BAKIĆ I PAJTIĆ NA TAJKUNSKOJ "NOVA S": Zoran Đorđević oštro reagovao na pretnje i uvrede

 - Nije se radilo ni o kakvom „protestu protiv nasilja“, kako je to bilo pokušavano da se predstavi u onim tobože „nezavisnim, objektivnim i profesionalnim medijima“, niti o istinskoj i iskrenoj zabrinutosti zbog tragičnih događaja koji su potresli i rastužili Srbiju – već o besčasnoj i moralno niskoj manipulaciji političkih šićardžija, koji zloupotrebljavaju tragediju za svoje političke ciljeve i interese, sve u cilju da se, bez izbora ako je ikako moguće, vrate na vlast i pobede Aleksandra Vučića, makar i na takav, besprizoran i u svakom smislu podao, način, koristeći tuđu nesreću – jer i oni sami znaju da im je to jedina mogućnost, uzimajući u obzir zanemarljiv procenat podrške koju uživaju kod građana Srbije.

- ​Govorio sam već o načinima i modalitetima na koji su tu svoju nečasnu rabotu mnogi pripremali i sprovodili, kao i o tome da je jedini motiv svakog oglašavanja i jedini plan, program i delatni principa svih tih „boraca protiv nasilja“ sadržan samo u dve reči: Mrzimo Vučića!

​- Tako su i gosti „Utiska“, pripadnici samozvane „elite“, članovi akademske zajednice, dva vajna univerzitetska profesora i izvesna učesnica (političkih) protesta koja ima nastavno-naučno zvanje, svoje tobožnje saučestvovanje u bolu zbog tragedije (to je valjda trebalo da bude tema emisije, a ne politikanstvo najnižeg nivoa) izražavali pretnjama, uvredama, omalovažavanjem i otvorenom mržnjom prema predsedniku Vučiću. Nismo mogli da čujemo od tih umih, časnih, čestitih i, trebalo bi, respektabilnih sagovornika, nijednu umnu, časnu i čestitu reč, ili neki konkretan, argumentima potkrepljen predlog, neku meru koju bi imali da preporuče kako bismo, svi zajedno, celo društvo, preventivno delovali da nam se ovakvi događaji ne ponove – ali smo zato mogli da čujemo uputstva o otimanju imovine onih koji im se ne sviđaju, o stilovima plivanja (cinizam se naravno podrazumeva, cinizam sa akademskog nivoa), brojnim hapšenjima, zatvaranjima, nekakvim lustracijama, zabranama bavljenjem politikom, pa čak i pacovskim kanalima.

- Prednjačio je samoproglašeni „elitista“, propali političar, koji je najuren iz sopstvene stranke (čiji je čak i predsednik bio!), Bojan Pajtić. Pokušao je i ovaj put da bude naizgled drugačiji, kao ono onomad, ako me pamćenje dobro služi, kada je sklepao člančić u kojem se, kroz formu analogije, trudio da prikaže trenutno stanje u Srbiji – koristeći siže kultnog (kako je to sam autor te baljezgarije rekao) filma „Taksista“ i pravio nekakvu paralelu, po svemu neuspelu, a ponajmanje duhovitu, između radnje filma i aktuelnog političkog trenutka, začinivši sve to onim osnovnim sastojkom – mržnjom prema predsedniku Vučiću. Bez obzira na iskazanu moralnu niskost, i onomad,  i u „Utisku“, koristim priliku da Pajtiću preporučim da obavezno pogleda, ako već nije (a znajući štošta o njemu, siguran sam da jeste), i filmove „Moj privatni Ajdaho“, „Letnja oluja“ i „Kraj veka“ – njihova tematika mu je svakako, i po svemu, daleko bliža. I draža. Bolje je razume, sasvim je i potpuno razume. Za razliku od Srbije – koju niti voli, niti razume, niti za nju i o njoj brine, niti je ikada, čak ni kada mu je to bio posao za koji je bio plaćen novcem građana Srbije, vodio računa o njenim državnim i nacionalnim interesima.

- Što se tiče profesora Bakića – mislim da je on sam sebi dovoljan, sa svim svojim kompleksima i razraslom sujetom i samoumišljenošću, kao i potpunim slepilom za bilo koju vrstu istine i objektivnosti koje nisu njegova istina i njegova objektivnost. Uz to, njegova neurastenična potreba da svoj lični, mada okasneli i pomalo krajnje levi (u političkom smislu) anarhizam prezentira kao nekakav plan i program za Srbiju – dovoljno govori o njemu i njegovom potpunom odsustvu za realnost. Političku realnost, pre svega, da budem jasan. U tome mu, siguran sam, ne mogu pomoći nikakvi intervjui stranim medijima, za koje, kako sam kaže, ima sijaset ponuda. Njemu je, očigledno je, potrebna druga vrsta pomoći.

- Gospođa ili gospođica, antropološkinja, sa Instituta za filozofiju i društvenu teoriju, stoga je, u poređenju sa svojim sagovornicima, delovala nekako najracionalnije, najrazumnije i, mada nisam saglasan sa njenim stavovima i ocenama, čestitam joj na tome, kao i na učešću u „Utisku“. To će joj, nema sumnje, biti vrlo značajna referenca u biografiji.
Što se nas ostalih, koji smo velika većina, tiče – vidimo se 26.maja, na skupu istinske podrške budućnosti Srbije, jer Srbija nije, i neće, stati. Srbija mora da ide dalje, mora da ide, i ići će, napred. Živela Srbija! - izjavio je Đorđević.