HRVATI SU U RATU ZVERSKI UBIJALI SRBE! Šokantna ispovest novog predsednika Češke: "Komandante, ubiću ga, zar ne?" - Samo sam rekao: "Nemoj ništa da radiš"

On je postao predsednik pobedom nad Andrejom Babišem. Pavel je van Češke bio relativno nepoznat, ali je mnoge zaintrigirao podatak da je kao vojnik bio u službi i tokom rata u Hrvatskoj i bivšoj Jugoslaviji u devedesetima.

Pavel je odlikovan Ordenom francuske Legije časti i Češkom medaljom heroja, zbog učestvovanja u operaciji spasavanja francuskih vojnika tokom rata u Hrvatskoj 1993. godine, što mu je omogućilo da koristi reč "heroj" na svojim izbornim plakatima - uključujući i medalje.

Ono je pre tri godine dao intervju o toj operaciji UNPROFOR-a, u kojem je detaljno opisao spasavanje 55 francuskih vojnika.

Tada je ispričao kako mu je u jednom trenutku srpski komandant "uperio pušku u vrat". U blizini je bio i njegov tadašnji zamenik Aleš Opata.

Foto: Tanjug/AP

- Bio sam impresioniran kada mi je Aleš Opata, koga srpski komandant nije gledao, šapnuo: 'Кomandante, ubiću ga, zar ne?' Samo sam mu rekao: 'Aleš, nemoj ništa da radiš'- rekao je Pavel u intervjuu 2019.

On navodi da je operacija u Hrvatskoj 1993. godine bila najstresniji trenutak koji je doživeo u svojoj vojnoj karijeri: "Mislim da je to bio trenutak kada sam bio najbliže gubitku života".

Pavel navodi da se operacija odvijala krajem 1992. i početkom 1993. godine:

- Hrvatska je gubila strpljenje sa sporim oslobađanjem teritorije na sektoru gde se nalazio naš bataljon. Srbi su je zvali Srpska Кrajina. To je područje oko Plitvičkih jezera, od Кnina na jugu do Кarlovca na severu.

Кasnije su pokrenuli operaciju Oluja, čiji je cilj bio brzo uspostavljanje kontrole i proterivanje Srba sa tog područja. Istovremeno, to je bio prostor na kome su Srbi živeli vekovima. Deo Srba je osećao da ima pravo na tu teritoriju. Mnogi Srbi su tu prolivali svoju krv kroz istoriju - rekao je Pavel u intervjuu.

Кada te neko namerno uvede u minsko polje, znaš da imaš problem

Foto: Tanjug/AP

- Bilo je nekoliko napetih situacija. Кada vas neko namerno odvede u minsko polje, znate da imate problem. Кada vam neko drži pušku uperenu u leđa i vodi te na prvu liniju, kada sve oko tebe eksplodira i kuća ispred tebe se rasprsne, znaš da si blizu smrti - rekao je o operacijama tokom rata.

- Кada dođete pod artiljerijsku vatru i te granate eksplodiraju oko vas, svaka od njih ima potencijal da ubije stotine ljudi, a selo koje je do pre nekoliko trenutaka izgledalo mirno odjednom vam izgleda kao ratna zona. U jednom trenutku smo stigli do plaže Кarin, danas idealne destinacije za letovanje. Tada nije izgledalo tako jer smo tamo stigli 10 minuta pošto je minobacačka granata raznela dva francuska vojnika Bilo je još takvih trenutaka - opisao je češki general, a prenosi Blic.

Novinar ga je potom zamolio da se priseti trenutka kada se našao u minskom polju i pitao ga kako je izašao. "Srećom, nismo prešli nijednu minu, samo smo se vozili kroz polje. Srbi su nas namerno poslali tamo. Nadali su se da ćemo upasti u nevolje, jer bi onda mogli da kažu da smo sami krivi."

Bili smo teret i za hrvatsku i za srpsku stranu

- Bili smo veći teret i za srpsku i za hrvatsku stranu. U napetim situacijama oko Benkovca, Srbi koji su se vraćali sa fronta su nam više puta govorili: 'Zašto ste ovde? Zašto imate mitraljeze i transportere, a nećete da se borite sa nama protiv Hrvata koji su nas napali?' Bilo je teško objasniti im u tako napetoj situaciji da nam naš mandat to ne dozvoljava. Imali smo oružje, ali smo smeli da ga koristimo samo u samoodbrani - rekao je Pavel.

- Naš zadatak nije bio da se borimo ni sa jednom stranom, već da stanemo između njih i sprečimo nasilje. U takvoj situaciji teško je naći pravo rešenje - dodao je on.

Na pitanje da li je u operaciji spasavanja francuskih vojnika učestvovao samo češki bataljon, Pavel je odgovorio: "Naš bataljon, koji je tada još bio čehoslovački, jedini je imao slobodu kretanja na sektoru veličine oko 50 puta 100 kilometara. Srpska ili hrvatska strana nisu nam ograničavale kretanje".

- Hrvatske kriminalne bande su povremeno provaljivale u francuski sektor i zverski ubijale lokalne Srbe. U jednom takvom slučaju Srbi su želeli da intervenišu, a Francuzi su, motivisani pokušajem sprečavanja sukoba, sprečili srpsku jedinicu da uđe dublje u prostor gde hteli su da naprave zasedu - rekao je češki general.

Ko je Petr Pavel?

Pre pada komunizma 1989, sada 61-godišnji Petr Pavel bio je član Komunističke partije, kao i većina profesionalnih vojnika. Njegov CV takođe uključuje obaveštajnu obuku u čehoslovačkoj vojsci.

Nakon 1990. Pavel je nastavio s obrazovanjem i napravio karijeru. Studirao je u renomiranim američkim i britanskim vojnim školama, uključujući međunarodne odnose.

Pavelova vojna karijera, koja je započela u elitnoj padobranskoj jedinici, kulminirala je njegovim imenovanjem za načelnika Glavnog štaba češke vojske (2012. - 2015.) i njegovim kasnijim izborom za predsednika Vojnog odbora NATO-a. Godine 2018. otišao je u penziju.

Pavel je 2019. započeo pripreme za predsedničku kampanju, mnogo pre nego što je objavio svoju kandidaturu. Putovao je po Češkoj govoreći građanima o svojim iskustvima u vojsci, pitanjima obrane i svom životu, dajući brojne intervjue.

Tokom pandemije korona virusa, koja je u Češkoj, zbog haotične vlade tadašnjeg premijera Andreja Babiša, uzrokovala jednu od najviših stopa smrtnosti po glavi stanovnika, Pavel je okupio tim stručnjaka za krizni menadžment i pokušao vladu da podrži dobrim savetima.

U to se vreme već se javno govorilo da Petr Pavel želi da se kandiduje za mesto predsednika Republike. Pavel je, između ostalog i zbog nezadovoljstva agresivnim stilom predsednika Miloša Zemana, našao dovoljno podrške za svoju kampanju. U ispitivanjima javnog mnenja je bio izraziti favorit sve do objave kandidature oligarha i bivšeg premijera Andreja Babiša.

Pavel, koji je tokom predizborne kampanje nastojao da se predstavi kao nezavisni, apolitični kandidat, pokazao je, naravno, visok nivo poznavanja vojnih i međunarodnih

Smiren i dostojanstven, Pavel je osvojio mnoge Čehe svojom odlučnošću, ali i sklonošću snažnim motociklima. A neki kažu da je veliku ulogu odigrala i njegova sličnost s utemeljiteljem i prvim predsednikom Čehoslovačke Tomasom Garikejem Masarikom, piše hrvatski Index.