštio da će tender za nabavku uglja biti raspisan čim Vlada odobri izmene godišnjeg programa EPS-a za 2014. godinu sa efektima otklanjanja šteta od poplava, jer bez programa nema mogućnost raspisivanja tendera.

Nakon što je u decembru 2014. godine potpisan ugovor za drugu fazu projekta TE Kostolac B, vredan 608 miliona evra, u javnosti je plasirana afera o navodnoj šemi da se kineska kompanija CMEK, koja će izvoditi radove izgura iz posla, a da posao dobije druga kineska kompanija, dok iza svega stoji tada već bivša ministarka energetike Zorana Mihajlović, prenela je Politika.  

Kao mogući motiv pominjana je njena ambicija da se vrati na čelo ministarstva energetike.
Srećom, to nije uspelo da zaustavi projekat, koji bi trebao biti na mreži 2023. godine.

TENT B3 i TE Štavalj - prazna obećanja

U septembru 2012. godine Mihajlović je objavila da je potpisan Memorandum o razumevanju sa kompanijom RWE, o izgradnji TENT B3, snage 700 MW. Potpisivanjem ovog dokumenata trebalo je, kako je tada potvrđeno, da se s nemačkim strateškim partnerom dogovori ulaganje od oko 1,2 milijarde evra u TENT B3, kao i više od milijarde u hidro-potencijale koje Srbija ne bi vraćala u novcu, već kroz zelene kilovate, prenela je Politika.

Ovo potpisivanje je bilo interesantno jer je RWE već pre toga odustao od tendera koji je EPS raspisao za TENT B3, objašnjavajući da Nemačka obustavlja gradnju nuklearki i odlučuje da ne ulaže u energetske kapacitete koji su bazirani na uglju.

Politika je postavila pitanje li je ovaj memorandum potpisan s RWE samo još jedan u nizu praznih obećanja? Tim pre što je EPS inače s RWE i pre ovog memoranduma (još u novembru 2009. potpisao memorandum o saradnji, u julu  2010. sporazum o saradnji, a u avgustu 2011. godine osnovano je i zajedničko preduzeće EPS i RWE Moravske hidroelektrane koje se bave planiranjem, projektovanjem i izgradnjom pet hidroelektrana na Velikoj Moravi, ukupne snage 150 MW). Reč je o investiciji vrednoj oko 352 miliona evra.

Ispostavilo se da je ovaj projekat ostao mrtvo slovo na papiru.

Isto se dogodilo sa projektom TE Štavalj. Naime, Mihajlović je izjavila u martu 2014. godine da je njeno ministarstvo već spremilo sve za početak pregovora i potpisivanje memoranduma za izgradnju termoelektrane Štavalj i otvaranje pripadajućeg rudnika. Međutim, ona je rekla da memorandum neće biti potpisan kako je ranije bilo najavljeno, navodno zbog predizborne kampanje koja je tada bila u toku.  

Prethodno je, u decembru 2012. godine, Mihajlović odbila da se sastane sa češkom privrednom delegacijom, na čelu sa tadašnjim premijerom, koja je bila zainteresovana da investira u rudnik Šatavalj.  Prema ranijim procenama, u izgradnju TE Štavalj u Sjenici, snage oko 350 megavata, trebalo je biti investirano 500 miliona evra.

Treba dodati da je Mihajlović krajem 2013. godine najavila još jednu investiciju za narednu 2014. godinu - RHE Bistrica, navodeći da se potpisivanje ugovra za Bistricu očekuje u roku od nekoliko meseci, s obzirom da je ratifikovan sporazum sa Kanađima.
Kao što je poznato, ni na ovom projektu nije bilo pomaka u najavljenim rokovima, faktički sve do decembra 2021. godine, kada je predsednik Srbije Aleksandar Vučić objavio da će radovi na RHE Bistrica početi 2022. godine.

Fijasko sa mini hidroelektranama

Iako sada tvrdi da je bila protiv projekata mini hidro elektrana, ministarka Mihajlović je 2013. godine raspisala konkursa za izgradnju više od 450 mini hidroelektrana, na osnovu zastarelih dokumenata iz osamdesetih godina prošlog veka. Posle povratka na mesto ministra energetike u Vladi formiranoj u oktobru 2020. godine, pokušala je da opere ruke od zbrke koju je napravila, prebaci odgovornost na drugo ministarstvo i predstavi se kao spasilac donošenjem Zakona o OIE koji se zabranjuje izgradnja mini hidro elektrane u zaštićenim područjima.

Ipak, u svom maniru, ispravljanjem jedne greške ministarska pravi drugu, forsiranjem brzog priključenja na mrežu velikih kapaciteta vetroelektrana i solarnih parkova, iako na takav način mogu da unište stabilnost energetskog sistema. Prave posledice usvajanja takvih propisa tek će se videti. 

Fantomski solarni park od 1 GW

Jedna od najvećih afere ministarke energetike Zorane Mihajlović iz njenog prethodnog mandata bio je kontraverzni ugovor o gradnji najvećeg solarnog parka na svetu. Zorana Mihajlović je naime 2012. godine potpisala ugovor sa fantomskom firmom "Securum Equity Partners" o izgradnji solarne elektrane, zbog koga je ova kompanija pred Međunarodnim abitražnim sudom u Londonu, a zatim i pred Arbitražnim sudom u Vašingtonu potraživala od Srbije odštetu od 160 miliona evra, i to nakon što Ministarstvo nije dodelilo kompaniji adekvatnu lokaciju, preneli su srpski mediji 2013. godine.

Prema ugovoru, bila je predviđena gradnja solarnog parka kapaciteta 1.000 MW, na 3.000 hektara, što bi u tom trenutku bio najveći solarni park na svetu. Vrednost ugovora bila je procenjena na 1,75 milijardi evra.

Prema rečima stručnjaka, taj projekat je od samog početka bio nerealan i sa tehničkog i sa ekonomskog aspekta  - nisu postojale ni teoretske šanse da naš elektroenergetski sistem prima i balansira 1 GW promenjive električne energije - te se nije moglo ni očekivati da bude realizovan. 

Ministarka Mihajlović je, u svom maniru, prebacila odgovornost na Ministarstvo finansija i privrede, tvrdeći da je ministarstvo na čijem je čelu iznelo niz primedbi na projekat, iako je zapravo bilo obrnuto - primedbe su iznosile kompanije EPS i EMS, kako smo pisali 2020. godine, a pritom ministarka nije bila ovlašćena da potpiše taj sporazum.

Prema poslednjim dostupnim informacijama, Srbiji prete penali od 650 hiljada evra.

Bonus video: