SRAMNO! Svetlani Bojković izborni debakl opozicije izazvao depresiju kao smrt 13 ljudi

Svetlana Bojković, potpisnica Proglasa i glumica, uporedila je izborni poraz liste "Srbija protiv nasilja", čiji je stožer Stranka slobode i pravde (SSP) Dragana Đilasa, sa prvim danom NATO bombardovanja 1999. godine. Ona je poručila da joj je debakl Đilasove liste, koju Proglas podržava, proizveo depresiju sličnu onoj koju je izazvalo i bombardovanje, kad je samo u prvih 24 sata agresije na našu državu poginulo 13 ljudi.

- Taj prvi dan posle saopštenja rezultata izbora, taj prvi dan u Beogradu je bio tako nekako depresivan, to se na ulicama osećalo, znate, to je izgledalo, meni je to lično neko osećanje bilo, kao posle prvog dana bombardovanja! - kazala je Svetlana Bojković na televiziji Nova S koja posluje u okviru medijske mašinerije tajkuna Dragana Šolaka, Đilasovog partnera. 

Takvo poređenje je, kako se komentariše u javnosti, sramno i krajnje neprikladno. 

Naime, prvog dana NATO bombardovanja poginuo je vojnik VJ Boban Nedeljković u Prokuplju, 11 vojnika VJ u Kuršumliji i vojnik Saša Stojić u Danilovgradu, a teže su povređena dva vojnika. Otuda je sramno porediti takve tragedije sa porazom Đilasove liste. U odnosu na apsolutno poverenje koje su građani ukazali listi "Aleksandar Vučić - Srbija ne sme da stane".

U bombardovanju, koje je počelo 24. marta 1999. i trajalo 78 dana, poginulo je između 1.200 i 2.500 ljudi. Tokom 11 nedelja napada uništeno je i oštećeno 25.000 stambenih objekata, onesposobljeno 470 kilometara puteva i 595 kilometara pruga. Oštećeno je 14 aerodroma, 19 bolnica, 20 domova zdravlja, 18 dečjih vrtića, 69 škola, 176 spomenika kulture i 44 mosta, dok je 38 razoreno.

Tokom bombardovanja izvršeno je 2.300 vazdušnih udara na 995 objekata širom zemlje, a 1.150 borbenih aviona lansiralo je blizu 420.000 projektila ukupne mase 22.000 tona. NATO je lansirao 1.300 krstarećih raketa, izručio 37.000 "kasetnih bombi" od kojih je poginulo oko 200 osoba, a ranjeno više stotina i upotrebio zabranjenu municiju sa osiromašenim uranijumom.

Uništena je trećina elektroenergetskog kapaciteta zemlje, bombardovane su dve rafinerije - u Pančevu i Novom Sadu, a snage NATO su upotrebile i takozvane grafitne bombe za onesposobljavanje elektroenergetskog sistema. Šteta je, prema nekim procenama, merena na oko 100 milijardi dolara.