"MOJ MUŽ JE DOBROVOLJNO POSLAO SINA U VOJSKU!" Svedočenje Dragice Božanić: OVK u julu 1998. odvela sve Srbe iz Opteruše!

Dragica Božanić, nekadašnja zatvorenica OVK na Kosovu, svedočila je na suđenju protiv bivših lidera OVK, Hašima Tačija, Kadrija Veselija, Redžepa Seljimija i Jakupa Krasnićija, u Specijalnom sudu. Božanić je iznela svoje iskustvo o vremenu provedenom u zatočeništvu i događajima koji su prethodili.

Božanić je ispričala da je bila zatočena zajedno sa ženama iz svog i okolnih sela, u selu Zočište. Navela je da su sa njom bili zatočeni ljudi koji su se bavili poljoprivredom i civilima, a ne pripadnicima srpske policije ili vojske. Prisustvovala je napadima OVK na njeno selo i svedočila da pre napada nije bilo borbi.

Pored toga, svedočila je o promenama u odnosima između Srba i Albanaca na Kosovu tokom rasta tenzija. Ranije su se Albanci i Srbi normalno družili, razmenjivali čestitke za praznike i imali poštovanje jedni prema drugima. Božanić je izjavila da je njen suprug čak više vremena provodio sa Albancima nego sa Srbima.

- Moj suprug je bio dobar čovek i više se družio sa Šiptarima nego sa Srbima, izlazio je po prodavnicama i sa kime se družio družio se. To svi znaju - rekla je ona.

Foto: www.profimedia.rs

U vezi svoje porodice, Božanić je navela da su njen suprug i sin bili odvedeni od strane OVK u julu 1998. godine, pre nego što su se borbe započele 17. jula. Suprug joj je dobrovoljno poslao sina u selo Opteruša, gde su bili zatočeni muškarci. Božanić je iznela da se promenila nakon što su joj nestali sin i suprug, i da se sada bori za istinu zbog svoje unuke, koja je rođena u nesreći.

- Moj muž je poslao dobrovoljno sina u selo u vojsku 24. juna, to je tako bilo, ideš u vojsku i posle se oženiš. Zlatko Božanić je bio vojni plaćenik u Prizrenu jer nije imao posao kao prosvetni radnik. Nije bio vojno lice nego vojnu plaćenik i to svi zanaju našem selu - rekla je Božanić.

Njen iskaz takođe obuhvata zatočeništvo u selu Zočište i kasnije preseljenje u selo Smetište. Božanić je svedočila o strahu i teškom stanju u kojem su se nalazile zatočene žene.

Božanić je navela da su joj pričali o zatočenim muškarcima i da je saznala za svoju rođaku Petru Kostić koja je videla zatočene muškarce u podrumu kuće u Pečanima.

- U Zočištu u manastiru smo bili dve noći, a drugu noć je manastir bio napadnut. Pala je granata na ćošak spavaone monaha. Monah nam je rekao da moramo da se predamo, okačili su beli čaršav i rekli "predajemo se". Odatle su nas sproveli u centar i odvezli u selo Smetište i tu su nas jednog, po jednog ispitivali. Gledali su nas, nismo smeli da se pomerimo - rekla je Božanić.

Foto: www.profimedia.rs

Njen iskaz ukazuje na teške trenutke koje je preživela i dubok bol koji oseća zbog nestalih članova porodice. Izražava svoju želju za istinom i pravdom i navodi da ne bi poželela ovu vrstu patnje nijednom roditelju.

- Možda mi je ona sačuvala pamet da budem jaka i posle 25 godina i da tražim mog sina i supruga i sve ostale koji su nastradali. Nije lako, teško je, ne bih poželela nijednom roditelju ovo što se meni desilo. Kada su mi odveli sina, pola srca su mi odneli, umreću sa tim, a poslednji moj dah će biti za mog sina i supruga. Idem na kraj sveta samo zbog istine, ne pričam ništa što je loše, što nije, ispričala sam ono što mi je najteže, što me najviše bolelo - navela je Božanić.

Njeno svedočenje pruža uvid u stradanje i nesigurnost koju su prošli mnogi tokom konflikta na Kosovu i dodatno naglašava značaj Specijalnog suda u rasvetljavanju događaja tog perioda.

BONUS VIDEO