PRAVDA I DALJE ČEKA: Božo Prelević i Dušan Agatonović su primeri kako žuta kriminalna organizacija i dalje hara pravosuđem

U Trećem osnovnom sudu u Beogradu danas je ponovo odloženo suđenje advokatu Božu Preleviću po privatnoj tužbi brata predsednika Srbije, Andreja Vučića, jer se tuženi ponovo nije pojavio na ročištu.

Podsetimo, Andrej Vučić je 23. februara 2021. godine podneo tužbu protiv Prelevića za naknadu nematerijalne štete i povrede časti.

Jedan od Vučićevih branilaca, advokat Branibor Jovičić, je kazao da je sledeće ročište zakazano za 13. novembar, prenosi 24sedam.

- Svi junaci nikom ponikoše i u crnu zemlju propadoše! Nažalost i današnje ročište je odloženo. Tuženi Božidar Prelević konstantno izbegava i opstruiše ovaj postupak. Izbegava da se pojavi na suđenju. Hrabar je bio kad je iznosio gnusne neistine o Andreju Vučiću, a sada kada treba da se pojavi i odgovara pred sudom za ono što je izneo, ponaša se kao najobičnija kukavica. Sakrio se u mišiju rupu! Sledeće ročište je zakazano za 13. novembar sa početkom u 12 časova. Nadamo se da će se tuženi tada pojaviti. Nama preostaje da budemo mirni i strpljivi. Pravda je spora ali dostižna. Nadamo se da će 13. novembra, postupajući sud saslušati parnične stranke i doneti pravilnu i zakonitu odluku - rekao je on.

Veze u žutom pravosuđu

Prelević uporno izbegava da se pojavi u sudnici, očigledno koristeći svoj uticaj na žuto pravosuđe kako bi, što je duže moguće, opstruisao ovaj sudski proces.

Naime, Prelević koji je harao Ministarstvom unutrašnjih poslova posle petooktobarske obojene revolucije, izgradio je čitavu mrežu veza u pravosuđu, koje i danas koristi. Jedna od njegovih konekcija je i predsednik Trećeg osnovnog suda, Dušan Agatonović, koji mu i omogućava da nikada ne odgovara za sve laži, kletve i klevete koje već godinama iznosi u javnosti.

Nažalost, iako je režim Demokratske stranke odavno otišao u istoriju, tada formirana žuta kriminalna organizacija i dalje vlada pravosuđem u našoj zemlji. Po formuli “vrana vrani oči ne vadi” oni već decenijama štite čelnike nekadašnjeg režima od bilo kakvih sudskih postupaka i presuda.

Primer Bože Prelevića to najbolje ilustruje. Iako konstantno iznosi laži u javnosti, Prelević se nikada ne pojavljuje na sudu, u čemu mu, između ostalog, pomaže i Agatonović, koji je u javnosti najpoznatiji po novinskim napisima o romantičnoj vezi sa jednim od svojih kolega iz pravosuđa.

Upravo predsednik Trećeg osnovnog suda omogućava Preleviću da izbegne suđenja, jer bi u suprotnom Prelevićeve laži bile i javno ogoljene.

Dokle će lopovluk žute kriminalne organizacije u pravosuđu da traje – ostaje da se vidi. Jedno je sigurno: nepoverenje u pravosuđe u našoj zemlji direktna je posledica upravo njihovog kriminalnog delovanja od 2000. godine, kada su na nasilan način zaseli u fotelje.

Pokušao da destabilizuje srpsku policiju

Podsetimo, Božo Prelević je advokat koji je u politiku ušao još devedesetih. Bio je blizak “Otporu”, organizaciji koja je bila finansirana sa Zapada u cilju rušenja vlasti Slobodana Miloševića. Posle je učestvovao u osnivanju G17+, partije koja je srpsku ekonomiju uništila gotovo do temelja.

Posle obojene revolucije 5. oktobra 2000. godine, Prelević koji nije mogao da se pohvali zavidnom advokatskom i sudijskom karijerom, našao se na mestu jednog od trojice koministara unutrašnjih poslova u prelaznoj Vladi Milomira Minića, a tu funkciju je vršio od 24. oktobra 2000. do 25. januara 2001. godine.

U sledećoj Vladi Srbije na čijem čelu je bio Zoran Đinđić, Prelević je bio savetnik ministra unutrašnjih poslova. Ni tu se nije dugo zadržao. Podneo je ostavku na funkciju 5. oktobra 2002. godine zbog “neslaganja sa vrhom policije”. Izvori iz MUP-a, pak, tvrde da je Prelević pokušao da destabilizuje srpsku policiju na isti način na koji su njegove kolege iz DOS-a, po nalogu sa Zapada, uništile vojsku.

Uvek protiv interesa Srbije

Prelević je formalno otišao sa vlasti, ali je sve vreme bio blizak režimu Demokratske stranke. Redovno se pojavljivao u medijima, nekada kao advokat, a nekada kao “novinar”. Ipak, postojala je jedna konstanta – uvek je žestoko napadao srpsku državu i njene interese koja god tema daje bila u pitanju.

Tako je svojevremeno slavio hapšenje generala Ratka Mladića i njegovo isporučivanje Hagu nazvao “velikim uspehom”, nekada je branio omiljenu Kurtijevu Srpkinju Radu Trajković, a nekada je pričao notorne gluposti poput one da izgradnja auto-puta Kruševac - Čačak nema smisla!

- Treba da se ulaže u ono što donosi veći profit, a ne u glupi auto-put koji ide preko Kruševca za Preljinu - rekao je jednom Prelević.

Retko ko ne shvata da je saobraćajna infrastruktura neophodna za razvoj ekonomije, tako da se neznanje ne može uzeti kao olakšavajuća okolnost barem formalno obrazovanom Preleviću. Radi se svakako samo o neargumentovanom kritikovanju svega što donosi korist našoj zemlji.

Tvrdi da je u Srbiji diktatura, a redovno iznosi laži bez posledica

Ovaj glasnogovornik opozicije koja od politike ima jedino mržnju prema Srbiji i njenih legitimnih predstavnika redovno obmanjuje javnost pričama o “diktaturi” i  “manjku demokratije” u zemlji, dok je on sam najbolji primer da je u zemlji sloboda govora dozvoljena više nego ikada. 

Tako Prelević, kao redovni gost televizija N1 i Nova S, često obmanjuje javnost svojim izmišljotinama ali na pozive da pred sudom dokaže izrečene navode - zanemi. Obično se, kao što je i danas bio slučaj, na ročištima ne pojavi.

Postavlja se logično pitanje: ako je toliko siguran u besmislice koje plasira preko prozapadnih medija, zašto onda po godinu dana izbegava da primi poziv na sud, a i kada se ročište zakaže ne želi da dođe pred sudiju i iznese argumente!?

Ratkapna

Prelevića inače iz mlađih dana, dok je još bio sudija, prati i nadimak koji uporno želi da sakrije – Boža Ratkapna.

Naime, u prethodnom životu koga očigledno ne želi da se seća, on je bio sudija Petog opštinskog suda na Voždovcu, u čijoj neposrednoj blizini se nalazi i policijska stanica Voždovac.

Policajac je jednog dana uglednog sudiju zatekao u krađi ratkapne sa automobila.

Nije ni znao da je u pitanju "ugledni" sudija pa ga je zbog krađe ratkapne priveo u stanicu. Kada se Prelević legitimisao, načelnik policije je brže-bolje pozvao predsednika suda. 

Kažu da je ponuda glasila da podnese predlog za svoje razrešenje ili da se protiv njega pokrene krivični postupak. 

Više je nego jasno koju je opciju tadašnji sudija izabrao. Možda je baš zbog toga kod njega rođena mržnja prema MUP-u, jer će samo nekoliko godina posle toga pokušati da srpsku policiju razruši, što mu, na svu sreću, nije pošlo za rukom.