ORLIĆ: Tajkunsko - lopovski bivši režim želi na vlast krađom i prevarom

Tajkunsko – lopovski bivši režim potvrdio je danas ono što je Srbiji odavno poznato: da se na izborima nikakvom rezultatu uopšte ne nada. U suprotnom – ne bi za vodeća lica u svojoj kampanji izabrali ljude za koje ni sami nemaju nameru da glasaju. A kad uz fanfare „promovišu“ baš one koji su u istraživanjima - koja su sami sproveli – dobili najniže ocene, priznaju nam upravo to: da na glasove i ne računaju uopšte. Znaju dobro i sami da narod ne može očima da ih gleda. Zato planiraju da na vlast zajašu drugim putem: krađom, prevarom, lažima, ulicom – još jednim nasiljem i rušenjem, a naravno po cenu tuđih glava i preko leđa tuđe dece. Drugačije kukavice i unesrećitelji Srbije ne umeju da ponude – ništa. Ali baš to narod neće da im dozvoli.

Ta se paklena namera bivšeg režima jasno vidi iz njihovog guranja u prvi plan Zdravka Ponoša, egzekutora kriminalne „seče“ Vojske Srbije, kog njegov nekadašnji vrhovni komandant Boris Tadić danas opisuje kao – „ekstremnog pro-NATO kandidata“. Čoveka prošlosti, koji je po svedočenjima stranih diplomata služio njihovim interesima i njima bio lojalan, kog i dojučerašnji najbliži saradnici optužuju da je topio tenkove, a koji je sam teško pljunuo na uniformu koju je nosio - besramnim optužbama na račun države kojoj je trebalo da služi. Za njega neće da glasa ni njegova Narodna stranka zbog poniženja koje im je ovom kandidaturom priredio tajkun Đilas, ni Demokratska stranka koja ga je 2008. smenjivala zbog nesposobnosti i – „pretnje po nacionalnu bezbednost“. Da neko takav ima bilo kakve šanse u takmičenju sa rezultatima Aleksandra Vučića, sa svim novim avionima, tenkovima, opremom nabavljenom za našu vojsku prethodnih godina, a koja je danas od strane sveta prepoznata kao najjača sila u regionu... U to ne veruju čak ni tajkuni koji su Ponoša predložili.

Ista se paklena namera jasno vidi i iz guranja u prvi plan Vladete Jankovića, savetnika u Vladi koja je prihvatila da joj strani ambasadori određuju Ponoša za načelnika Generalštaba. Još jednog čoveka prošlosti, koji ne zna ni gde se nalazi Marinkova bara, ne razlikuje Lešće od Makiša, ali bi da bude na čelu Beograda, jer – smatra da je odlično što o tom poslu „ne zna ništa“ i za njega „nije kvalifikovan“? Zna samo: da bi da sklanja spomenik Stefanu Nemanji, da zaustavi radove na metrou, kao i da neće da čuje za bilo kakve nove mostove. Da neko takav može da pobedi rezultate Aleksandra Vučića, njegovu realizaciju infrastrukturnih projekata na koje je Beograd čekao decenijama i koji su danas konačno realnost... U to ne veruju čak ni tajkuni koji bi i da se iza Jankovića sakriju. 

Najbolje se ta paklena namera čita iz isticanja Marinike Tepić, sinonima za laž i besmisao, simbola beščašća i političkog preletanja, vedete nebrojenih stranaka bivšeg režima, ali ivek družbenice narko dilera sa kojima je dogovarala progon novinara. Potpisnica sramne „rezolucije“ kojom se srpskom narodu na čelo gura žig navodnog „genocida“ – apsolutni je autsajder čak i u anketama koje sprovodi sam bivši režim, u kojima joj je pošlo za rukom da bude lošije ocenjena i od Ponoša, i od Jankovića. Da neko takav na bilo koji način konkuriše rezultatima politike Aleksandra Vučića, svim novim auto-putevima i prugama, značajno većim platama i penzijama koje smo obezbedili i podižemo ih dalje, novim fabrikama, bolnicama i institutima... Ne može ni za sto života, jasno je i tajkunima koji bi i da se iza Tepić sakriju.  

Konačno, ljudi u ovoj zemlji dobro znaju da svi navedeni predstavljaju samo marionete u rukama njihovog gazde, omraženog tajkuna Dragana Đilasa. Pljačka, mrak, poniženje, beznađe – jedina su sećanja naroda na mračno doba prošlosti, koju predstavlja Đilas sa svojim kartelom. U taj mrak Srbija nema nameru da se vraća, nikada on ne može da pobedi borbu za budućnost, napredak i život. Srbiju koja je ujedinjena oko svog predsednika Aleksandra Vučića takvi ne mogu ni da prevare, ni da zastraše. Zato neka i ne pokušavaju da joj sudbinu kroje svojim paklenim planovima, nasiljem i uništavanjem. To Srbija neće da im dozvoli – nikada više, saopštio je Orlić.