"VREME JE ZA MRŽNJU..." Srpska novinarka oplela po opoziciji: Za sve je "kriv" Aleksandar Vučić, pa i za njihove promašene živote!

Za sve je kriv Aleksandar Vučić. Prvi i jedini put da su se svi oko nečega složili… Svoje promašene živote, bez ikakvih uspeha i profesije, najradije bi krunisali povratkom ili dolaskom na vlast. Stalno su nadomak iste i fali im jedan stepenik koji se zove Vučić. A toliko su puta uzviknuli hop pre nego što su bili u stanju da skoče. Makar u ambis povukli i celu Srbiju. Oni prosto ne znaju šta bi sa sobom, dok konačno ne preuzmu narod i državu.

Ovako piše književnica i novinarka Vesna Radusinović o aktuelnostima u našoj zemlji.

- O sebi misle sve najbolje i najlepše, iako izbegavaju i da se oglednu. Boje se da stanu ispred ogledala jer će iz njega sigurno izaći Vučić da im sruši i poslednje puste snove. Da budu mlađi i srećniji, spremni da ih neko važan metne na vlast. Jedino im ne fali pameti, pošto su svojom stramotno ograničenom prezadovoljni. Oni su elita, nezajažljivi urbani prostaci. Psuju i vređaju sve oko sebe, kočijaši su za njih gospoda, a seljaci aristokratija i srpski Dom lordova.

Sada su se konačno razočarali u narod. Prezirali su ga i ranije kao primitivnu i bezglavu rulju, stado bez ovna predvodnika, koje samo njih čeka da ih nekuda povedu. Očigledno je da su provaljeni i da je sve manje onih koji ih prate. Deluju kao da su se opravdano napaćeni, ozlojeđeni i nezadovoljni probudili iz tuge i samosažaljevanja. Da nije Vučića, njima bi Albanci i Amerikanci vratili Kosovo, a Aljbin Kurti bi vladao u Beogradu umesto u Prištini. Zalivadili bi i Srbiju, zatvorili fabrike i rudnike, otpustii radnike, okolo bi cvetalo cveće…užas od Uže Srbije ponovo bi postao Šumadija, a sve to pod uslovom da nam Vučić nije uzeo čist vazduh i otrovao nas srpskim nacionalizmom, kao i toliki drugi iz zločinačke srpske istorije, kojoj je najzad presudio Haški tribunal, NATO bombardovanje i međunarodna ratna propaganda, tokom poslednjih nekoliko vekova i decenija.

Niko im nije rekao hvala za to što su bili spremni da kleknu i kapituliraju. Da priznamo da smo odista još gori nego što piše u novim i starim presudama za udruženi zločinački poduhvat.

Osećaju se izdani od onih koji su prihvatili Vučićevu borbu za nacionalno dostojanstvo i oslobođenje od svih naših i tuđih zabluda, kleveta i laži. Najviše ih ipak vređa kada ih neko podseti da nema hleba bez motike i da se od mržnje ne može živeti… A opet, kako ne može kada je nesreća uvek nadvladavala kratke i prolazne trenutke sreće, spokoja i blagostanja…. Opšti haos u svetu bio im je poslednja šansa, a nema šta nisu probali. Obio im se o glavu Vučić i kao mali Putin, ruski klin i nož u leđa evropskoj civilizaciji i budućnosti, ali i kao prikriveni sluga Zapada koji je izdao Kosovo da bi sačuvao vlast. Ni beznađe u kom su se našli neće ih uopšte pokolebati u ubeđenju da su u pravu.

Baš kao što su pacijenti u ludnicama uvereni da su jedina oaza i mera normalnosti, dok se po ulicama i kućama smucaju kojekakvi ludaci kojima nema nikakvog spasa. Nema više ni šetnje po svežem vazduhu, da ih ni taj momenat slučajno ne podseti na neuspeli pokušaj političkog rušenja Srbije.

BONUS VIDEO