POVRATAK DRŽAVE - NACIONALNI PREOKRET

Siguran sam da smo mi danas gospodari naše sudbine. Da zadatak koji je stavljen pred nas nije izvan naših moći, da muke i bol nisu izvan granica naše izdržljivosti. Dokle god verujemo u sopstvene ideale i nesavladivu volju za pobedom, pobeda nam neće biti uskraćena, reči su Vinstona Čerčila.

- Reč kriza napisana na kineskom jeziku sastoji se iz dva karaktera od kojih jedan označava opasnost, a drugi priliku. Krize ne stvaraju karaktere, već ih otkrivaju. Kriza stvara priliku da uronimo duboko u rezervoare našeg bića, da se podignemo do nivoa samopouzdanja, snage i rešenja za koje bi inače mislili da ih ne posedujemo. Kriza od jakih pravi još jače, od slabijih još slabije, uzdiže narod iz mase u naciju, od države pravi svrhu kao takvu.

Kriza je doba kada državni razlog pobeđue partikularne interese, kada ,,nevidljiva ruka“ Adama Smita koja ,,oblikuje tržište“ mora da ustukne pred državnim intervencionizmom u ekonomske poslove, kada duhovnost i kultura potiru kič i šund, kada želja postaje volja, a volja postaje uspeh.

Našu Srbiju, našu jedinu kuću koju imamo, jedinu majku koja nas uvek čeka raširenih ruku gde god da odemo, njeni zabludeli sinovi i kćeri, koji su, ljubeći tuđe i prezirući svoje, zarobili sebe u tuđina, kako je to govorio veliki Njegoš, žele da uvedu u krizu kakvu ona u svojoj istoriji nikada nije videla. Mašu tuđim zastavama, gaze i kamenuju našu trobojku, izmišljaju nove zastave jer maštaju o novoj državi i nekom novom narodu, jer su se svog naroda i svoje države odavno odrekli. Sanjaju ,,srpski Majdan“, jer im nije dovoljna ruska prolivena krv zbog onog ukrajinskog, oni hoće i srpsku krv, hoće da ostvare nikad dosanjani san svojih patrona da udari Srbin na Srbina, brat na brata, prijatelj na prijatelja da u Srbiji izbije građanski rat, da Srbija nalikuje Španiji 1930-ih, Koreji 1950-ih, Iraku i Siriji 2010-ih. Žele da ubede naš narod da mu dobro žele Alijini snajperisti, Tuđmanovi poslanici, Kurtijevi obožavaoci, Đukanovićevi jurišnici.

Zašto baš Narodni pokret za državu i zašto baš sad - pitaju ti i takvi podrugljivo. Zbog Srbije. Sa narodom, kroz narod, za narod - to je čarobna, a zapravo sasvim jednostavna formula koju samo koncept poput Narodnog pokreta za državu može da sprovede u praksu. Zašto narodni? Zato što iz naroda izvire suverenost, a ne iz stranih ambasada. Zato što je volja naroda generator volje nacije, a volja nacije najbolji podstrekač volje države. Zato što je narod izvorište i ishodište onoga što nas okružuje. Zašto pokret?

Partija, kako joj latinski koren pars, partis (deo) i govori, ima i neke svoje potrebe, interese, protivrečnosti. Ona stvara, htela ili ne, podele, makar one bile i one najsitnije, i u sebi i oko sebe. Pokret, samo mu ime kaže, traži od nas da se pokrenemo, da se trgnemo iz ništavila i bunila, da se okupimo, da se ujedinimo, da se borimo i da pobedimo. Pokret je nesebičan, pokret je dinamičan jer stremi ka cilju bez koga gubi svaku svrhu, pokret je naddruštveni, nadpartijski i nadlični. On je više od prostog zbira partija i organizacija, on je pojava koja u politici stvara novu i višu vrednost.

Zašto za državu? Država, to je, kako joj samo značenje kaže, ono što nas drži, što ne pušta da padnemo i propadnemo, ono na šta možemo da se oslonimo. Za šta drugo biti u vremenima smutnji, avanturizma i nepodnošljive lakoće neodgovornosti, ako ne za državu, razume se onu našu, Srbiju. Kao što je Srbija zemlja imperijalnog duha zarobljena u telu male države, tako je i zemlja mladalačkih želja zarobljenih u telu srednjovečnog čoveka. Prosečna starost u našoj zemlji danas iznosi 43,8 godina. Čerčil je rekao da ko u starosti nije konzervativac nema mozga, a naši ljudi, posebno u zreloj životnoj dobi, i te kako imaju i mozga i razuma. Njima su potrebni politički negovatelji, ljudi koji će razumeti njihovu potrebu za stabilnošću, sigurnošću, izvesnošću i predvidljivošću. Socijalni angažman Srba u društvu i državi jeste delatno služenje na šta nas poziva sam Hristos rečima: „Gladan bejah i nahraniste me, žedan bejah i napojiste me, jer kada učiniste jednome od ove moje najmanje braće, meni učiniste“ (MT. 25; 35,40).

Zato su Srbiji potrebni ljudi koji se neće plašiti političke evolucije, ali ko neće dozvoliti revoluciju. Neko ko će Srbiju držati u uzburkanoj međunarodnoj areni u ulozi subjekta, a ne objekta. Neko ko će Srbiju držati za stolom pregovora između svetskih moćnika, a ne na stolu, na njihovom meniju. Neko ko će se boriti protiv nasilja i nad našom decom u beogradskim školama i nad našom decom u Leposaviću i Zvečanu.

Neko ko će uporedo raditi na povećanju plata i penzija. Neko ko će nastaviti da oživljava gotovo zapustela srpska sela. Neko ko će nastaviti da građanima obezbeđuje najjeftiniji gas i struju. Narodu je potreban neko ko neće dozvoliti da Srbija stane. Narodu je potreban on sam, pretočen u pokret, zarad opstanka naše države. Globalni krah liberalizma pokazao je sve njegove slabosti, a pobednici ideološke tranzicije su zemlje koje su očuvale sve bitnije ingerencije države - od ekonomije i kontrole tržišta, do ingerencija nad životom pojedinca. Zato su danas reči Svetog Vladike Nikolaja Velimirovića aktuelnije nego ikad: “Sve zavisi od nas, a mi od Boga - rekao je Aleksandar Đurđev, poslanik i predsednik Srpske lige.

BONUS VIDEO