HTEO SAM DA SE UBIJEM ZBOG DECE! Ekskluzivna ispovest Ivice Dačića u novoj epizodi emisije "Sa Tanjom na ti" (VIDEO)

Ivica Dačić, šef diplomatije, strane državnike lako šarmira pesmom, ali s decom stvari umeju da izmaknu kontroli, pa je tako u jednom trenutku čak razmišljao i da se ubije.

Na svu sreću, niko nije stradao, međutim, ministar spoljnih poslova odlučio je da vozove iz luna-parka precrta za ceo život iako je ta situacija do suza nasmejala njegove naslednike:

Foto: Republika

 

- Deca su me naterala da se vozim s njima onim vozom u luna-parku. Hteo sam da se ubijem. Ide voz, sin i ćerka se smeju, gledaju kako reagujem, a meni nije ni da kukam ni da plačem. Ono ide gore, dole, pa vamo-tamo, pa krivine...

Dačić kaže da mu je porodica oduvek bila najvažnija u životu, ali je u emisiji "Sa Tanjom na ti" otkrio da ima jednu neostvarenu želju:

- Da isključim mobilni telefon ceo dan!

 

Kojim pićem najradije nazdravljaju strani državnici?

- Ja ne pijem, podignem šta treba. Imam svoje predstavnike za piće... Uglavnom oni koji žele da se upoznaju s našim mentalitetom piju rakiju.

Koji specijalitet je omiljen šefu diplomatije?

- Volim da jedem sve što je nezdravo. Ne volim doktore, plašim se da će nešto da mi kažu, zato izbegavam da idem. Neka me ljudi ne slušaju kad ovo pričam, to je moj subjektivni osećaj... Volim hleb, a to ne bih smeo, i to onaj hrskavi, prženi krompir, tvrdi posni sir... Volim, pice, ribu ne volim, ima mnogo kostiju, nervira me to.

A koga je teže šarmirati Angelu Merkel ili Ketrin Ešton?

- Angelu Merkel nisam ni pokušavao da šarmiram, ona nije bila moj sagovornik, već sagovornik predsednika Aleksandra Vučića. On je na nju ostavio zaista dobar utisak, bila je zadovoljna tom saradnjom. A Ketrin Ešton... S njom smo proveli dane i dane u teškim razgovorima i pregovorima. Bilo je napeto, ali bilo je trenutaka kada je trebalo da se razvedri atmosfera. Tada sam joj pevao: "Oprosti mi Ketrin, možda nisam bio fin, mada si mi bila draga..."

Foto: Republika

 

Zbog pevanja su stizale kritike. 

- Znate, ljudi potcenjuju taj deo komunikacije, koja je lična. Kao i u svakodnevnom životu, mnogo od toga zavisi, pristup ljudima, način na koji s njima sarađujete, iskrenost...

Živeli smo od jedne skromne plate

Detinjstvo, koje je proveo u Žitorađi, bilo je skromno, ali su se Dačićevi roditelji dovijali na sve načine da bi decu izveli na put.

- Moj otac je bio milicioner ili policajac, kako se to danas kaže, majka nikad nije radila. Nismo imali zemlju, živeli smo od njegove plate, koja nije bila toliko velika da bismo mogli da imamo neki raskošan život. Oni su ceo život sve odvajali za nas. Posle posla su radili fizičke poslove da bi nas školovali. To je bilo teško vreme za njih, sve im dugujemo. Drago mi je da je otac, dok je bio živ, mogao da vidi da smo nešto uradili u životu i da mu je zbog toga bilo puno srce - sa setom priča šef diplomatije.

Lakše je s motikom nego s povlačenjem priznanja

Kao dete, raspuste je provodio u selu kod babe i dede. Dačić kaže da mu je tada bilo normalno da uzme motiku, okopa kukuruz, pomogne u njivi šta god treba. Na pitanje šta je teže, držati motiku ili povlačiti priznanja kosovske nezavisnosti, odgovara:

- Moram da kažem da je lakši fizički posao. On ima svoje zakonomernosti. Ovde nema nikakvih pravila, toliko licemerje, bezobrazluk... To su neuporedive stvari. Odgovornost je mnogo veća.