ODNOSI S RUSIJOM ODOLELI UPRKOS SVIM PRITISCIMA KOJIMA SMO IZLOŽENI OD POČETKA RUSKE INVAZIJE NA UKRAJINU: Pokazali smo doslednost, hrabrost i principijelnost

Srbija je pokazala doslednost i principijelnost u odnosima s Rusijom.

Uprkos sve jačim pritiscima Zapada da Beograd "olabavi" veze s Moskvom i pridruži se restriktivnim merama, a zbog rata u Ukrajini, državni vrh hrabro odoleva.

Mada Srbiji nije u interesu da kvari odnose sa SAD i EU, i dalje je usamljen slučaj na Starom kontinentu jer nije uvela sankcije Rusiji. Sačuvala je partnerski odnos - u trgovinskoj, investicionoj, energetskoj, poljoprivrednoj, vojnoj i vojnotehničkoj, naučnotehničkoj i kulturnoj oblasti, kao i u sferi izgradnje železničke infrastrukture.

Kako je, uostalom, poručio predsednik Vučić, sankcije nećemo uvoditi zato što smo i sami, na svojoj koži, uvideli njihovo značenje, sve dok nam neuvođenje ne ugrozi nacionalne interese.
 

Vešta neutralna politika u nemogućim uslovima - Za Srpski telegraf piše Nenad Kecmanović, profesor Fakulteta političkih nauka

Sticajem međunarodnih okolnosti Srbija se našla u sličnoj situaciji kao i nesvrstana Jugoslavija tokom Hladnog rata. S tim što je danas Hladni rat dobio visoku temperaturu s mnogobrojnim teškim političkim i ekonomskim komplikacijama, kako unutar zemlje tako i u balkanskom okruženju, kao i na kontinentalnom i globalnom nivou.

Vučić sa svojim sekundantom Dačićem igra simultanku na više tabli, a protivnici se ne drže nikakvih šahovskih pravila, pa pione povlače natraške, kule pomiču ukoso, konji napadaju pravolinijski, ruše figure.

Pojednostavljeno, kolektivni zapad nervozno i agresivno pokušava da u svoju orbitu što brže usisa Srbiju pre nego što dođe do neizbežnih pregovora o Ukrajini koji će istovremeno biti neka nova Jalta, odnosno mnogo širi dogovor o novom multipolarnom rasporedu snaga u svetu.

Rusija nam olakšava jer očekuje minimalan dokaz neutralnosti vezan za sankcije, koje, opet, nisu ni u ekonomskom, ni u političkom, ni u civilizacijskom interesu Srbije niti odgovaraju slovenskim i pravoslavnim emocijama srpskog naroda. Dodatno, kao matica, Srbija ima pravo i obavezu da brine i o srpskom svetu, prvenstveno o Republici Srpskoj i Srbima u Crnoj Gori, ali i u Hrvatskoj i Makedoniji.

Istovremeno, Srbiji nije u interesu da kvari ekonomsku saradnju sa zemljama EU i sa SAD. Kažemo, šta će nam inostrane investicije u fabrike i radna mesta bez ruskih energenata, ali zaboravljamo da važi i obrnuto. I tu se pojavljuje još jedan problem.

Kolektivni zapad je beskrupulozno zahtevan, neretko mimo ne samo međunarodnog prava nego i zdravog razuma, ali je, makar i u opadanju, još i te kako respektabilna sila, koja manipuliše našim okruženjem posredstvom NATO i EU, a srpski narod je rusofilan i osetljiv na svaki ustupak drugoj strani.

Već deset godina slušam: "Vučić će priznati Kosovo", "Vučić će otkačiti Srpsku", "Vučić je izdao Rusiju", a, eto, nije, bez obzira na neizbežna popuštanja. Onda kažu: "Da, još nije..."

Pre neki dan premijerka Ana Brnabić mora, bukvalno, da moli predstavnike prozapadno orijentisanog nevladinog sektora da dignu glas protiv kršenja ljudskih prava srpskog naroda na KiM iako je zaštita ljudskih prava njihova programska preokupacija.

Hoću da kažem da Srbija, konkretno Vučić i Dačić, bar za sada, izuzetno vešto vodi neutralnu spoljnu politiku u nemogućim međunarodnim uslovima globalnog prestrojavanja u kome "ko nije s nama, taj je protiv nas".

I to rade u ime srpskog naroda, koji je po mentalitetu sklon da junački preseče, pa posle šta god da bude, te ne manje nesklon minucioznom manevrisanju, taktičkim potezima, strpljivom čekanju pravog momenta, kupovini vremena.

Ni Putin ni Si ne vode jednosmernu politiku i pokazuju više razumevanja za Vučićevu spoljnu politiku nego naša javnost. Uostalom, emisija "Aktuelnosti" na TV Hepi gledanija je od centralnog TV dnevnika na javnom servisu, a pogotovo od vesti na N1. I to je do spoljne politike Srbije.

BONUS VIDEO: