EKSKLUZIVNO! ŽIVOTNA ISPOVEST ANĐELKA, OCA PREDSEDNIKA SRBIJE ALEKSANDRA VUČIĆA! "Zavet mog tate bio je: Sve dajte, obraz ne, toga se i dalje držimo"

"Meni u ličnoj karti piše ime majke Dragica. Ne ime oca. Njega nikad nisam video. Ni on mene. Oca Anđelka, jednog od najbogatijih srpskih domaćina iz Čipuljića, ubile su ustaše 1941. Ne znamo gde mu je grob. Stradali su tad, samo zato što su Srbi, i ostali muški iz familije Vučić - Stevo, Ilija, Đorđo, Rajko... A majka Dragica, trudna sa mnom, uz ostale članove familije, stricem Radom i njegovom porodicom, odvedena je prvo u logor u Bugojnu, pa u Slavonski Brod. Odatle je vozom prebačena u Srbiju, ali je izbegla streljanje i tako sam rođen ja, u izbeglištvu, oktobra 1941. u jednoj školi u selu Crkvenac kod Svilajnca. I po ocu nosim ime Anđelko."

ATARI ZEMLJE

Ovako priča ekskluzivno za Srpski telegraf Anđelko Vučić, otac predsednika Srbije Aleksandra Vučića, čija je porodica, mimo svih pravila političke kulture, neretko na udaru neistina, pa i o poreklu.

U Čipuljić su se, nastavlja priču Anđelko Vučić, vratili po završetku rata, maja 1945:

- Tad sam prvi put ušao u svoju kuću. Od tada se družim s vršnjakom Nedeljkom Bilkićem, komšijom iz sela, kom su, takođe, ustaše u ratu ubile oca. Čipuljić je jedno od najstarijih sela u okolini Bugojna. I pre rata jedino srpsko, a dosta napredno. Selo je imalo školu, crkvu, dom kulture... Skup kuća Vučića bio je pod jednom kapom moga oca, adžije. Otac je pre rata imao atare zemlje, stoku, držao trgovinu, kafanu... Imao je i kamion man. I radilo se dosta. Ali kad je počeo rat, stigle su ustaše. Odmah su mu uzele kamion. A kad su odvodili oca, rekao je: "Rade i žene, dajte šta god da traže, samo obraz ne dajte." Toga se i danas svi držimo! Rade je bio njegov mlađi brat.

 

Život, kako opisuje, nije bio lak ni posle rata:

- Ostale su majke, udovice. To su žene-hajduci, radile su i muške i ženske poslove. Selo zovemo i dalje Čipuljić iako su pokušali sve to da nazovu Bugojno, ali mi nismo dali.

Iz Čipuljića, po završetku srednje škole, otišao je na studije u Beograd, gde je završio Ekonomski fakultet:

- Posle fakulteta vratio sam se u Bugojno, radio tamo 18 meseci, potom otišao u vojsku, koju sam služio u Sarajevu i Bihaću. Po završetku vojnog roka kratko sam bio u Bugojnu pošto sam se ubrzo oženio i nastavio život ovde u Beogradu.

VREME PRED RAT

Pred rat devedesetih, kako navodi, u opštini Bugojno bilo je oko 9.700 Srba, oko 18.000 Hrvata, oko 21.000 muslimana. A sada Srba ima od 52 do 54:

- Tužna priča. Andrej i Aleksandar su voleli leta da provode u Čipuljiću, kod moje majke. Preminula je u aprilu 1992, tad je bila u Beogradu, a sahranili smo je u Čipuljiću. Njena želja bila je da bude sahranjena kraj sina prvenca. Brat je poginuo na motoru. Išao sam u selo kad se davalo 40 dana majci. Samo nekoliko dana kasnije, krajem maja, javili su mi da su nam sve kuće zapaljene. Drago mi je da to majka nije videla.

I dalje ide u Čipuljić kad god prilike dopuste:

- Malo smo to tamo sredili. Obnovili smo našu letnju kuću. Išao sam i s Nedeljkom Bilkićem. Ali bude mnogo teško, vratim se pun mučnih utisaka. Posle mi treba 15 dana da dođem sebi.

BONUS VIDEO