PONOŠ OTVORIO KARTE: Ko se to usuđuje da zabrani našoj deci da donesu odluku i uđu u NATO?!

Kandidat lidera Stranke slobode i pravde, Dragana Đilasa za predsednika Srbije na predstojećim izborima Zdravko Ponoš poručio je da budućnost naše dece ne treba niko da određuje i još jednom ponovio da buduće generacije treba da odluče da uđu u NATO!

Naime, Ponoš koji otvoreno tvrdi da Srbija treba da uđe u NATO je gostujući u “Utisku nedelje” rekao da se vremena menjaju i da niko ne može da zabrani ulazak u NATO.

– Mislim da nijedna generacija ne treba da uzima sebi za pravo da odlučuje u ime budućih generacija kao ni da popravlja prošlost. Vremena se menjaju, to je tako, ne smemo budućim generacijama da ograničavamo slobodu izbora – rekao je Ponoš.

Podsetimo, dok je bio potpukovnik, Zdravko Ponoš je zahvaljujući stranačkoj protekciji u kadrovanju u sistemu odbrane ubrzano kursirao u NATO školama ili vodećih sila NATO pakta. Školovao se u Kraljevskom koledžu za odbrambene studije u Londonu – kurs koji traje 10 meseci. Tokom studija u Londonu je leteo kao kopilot na britanskom školskom avionu, verovatno kao tipovan i podržan za najviše dužnosti u SR Jugoslaviji a potom u Srbiji. Britanci su naravno „vodili računa“ kako se razvija karijera njihovog pulena, što verovatno čine i danas, kada je prošlo puno vremena od njegovog penzionisanja. Potom je završio kurs za više izvršioce, u NATO centru „Džordž Maršal“ u Nemačkoj.

Foto: youtube.com/printscreen/ilustracija

 

Ponoš takođe ne krije da je veliki prijatelj sa ubicom srpske dece, nekadašnjim portparolom NATO-a Džejmijem Šejom, za vreme bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije, koji je po ličnom Ponoševom priznanju bio i njegov predavač u Londonu.

Podsećanja radi, dosadašnje procene su da je od 24. marta do 10. juna 1999. poginulo između 1.500 i 2.500 ljudi, a oko 6.000 ranjeno. Najbolnije žrtve NATO agresije jesu deca. Bombe su odnele 79 dečijih života za 78 krvavih dana.

Podsećanja radi, trogodišnja Milica Rakić je rođena u zoru 9. januara 1996. godine. Ubijena je 17. aprila 1999, u svom kupatilu, u Ulici Dimitrija Lazareva Raše u Batajnici.

Geleri agresorskih NATO bombi rasparčali su prozor, pokidali zavesu. Milica je sedela na noši. Majka Dušica je, koji trenutak pre, krenula da joj spremi postelju. Za san.

Tata Žarko pokupio je veš sa štrika i crvenu haljinicu sa izvezenim mačetom u korpi, koje spava. Brat Aleksa je njenu lutku smestio u krevetić, kraj jastuka. Tako je Milica odlazila na počinak.

Eksplozija je bila nagla i snažna. Nakon toga se ništa nije čulo, osim vriska njenog oca Žarka. Uzeo je Milicu u naručje. Trčao je niz stepenice, a dete mu je klonulo na rukama. Uleteo je u auto i vozio, nije se pomirio sa činjenicom da je već umrla.