BRISANJE GRANICA I BOLJI ŽIVOT ZA SVE! "OTVORENI BALKAN": Projekat koji je inicirao predsednik Srbije ruši barijere i pruža ogromne šanse za razvoj regiona

Srbija je proteklu deceniju, osim poteza na globalnom planu, izuzetan napor uložila i u unapređenje odnosa u regionu.

Na inicijativu predsednika naše zemlje Aleksandra Vučića pre tri godine formiran je "Otvoreni Balkan". Taj projekat je zapravo imenom nasledio tzv. mini-šengen, koji je prvi put javnosti predstavljen u oktobru 2019. u Novom Sadu, gde su Vučić i premijeri Albanije i Severne Makedonije Edi Rama i Zoran Zaev potpisali Deklaraciju o namerama o uspostavljanju malog Šengena.

Cilj je slobodan protok ljudi, kapitala, roba, usluga i stvaranje jedinstvene ekonomske zone ili zajedničkog regionalnog tržišta na zapadnom Balkanu za 12 miliona ljudi, koliko ove tri zemlje imaju stanovnika, a po uzoru na jedinstveno tržište EU. U međuvremenu, potpisani su sporazumi o saradnji na olakšanju uvoza, izvoza i kretanja robe, zaštiti od prirodnih katastrofa na zapadnom Balkanu, kao i o saradnji iz oblasti poljoprivrede, energetike, kulture i civilne zaštite, radnim dozvolama, elektronskim uslugama, veterinarskim i fitosanitarnim inspekcijama, memorandum o saradnji u vezi sa slobodnim pristupom tržištu rada...

I sve to nije ostalo mrtvo slovo na papiru. Benefiti se vide. Državljani tri zemlje od 2020. putuju bez pasoša, samo s ličnom kartom. A od 1. januara 2023. očekuje se i ukidanje graničnih kontrola između tih država. Olakšano poslovanje između država neminovno vodi ka bržem razvoju privreda i osnaživanju ekonomija, a, samim tim, i privlačenju investicija i višem životnom standardu svih građana, te miru i stabilnosti u regionu.

Vučić: "Otvoreni Balkan" je najbolja inicijativa za narode Balkana

- "Otvoreni Balkan" je najbolja inicijativa za narode Balkana - stav je predsednika Vučića.

Foto: TV Pink/printscreen

Na samitu u Beogradu gosti-učesnici bili Abazović i Tegeltija

U međuvremenu, i druge zemlje regiona, uprkos početnom oprezu, počele su da se približavaju "Otvorenom Balkanu". Tako su na poslednjem samitu u Beogradu, kao gosti-učesnici, bili crnogorski premijer Dritan Abazović i predsedavajući Saveta ministara BiH Zoran Tegeltija.

"Otvoreni Balkan" ima jaku i direktnu podršku SAD. S druge strane, Nemačka insistira na Berlinskom procesu. Čini se i da Berlin indirektno, preko posrednika (Hrvatska), često podmeće klipove "Otvorenom Balkanu".

Foto: Tanjug/S. AĆIMOVIĆ

Rama: Promene su ogromne i pozitivne

Ovako je krajem oktobra, u jednom intervjuu, premijer Albanije Edi Rama govorio o "Otvorenom Balkanu"...

- Pre osam godina došao sam prvi put u Beograd i u Srbiju. Nije bio prvi put samo meni, već punih 68 godina posle poslednje posete nekog albanskog zvaničnika na visokom nivou Srbiji, odnosno Jugoslaviji. Promene koje su se desile su ogromne i pozitivne i to je dobro. Naravno, razlike postoje, ne slažemo se po svim pitanjima, ima velikih neslaganja, naravno, o Kosovu je reč. Ipak, shvatam da to što se ne slažemo po nekim pitanjima i što se slažemo da sarađujemo po drugim pitanjima jeste najbolji način da se ide napred. Tako ćemo se bolje upoznati i bolje razumeti i naučiti da se stavimo u položaj onog drugog. Tako ćemo na kraju shvatiti da je i ona pitanja koja se teško mogu rešiti, na kraju moguće rešiti. Odnosi u regionu su, prema mom mišljenju, bolji nego ikad, ali nisu onoliko dobri koliko bi trebalo da budu.

"Otvoreni Balkan" - zatvorena EU: Nebojša Krstić za Srpski telegraf

Inicijativu za ekonomsku saradnju zemalja zapadnog Balkana i olakšani transport robe, ljudi, dobara i biznisa dao je srpski predsednik Vučić zajedno s premijerima Albanije i Severne Makedonije i tom prilikom radni naziv te inicijative bio je mali Šengen. Nomen est omen!

Foto: Tanjug VLADA REPUBLIKE SEVERNE MAKEDONIJE

Naziv je sugerisao suštinu zamisli, a zamisao je bila da se na balkanske države primeni pozitivno iskustvo Beneluksa, u širem smislu - iskustvo EU.

Bilo je za očekivati da će Brisel ovu ideju dočekati s oduševljenjem jer je ona bila potpuno suprotna dotadašnjim tendencijama balkanizacije Balkana, što znači, dezintegracije, separacije i sukobljavanja. Mali Šengen pokazao je u startu ambiciju lidera tri zemlje da promene balkansku paradigmu, koja je, kao zla kob, sprečavala balkanske narode da žive onim kvalitetom života kakav imaju građani zemalja EU. Međutim, Brisel nije aplaudirao. Istina, nije ni negodovao jer kako može da se negoduje onoj vrednosti na kojoj Brisel počiva, ali ideja je izazvala podozrenje. Berlin je bio još skeptičniji i izrazio je bojazan da je ova inicijativa nešto što je već "pokriveno" Berlinskim procesom.

Međutim, Vučić i njegove kolege ostali su čvrsti u stavu da je potrebno povezivanje koje će na praktičan način ubrzati promet roba skraćivanjem vremena čekanja kamiona s robom na granicama, što povlači ogroman gubitak i vremena i novca, a o koristi olakšane procedure da ljudi za sebe pronađu posao na prostoru sve tri zemlje ne treba ni trošiti reči. Ubrzo je promenjeno i ime inicijative u bolje i optimističnije - "Otvoreni Balkan", ali su neki analitičari i dalje tvrdili da EU nije oduševljena samo zato što ideja nije njihova, već je potekla iznutra, lokalno i bez kontrolora sa strane.

Ako je to tačno, a sva je verovatnoća, to objašnjava i zašto u "Otvoreni Balkan" nisu ušle BiH i Crna Gora iako su te zemlje učestvovale na sesijama "Otvorenog Balkana" i pokazivale zainteresovanost. Predsednik Vučić je javno pozvao i Kosovo, rekavši da ulazak te teritorije u inicijativu može doneti dobra i njenim građanima i čitavom Balkanu. Neprihvatanjem se jasno pokazalo ko na Balkanu želi relaksaciju odnosa i sveopšti napredak, a ko traži svoju partikularnu korist u sukobima i nepoverenju. 

Sada ostaje samo dilema da li će "Otvoreni Balkan" biti dugoročna zamena za članstvo u EU ili privremena čekaonica dok članstvo ne stigne.

BONUS VIDEO