AMAN ČOVEČE, DOGOVORI SE SAM SA SOBOM! Aleksić više ne zna koga laže: Sad tvrdi da su fotografije Vučića u Ribnikaru skretanje pažnje sa protesta

Miroslav Aleksić, poslanik i potpredsednik Narodne stranke, obrnuo je igricu pošto je za manje od 24 sata sam sebe dematovao i dokazao kako se u opoziciji, bez trunke stida, služe lažima.

Naime Aleksić je prvi pokrenuo priču, odnosno kako se ispostavilo, laž da predsednik Srbije Aleksandar Vučić nije bio u OŠ Vladislav Ribnikar posle masakra, u kom je ubijeno devetoro učenika i čuvar škole.  Aleksić je ocenio da je "velika sramota" što ni Vučić niti premijerka Ana Brnabić nisu našli za shodno da odu do OŠ "Vladislav Ribnikar" i upišu se u knjigu žalosti. A onda su objavljenje fotografije koje ga dematuju.

I šta je Aleksić uradio? Ne, nije se izvinio! Nastavio je sa suludom kampanjom. Prevazišao je sam sebe izjavom da nije tema da li je predsednik bio u OŠ Vladislav Ribnikar, te da je to skretanje pažnje sa takozvanih protesta protiv nasilja. 

- To da li je Vučić bio u "Ribnikaru" ili ne, to nije tema, trebalo je da ode tamo transparentno. To je skretanje pažnje sa protesta protiv nasilja - kazao je za N1 Aleksić.

Foto: printscreen/N1

Bez trunke stida i sramote pošto su upravo na tim glasilima koji posluju u okviru Junajted medije tajkuna Dragana Šolaka lansirali laži od toga da su objavljene fotografije predsednika Vučića u OŠ Vladislav Ribnikar fotomontaža do sumanutih izjava njegovih opozicionih kolega poput Đorđa Miketića, poslanika Zajedno Moramo, da živi prekoputa škole, te da on i ceo mu komšiluk (?!) Vučića videli nisu da se u vreme trodnevne žalosti  upiso u knjigu žalosti.

Foto: Printscreen/RTS 1

Podsetimo, predsednik  Vučić tek je nedavno saopštio da je posetio školu u kojoj se dogodio masakr, ali da iz pijeteta prema deci i njihovim roditeljima nije želeo da o tome obaveštava javnost:

- Upisao sam se u knjigu žalosti, obišao mesto zločina, užasno je, jeziva tragedija. Ali nemam potrebu da se pravdam nikome ko misli da ima monopol na bol i tugu i da objašnjavam nekome da sam normalan čovek i da imam troje dece i da sam noćima plakao i borio se kako da donesem mere i nešto promenim.