KO ĆE VIŠE DA VAM VERUJE KAD VAŠ POTPIS NIŠTA NE VREDI?! Šokantno priznanje Merkelove ostavilo ceo svet u neverici!

Priznanje Angele Merkel da su Minski sporazumi, kojima je 2014. i 2015. privremeno stavljena tačka na sukob snaga lojalnih vlastima u Kijevu i proruskih separatista u Donbasu, bili samo kupovina vremena dok Ukrajinci ne ojačaju šokiralo je svet.

Nakon njenih reči, naime, postavlja se pitanje može li se Nemačkoj i drugima koji slično postupaju bilo šta verovati i vredi li uopšte s njima nešto potpisivati? I Srbija je, uostalom, svedok da niko maltene ni prstom ne mrda da natera Aljbina Kurtija i Prištinu da ispoštuju Briselski sporazum, na kojem, uzgred budi rečeno, stoji i potpis predstavnice EU Ketrin Ešton.

JASAN SIGNAL

Merkelova je u intervjuu za nemački nedeljnik Cajt (Die Zeit) navela da su mirovni ugovori iz Minska, koje su izdejstvovale Nemačka i Francuska, potpisani s idejom da se Ukrajini da vremena da se osnaži i pruži otpor Rusiji i da su bili svesni da to nije trajno rešenje.

Foto: youtube.com/printscreen

- To je bio pokušaj da se Ukrajini da vreme. Oni su to iskoristili da se osnaže, što se danas vidi. Ukrajina 2014-2015. nije ova Ukrajina danas. Rusija je tada mogla da ih lako pobedi. I sumnjam da bi NATO mogao da im pomogne tada kao što može sada. Svima nam je bilo jasno da je to zamrznut konflikt, da problem nije rešen, ali je to Ukrajini dalo dragoceno vreme - priznala je Merkelova.

Komentarišući njenu izjavu, predsednik Aleksandar Vučić je naveo da to dramatično menja stvari.

- Angelu Merkel sam izuzetno cenio i cenim je, ali je ta izjava gotovo neverovatna. To dramatično menja stvari u političkom smislu. To mi je jasan signal kom ne smem da verujem. Ako su mogli da se igraju s nekim ko je moćniji od nas, s Rusijom, i da njih varaju... Ali ovo nam je za nauk. Ipak, mi smo bolje iskoristili vreme od 2012. nego neki drugi - poručio je šef države, podsetivši i na izjavu Petra Porošenka, bivšeg ukrajinskog predsednika, da Kijev nije nikada ni hteo da ispuni sporazume.

PALE MASKE

Bivši diplomata Zoran Milivojević ističe da posle priznanja Merkelove ne treba da čudi odnos Zapada prema Briselskom sporazumu.

- Imajući u vidu da je iza Minskih sporazuma konkretno stala EU, po analogiji može se smatrati da je pristup isti i da je i u slučaju Briselskog sporazuma cela ideja da se pokuša da se ojača ta takozvana država Kosovo, a da se onda pod pritiskom isposluju neka rešenja kao nametnuta i da se Srbija slomi - smatra naš sagovornik.

Foto: Tanjug/AP

Vladislav Jovanović, bivši šef diplomatije SRJ, kaže da velike sile oduvek imaju više lica:

- Jedno u međusobnom odnosu, drugo u odnosu sa sebi bliskima i sličnima i treće za ostatak sveta. Glumačke maske su pale. Ako je Nemačka mogla to da uradi jednoj velikoj sili, istorijskom partneru u dobru i zlu, onda je to opomena svima da dobro otvore oči. Ovo izaziva podozrenje, međutim, dobro je da se zna.

Potpisali Putin i Porošenko

Sukob između proruskih snaga u Donbasu i ukrajinske vojske koji je eskalirao 2014. završen je potpisivanjem Minskih sporazuma u Belorusiji 12. februara 2015.

Mirovni sporazum, nakon dugih pregovora u glavnom gradu Belorusije, potpisali su ruski predsednik Vladimir Putin i tadašnji predsednik Ukrajine Petro Porošenko.

Na pregovorima su direktno učešće imali doskorašnja nemačka kancelarka Angela Merkel i bivši predsednik Francuske Fransoa Oland.