DEMOKRATE U 15 VARIJANTI! OPET VREBAJU KASU IZ NOVIH PARTIJA: Najveći lomovi i sukobi pokazali da kod opozicionara nema ni trunke morala i principa

Na opozicionoj sceni Srbije gotovo sve partije su direktno ili posredno proizašle iz Demokratske stranke (DS), odakle su potekli i njihovi lideri. Većina opozicionih šefova ne tako davno bili su partijski drugovi. Pošto su se propisno isvađali i razišli u DS, pa poosnivali svoje partije, ponovo su se okupili. Polizali su ono što pas maslom ne bi i pred predstojeće izbore 17. decembra ušli u savez Srbija protiv nasilja, koji predvodi SSP Dragana Đilasa.

ČISTKE NEPODOBNIH

Od ubistva premijera Zorana Đinđića 2003. DS je promenio pet predsednika i na kraju se pocepao na više od 15 novih partija. Kulminacija je usledila gubitkom vlasti 2012. (čitaj moći i privilegija bivšeg režima), zbog čega je DS ušla u smene, čistke, iznošenja prljavog veša i deobe. Pošto je Boris Tadić u maju te 2012. izgubio na predsedničkim izborima, smenjen je s smesta predsednika DS, i to na insistiranje Đilasa i njegove ekipe, koji je već u novembru izabran za novog šefa stranke.

Već u februaru 2013, zbog nepoštovanja stranačke discipline, iz DS je isključen dotadašnji potpredsednik stranke i ministar Dušan Petrović, a mesec dana kasnije i Vuk Jeremić, kojeg nije spaslo ni što je u tom trenutku bio na dužnosti predsedavajućeg Generalne skupštine UN. Upućeni su tvrdili da su obojica najurena zbog ličnih sukoba s Đilasom. Petrović je krajem 2013. osnovao stranku Zajedno za Srbiju u rodnom Šapcu, gde mu je jedan od saradnika (bio) Nebojša Zelenović. 

PAD NA ŠEST ODSTO

Ubrzo je iz okrnjenog DS, u januaru 2014, otišao i Tadić, koji je s najbližim saradnicima osnovao Novu demokratsku stranku (NDS). U međuvremenu je i Zoran Živković, takođe bivši demokrata, bliski saradnik Đinđića i premijer Srbije 2003-2004, osnovao Novu stranku, dok je Borislav Stefanović formirao levicu Srbije. 

DS s Đilasom na čelu nije se proslavio na izborima 2014. pošto je osvojio tek šest odsto glasova. Đilas je u maju te godine smenjen, a šef demokrata je postao Bojan Pajtić.

Uprkos tome, Đilas je imao kontrolu nad DS pošto je otkupio dug te partije iz izborne kampanje 2012. Konkretno, dug je od Razvojne banke Vojvodine (RBV) otkupila Đilasova firma "Multikom", čime je otklonjena mogućnost da RBV aktivira hipoteku na stanove (bivših) funkcionera DS koji su založili svoju imovinu.

Đilas jeste u julu 2016. zvanično napustio DS, ali je zapravo bio vladar iz senke. Tek je u aprilu 2019. osnovao svoj SSP, a za potpredsednike su izabrani bivši partijski kolega Borko Stefanović i Marinika Tepić. U međuvremenu je i Jeremić u oktobru 2017. osnovao Narodnu stranku, ali je i njemu Zdravko Ponoš okrenuo leđa u aprilu prošle godine i već u oktobru osnovao pokret Srbija centar (Srce). Jeremića je ove godine napustio i Miroslav Aleksić i osnovao Narodni pokret Srbije i otišao u Đilasov zagrljaj, kao i Ponoš.

NA KRV I NOŽ

Svi koji su ratovali na krv i nož pred ove izbore ušetali su u savez s Đilasovim SSP. Tu su DS Zorana Lutovca, Aleksićev NPS, Ponošev Srbija centar, Zajedno, gde je kopredsednik Nebojša Zelenović, kao i Ekološki ustanak Aleksandra Jovanovića Ćute, Pokret slobodnih građana, Zeleno-levi front, Rumunska partija, Pokret za preokret, Novo lice Srbije, sindikat Sloga, pokret Novo lice Srbije. A nosioci liste su Aleksić i Tepićeva.

BONUS VIDEO