NA KIM 27 DRŽAVA IMA SVOJE VOJNIKE: Od najbrojnih Italijana do "jednocifrenih" Litvanaca, Šveđana i Kanađana, ko se sve brine o bezbednosti na Kosmetu?

Pripadnici Kfora, predstavnici su međunarodne mirovne snage pod vođstvom NATO čiji je zadatak čuvanje reda i mira, odnosno stvaranja i održavanje sigurnosti. Na teritoriju Kosova i Metohije stigao je 12. juna 1999. godine, dva dana nakon što je usvojena Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN.

Prema podacima iz 2023. godine i poslednjem preseku, KFOR u svom sastavu ima 4.353 vojnika iz 28 zemalja i to: Albanije Jermenije, Austrije, Austrije, Bugarske, Kanade, Hrvatske, Češke, Danske, Finske, Nemačke, Grčke, Mađarske, Irske, Italije, Litvanije, Moldavije, Crne Gore, Norveške, Poljske, Portugala, Rumunije, Slovenije, Švedske, Švajcarske, Turske, Ukrajine, Velike Britanije i SAD.

Nakon oružanog sukoba u Banjskoj nekoliko država donelo je odluku o jačanju svojih snaga na KiM, pa je u južnu srpsku pokrajinu tokom oktobra stiglo više od 130 rumunskih vojnika, dok je Velika Britanija poslala još 200.

Prema zvaničnim podacima, najviše vojnika je iz Italije, njih 869, na drugom mestu po brojnosti su vojnici SAD sa 593, a slede mađarski pripadnici - 433 i turski, kojih trenutno ima 369.

Austrija ima 271 vojnika u Kforu, Grčka 260, Poljska 245, Švajcarska 190, Hrvatska 151, Bugarska 142, Letonija 136, Slovenija 91, Albanija 89 vojnika, Rumunija 80, Finska i Nemačka po 70, Severna Makedonija 60, Jermenija 57, Velika Britanija i Moldavija sa po 41, Češka 36, Danska 35, Irska 13, Kanada 5, Švedska 3, Crna Gora dva, dok je Litvanija zastupljena sa jednim vojnikom.

Ko je kome više naklonjen?

Ako pogledamo bilateralne odnose među državama, Mađari i Italijani najviše su naklonjeni Srbima. 

- Zbog dobrih odnosa Srbije i Mađarske mađarski kontigent KFOR-a bio nam je značajan poslednjih godina. Takođe, italijanski vojnici su se dobro pokazali prema nama jer su, pre svega, čuvali naše manastire i objekte kulturne baštine - potvrdio je Vlade Radulović, vojni analitičar, preneo je Blic.

Kada je 10. oktobra Ozkan Ulutaš general-major turske vojske zvanično preuzeo komandu Kfora, javnost je počela da kalkuliše "kolikonam je nakljonjen i da li će njegov dolazak promeniti možda odnos misije prema Srbima na KiM.

Njegovo obraćanje tom prilikom ipak je ukazalo da zagovara pomirljive teze te da će se u okviru ovlašćenja truditi da do "realističnog i trajnog rešenja za Kosovo može doći samo kroz politički proces zasnovan na dijalogu i međusobnom poverenju".

Foto: KosovoOnline

- Moj prioritet i želja je da doprinesem konstruktivnom dijalogu, radeći na poverenju zasnovanom na komunikaciji sa svim međunarodnim i drugim činiocima u našoj sferi interesa - dodao je Ulutaš.

Turski general je naglasio da će Kfor pod njegovom komandom nastaviti da sprovodi svoju misiju "sa potpunom nepristrasnošću i profesionalizmom" i naveo da to zahteva međunarodna odgovornost u skladu sa ciljevima i vrednostima NATO-a i UN na kojima je zasnovan mandat te misije.

- Za sigurno, stabilno, mirno i bezbedno Kosovo glavni prioritet će biti ispunjavanje zahteva našeg mandata, uz aktivno uvažavanje solidarnosti i uz komunikaciju sa svim akterima u regionu - rekao je general Ulutaš prilikom primopredaje dužnosti.

BONUS VIDEO